Od Napulja do Lankašira:
Hapšenje mafijaškog bosa

U jednom kredencu u kamp naselju u severnoj Engleskoj nalazi se par italijanskih kožnih plesnih cipela. S vremena na vreme one se vade i glancaju, da bi njihov vlasnik zaplesao na podijumu uz zvuke nortern soula. Vlasnik ovog predmeta, vredni radnik po imenu Mik obožava ove cipele.

Čovek koji mu ih je poklonio je njegov novi italijanski komšija.

Njegovo ime je Đenaro Panzuto.

Italian dancing shoes

Ljudi su voleli srdačnog, harizmatičnog Italijana koji je pokušavao da uzgaja bosiljak u saksijama na vetrovitom mrazu ruralnog Lankašira.

A Đenaro je voleo kamp naselje zato što je to bilo dobro mesto za miran život. Bilo je to dobro mesto za skrivanje od istine ispisane krvlju na ulicama Napulja.

Ali uskoro će ga ta istina sustići.

Intervju

Jun je 2019. godine, nekih 12 godina nakon što je Panzuto poklonio te cipele i ja ga čekam unutar maksimalno obezbeđenog zatvora.

Nalazim se u nadaljem mestu u italijanskim Alpima, tik uz francusku granicu.

Među upadljivo izbeljenim zidovima oronulog zatvora osećate se klaustrofobično. Jedini pogled koji imate je ka nebu i – ukoliko nađete pristojan prozor – na očaravajuće planinske vrhove.

Prison near Aosta, northern Italy

Zatvor blizu Aoste, u severnoj Italiji

Čuvar otključava unutrašnju kapiju i Đenaro Panzuto mi dolazi u susret.

Ovaj četrdesetpetogodišnjak je vitak i sitne građe. Nije u zatvorskoj odeći, već nosi par uskih farmerki i markiranu džins košulju i patike.

Razmenjujemo par uobičajenih ljubaznih rečenica. A onda prelazimo na posao: ispovest mafijaša. On mora da ispriča važnu priču o svom životu – i da odgovori na pitanje šta je, zaboga, tražio u Velikoj Britaniji pre onoliko godina.

Znamo da ta priča počinje šokantnim zločinima u Napulju, a završava se mafijaškim sastankom usred Lankašira. Ipak, pitam se da li će on biti iskren i otvoren?

Kakve ste zločine počinili? pitam ga.

Gennaro Panzuto talks to Dominic Casciani

Đenaro Panzuto se poverava Dominiku Kaskijaniju

„Među zločinima koje sam počinio su ubistvo, pokušaj ubistva i mafijsko udruživanje, zatim iznuđivanje, rasturanje droge i trgovina oružjem, kao i pranje novca.

U koliko ubistava ste učestvovali? Koliko ste ih lično počinili?

Ovo, na kraju krajeva, treba da je ispovest. Panzuto okleva.

Više od 10?

„Ne, manje.“

Više od pet?

„Ne, čekajte...“

Panzuto tvrdi da želi da bude iskren – ali njegovu iskrenost narušava očigledna nespremnost da inkriminiše samog sebe izvan onoga za šta je već osuđen.

On insistira da mu je zatvorska kazna dala vremena da razmisli – i on želi da ispriča svoju priču kao upozorenje drugima da ne krenu njegovim putem.

Dete ulice

Đenaro Panzuto je rođen u uzavrelom Napulju 1974. godine.

Sićušni stan njegove porodice nalazio se u La Toreti, enklavi ekstremno siromašnih porodica među bogatom elitom nastanjenom kraj dokova.

Bilo je to u oblasti poznatoj kao „Basi“ iliti „Nizina“, lavirintu mračnih, vlažnih uličica na najnižem delu drevnih ulica grada.

Gennaro Panzuto as a young man

Đenaro Penzuto kao mladi

Ukoliko ste živeli u Basiju, oni koji su bili dovoljno bogati da žive pod suncem obasjanim krovovima gledali su vas sa nipodaštavanjem, metaforički i bukvalno.

Želeo je da pobegne od siromaštva. I kao i za mnoge lokalne dečake u tinejdžerskom uzrastu, njegova karta odatle biće kriminal.

Sa 14 godina otkrio je da je vešt lopov. Bio je prepreden i dovoljno bezobrazan da krade satove – posebno rolekse – pravo sa ruku bezbrižnih bogataša.

„Sve je u lukavstvu i spretnosti“, priseća se on, pokazujući mi kako bi ukrao sat nagnuvši se sa mopeda.

Panzuto je bio toliko dobar u tome da su ljudi kojima je preprodavao satove tražili da se preseli u Španiju, gde je ulov bio mnogo bogatiji. Od ponedeljka do petka krao bi satove. Subotom bi donosio kući plen i provodio se.

„Postao sam istinski slavan. To je bila moja zla kob.“ Zla kob je bila zato što je njegov talenat zapazila Kamora – napuljski mafijaški klan.

Naples waterfront and Mount Vesuvius

Đenaro Penzuto je rođen u uzavrelom Napulju 1974. godine.

Sićušni stan njegove porodice nalazio se u La Toreti, enklavi ekstremno siromašnih porodica među bogatom elitom nastanjenom kraj dokova.

Bilo je to u oblasti poznatoj kao „Basi“ iliti „Nizina“, lavirintu mračnih, vlažnih uličica na najnižem delu drevnih ulica grada.

Naples waterfront and Mount Vesuvius

Ukoliko ste živeli u Basiju, oni koji su bili dovoljno bogati da žive pod suncem obasjanim krovovima gledali su vas sa nipodaštavanjem, metaforički i bukvalno.

Želeo je da pobegne od siromaštva. I kao i za mnoge lokalne dečake u tinejdžerskom dobu, njegova karta odatle biće kriminal.

Sa 14 godina otkrio je da je vešt lopov. Bio je prepreden i dovoljno bezobrazan da krade satove – posebno rolekse – pravo sa ruku bezbrižnih bogataša.

Gennaro Panzuto as a young man

Đenaro Penzuto kao mladić

„Sve je u lukavstvu i spretnosti“, priseća se on, pokazujući mi kako bi ukrao sat nagnuvši se sa mopeda.

Panzuto je bio toliko dobar u tome da su ljudi kojima je preprodavao satove tražili da se preseli u Španiju, gde je ulov bio mnogo bogatiji. Od ponedeljka do petka krao bi satove. Subotom bi donosio kući plen i provodio se.

„Postao sam istinski slavan. To je bila moja zla kob.“ Zla kob je bila zato što je njegov talenat zapazila Kamora – napuljski mafijaški klan.

La Torretta, Naples
Narrow Naples street

Porodica

Kamora je potpuno drugačija od holivudskog stereotipa jedinstvene svemoćne porodice koja kontroliše čitav grad ili zemlju.

Doktorka Felija Alum, s Univerziteta u Batu, provela je čitavu karijeru proučavajući klanove – i njihove jedinstvene kriminalne saveze širom Napulja.

„U svakom kvartu imali biste zločinačku porodicu koja je kontrolisala svoju teritoriju“, kaže ona. Međutim, sama porodica bila je slaba. I zato ste svuda po Napolju imali šire, promenljive saveze.

Felia Allum

Felija Alum

„Ono što su savezi imali običaj da rade, da bi bili moćni i jaki, jeste da regrutuju manje klanove.“

„To vam je fleksibilnost i fluidnost Kamore.“

Do Panzutovog ulaska u Kamoru došlo je preko tetke koja se udala za mafijaša.

Njen muž, Rozario Pičirilo, vodio je jedan od klanova u svom osiromašenom kvartu i bavio se krijumčarenjem cigareta oslobođenih od poreza na promet koje su donosile ogromnu zaradu njegovom konkretnom savezu u ovom gradu.

Ali, Rozario nije bio briljantan lider i imao je malo poslušnih vojnika koji bi postupali po njegovom naređenju. Shvatio je da mora da obuči šegrta kome će moći da poveri život, kako bi njegov klan opstao.

Rosario Piccirillo

Rozario Pičirilo

Panzuto je pozvan kući iz Španije na sastanak koji će mu promeniti život.

Sreo je teču Rozarija u marini „Mergelina“ – igralištu bogatih na ivici teritorije njegovog klana.

Tu se Panzuto upoznao sa starijim članom Kamore – čovekom koji je rešavao probleme saveza. On imao je ponudu za uličnog lopova. Rivali su planirali da upucaju Rozarija u sve žešćoj borbi za kontrolu nad tim delom grada.

„Ubij osobu koja želi da ga ubije“, rečeno je Panzutu. „Moraš to da uradiš zato što ti je on porodica.“ I Panzuto je pristao da postane ubica.

Kad mi je ispričao za tu odluku, učinio je to tako nehajno da mi to nije imalo nikakvog smisla.

Zar nije mislio da je to pogrešno? Od njega se tražilo da postane ubica – i on nije pokušao tome da se suprotstavi?

„Kad odrastete u svetu u kom sam ja rođen, takva odluka je normalna. Odrastao sam prema pravilima koja su značila da kad imam obavezu prema nekom, istovremeno sam sposoban i da ubijem.“

Panzuto je održao obećanje da će zaštititi porodicu od neprijatelja.

Prvi član rivalskog klana za kog mu rečeno da je meta uspeo je da izvuče živu glavu – ali samo zato što ga je prvo uhapsila policija.

Nedugo zatim, sačekao je u zasedi drugog Kamoristu i ubio ga na licu mesta. Bio je to njegov posao, kaže on, uradio ga je ne razmišljajući previše o ozbiljnosti svojih zločina.

Danas – posle 12 godina provedenih u zatvoru – Panzuto insistira na tome da konačno shvata razmere užasa onoga što je radio. Prošao je kroz nekoliko perioda psihoterapije čiji je cilj da nasilne prestupnike natera da preuzmu odgovornost za svoja dela.

On kaže i da je postavio zidove u glavi kako bi se izborio sa sopstvenom okrutnošću – ali da postoje uspomene od kojih ne može da pobegne.

„Ne sećam se lica“, kaže on. „Sećam se tupog zvuka koji proizvede telo kad padne nakon što pucate u njega.“

„Sećam se vriske dece i žena, koji mi u danas odjekuju u ušima.“

Tokom naredne decenije, Panzuto je postao glavni igrač u iznuđivanju i rasturanju droge na njegovoj domaćoj teritoriji u La Toreti.

A 2005. godine teča Rozario bio je toliko do guše u problemima sa policijom da je njegov šegrt morao potpuno da preuzme posao kako se klan ne bi raspao.

Mapa Napulja s Panzutovom teritorijom
Obeležena Panzutova teritorija
Mapa Panzutove teritorije

Pjetro Ioia je bivši trgovac drogom koji je postao pošten. On je upoznao Panzuta u vreme njegovog uspona. Kaže da je mladi mafijaš bio toliko samouveren i brz na delima da su mu drugi kriminalci ubrzo nadenuli nadimak „Teramoto“ – Zemljotres.

„Panzuta su zaista cenili drugi klanovi i bio je izuzetno sposoban kao šef. Njegova karijera u Kamori bila je žestoka – ali kratka“, kaže Ioia.

Pietro Ioia

Pjetro Ioia

U zimu 2005-06, izbio je novi rat među klanovima i Panzutovi saveznici su tražili njegovu pomoć u vođenju oblasti La Sanita.

Mikele Del Prete je viši tužilac za borbu protiv mafije koji je vodio istragu protiv Panzuta. On kaže da je mladi lider iskoristio priliku da se nametne.

„Panzuto je morao da se dokaže kao kriminalac – da pokaže koliko je dobar“, kaže on: „Kao ubica, ali i kao neko ko je želeo da zameni teču na liderskoj poziciji. Želeo je da vodi klan koji je bi mogao da se proširi i na druge delove grada.“

Tokom te zime, bila je mnogo pucnjave i ubistava, dok su bande pokušavale da ubiju lidera jedni drugih i njihove vojnike.

Na kraju je jedno od tih ubistava – gangstera Gracijana Borelija – moglo direktno da se dovede u vezu sa Panzutom.

Graziano Borelli (l) and a scene from a murder during the inter-clan war

Gracijano Boreli (levo) i mesto njegovog ubistva tokom rata među klanovima

Policija je presrela razgovor tokom koga je Panzuto naložio svojim revolverašima da izvrše ubistvo i imali su dovoljno dokaza da pokrenu čitav niz hapšenja.

Ali, od Panzuta nije bilo ni traga ni glasa. On je već pobegao iz zemlje.

Aerial view of Six Arches Caravan Park, Lancashire

Život u kamp naselju

Prosečna temperatura na vrhuncu proleća u Napulju iznosi 24 stepena Celzijusa.

U Lankaširu je tada 16 stepeni. A ako postoji jedna stvar na koju se Italijani najviše žale kad dođu u Englesku – sem hrane – to su vremenski uslovi.

Ipak Preston u Lankaširu je bio mesto na koje je Panzuto pobegao u prvim mesecima 2006. godine. Zašto u baš taj neočekivani kutak Engleske? Panzuto mi je objasnio tokom našeg razgovora u zatvoru.

Kamora ima veze širom Evrope kako bi mogla da vodi poslove. Nešto od njene zarade potiče od nezakonitog valjanja neoporezovame robe u Napulju i van njega, a klanovi to rade uz pomoć partnera iz drugih zemalja.

Jedan od Panzutovih najbližih saradnika u Napulju ostvario je bliske kontakte sa organizovanim kriminalnim gangom sa severozapada Engleske.

„Ovi Englezi su umirali od želje da me upoznaju... potom smo otišli u pab” Đenaro Panzuto

Ova banda – sastavljena gotovo isključivo od Britanaca – zarađivala je mnogo novca bez potrebe da bude nasilna na ulicama.

Jedna od njihovih prevara uključivala je slanje cipela u Napulj bez plaćanja PDV-a – Kamora bi ih preprodala dalje podrivajući tako legitimne trgovce.

Britansku bandu predvodio je biznismen koji je delovao kao potpuno uzoran član zajednice. Imao je advokata koji je bio iskvaren koliko je to moguće i knjigovođu koji mu je doterivao knjige u slučaju da naiđu poreski inspektori.

Panzuto se sa britanskim biznismenom upoznao u Napulju.

Nakon što mu se policija našla za vratom posle Borelijevog ubistva, Panzutovi britanski prijatelji ponudili su mu utočište u Lankaširu. To mu je pružilo dve mogućnosti – priliku da se na neko vreme sakrije i da nauči nešto o tom unosnom poslu.

Kad je stigao na liverpulski aerodrom Džon Lenon, britanski bos spremio je posebnu dobrodošlicu za prijatelja iz Kamore. Poslao je po njega rols rojs.

„Nemate pojma koliko sam se samo smešio“, kaže Panzuto. „Ti Englezi – a umirali su od želje da me upoznaju – poslali su po mene šofera. I posle toga smo otišli u pab.“

Jednom kad se tamo našao, upoznao je širi krug oko biznismena i dobio važne uvide u njihove operacije – sve uz kriglu piva.

Panzuto im je rekao da mu je prioritet da se primiri, a britanski biznismen mu je rekao da to može odmah da mu sredi.

Gennaro Panzuto

Đenaro Panzuto u Velikoj Britanij

Kamp naselje „Šest lukova“ nalazi se na okuci reke Vajer, na pola puta između Prestona i Lankastera.

Osim povremenog prolaska brzog voza, to je mirno mesto – kolima može brzo da se stigne do šume Boulend, kao i primorskih gradova Blekpula i Morikambea.

Panzuto je iznajmio kamp kućicu u naselju, a njegova žena i deca doputovali su iz Napulja.

Nije otkrivao mnogo o sebi. Ali, budući da je bio pričljiv, brzo je stekao prijatelje.

Osoblje naselja seća se da je novi gost bio strastveni ljubitelj brzih kola – i morao je da bude upozoren zbog kršenja ograničenja brzine od osam kilometara na sat. Automobili, uključujući porše, bili su pokloni njegovog domaćina.

Bilo je to mesto koje im je ukazalo dobrodošlicu a komšije su rado ustupile porodici telefon da se jave kući. U to vreme nikome nije padalo na pamet koliko je to čudno, imajući u vidu da je čovek očigledno imao novca.

A jedan od komšija koji je pomogao Panzutovima da se smeste bio je Mik Beri.

Da je u ono vreme Mik znao ono što zna sada, dvaput bi razmislio pre nego što bi zalupao na vrata Panzutovih nakon što se Italijan zakucao u njegova kola.

„Toliko sam se iznervirao da sam rekao: ‘Hej, ti! Jesi li svestan šta si uradio mom automobilu? Zar ga nisi video?“

Mick Bury

Mik Beri

Đenaro Panzuto, suočen sa besnim Lankastercem koji je urlao sto na sat, pokušao je da mu se izvini gestikulacijom. Potom je Miku dao parče papira na kom se nalazio telefonski broj. Mik je pozvao taj broj, a čovek s lokalnim akcentom mu je rekao da će doći za 20 minuta i sve razrešiti.

Meštanin – koji je stigao u skupim kolima obučen u odelo – saslušao je Mikovu pritužbu.

Pogledao je štetu – i tu na licu mesta – izvukao 200 funti iz svežnja novčanica. Rekao je Miku da će naredne nedelje dobiti još 200 funti.

„Bez ikakvih pitanja – samo je želeo da se to reši“, kaže Mik.

I tad su Mik i Panzuto postali prijatelji. Tokom finala Svetskog prvenstva u fudbalu u Nemačkoj toga leta, smejali su se i zajedno pili pivo, dok su gledali Italiju kako po četvrti put osvaja šampionat.

„Stalna šala – kad bih izašao s prijateljima – bila je: ‘Hej, moraš da se paziš, možda je mafijaš...’“

Vremenom su postali toliko dobri da je Panzuto poklonio Miku, strastvenom plesaču, italijanske cipele za ples.

Bile su napravljene od najmekše crne kože, sa smeđom crtom preko prstiju. Glatki đon bio je napravljen tako da klizi. „I dan-danas ih nosim – nisam mogao da ih priuštim. Bio je veoma velikodušan.“

Panzuto se sprijateljio i sa drugima na istoj lokaciji. Ras, zadužen za održavanje parka, seća se da je Napolitanac često častio ljude pićem u lokalnoj kafani.

Pojavljivao bi se s uzorcima cipela i kožnih kaputa – i potom ih poklanjao okolo. Ljudi su obožavali novog ekstravagantnog stanovnika parka.

A i Panzuto je počeo da uživa u novom životu u Engleskoj. Tu je voleo, rekao mi je u zatvoru, mir i tišinu koji nisu postojali u Napulju. Ali ovo nije bio odmor.

Britanski biznismen koji mu je pomagao pri skrivanju sada je želeo da mu se usluga uzvrati na način kako je samo Panzuto to umeo.

Lancashire countryside

Poruka

Panzutovom domaćinu su čitavo bogatstvo dugovali drugi gangsteri koji su bili deo njegove šire mreže lažnih kompanija i šema za utaju poreza. Italijan je želeo da zna više o njima – a britanski biznismen mu je rekao da će ga naučiti svemu što zna.

Ali prvo, Panzuto je morao malo da pritisne njegove dužnike. Biznismen – koji je voleo da završi sa poslom rano i pođe u pab gde bi se hvalisao novim ortakom iz mafije – želeo je efikasno rešenje.

I tako je Panzuto obećao da će rešiti ovaj problem kao što bi to Kamora uradila. Organizovao je lažnu poslovnu večeru u italijanskom restoranu u prestonskoj oblasti sa stranim biznismenom koji je pravio najviše nevolja.

Meta je odbila da plati dug Panzutovom britanskom domaćinu.

„On je bio najdrčniji od svih“, rekao je Panzuto. „Ne samo da mu je dugovao novac – već mu je i pretio.“

„Odveo sam ga u kamp naselje. Mislio je da idemo po kola. Umesto toga... ščepao sam ga i udario glavom. Oborio sam ga na zemlju.“

Žrtva je bila šokirana ovim iznenadnim razvojem događaja.

„Rekao sam mu: ‘Zapamti šta sam ti napravio. Ispričaj svima da će od sada ovako da se radi.“

I onda je počinio čin neviđenog nasilja. Odgrizao je žrtvi uvo – a Panzuto kaže da je britanski bos svemu tome prisustvovao. Čovek iz Kamore je otposlao poruku. A dužnici su počeli da plaćaju.

Sad je na njega došao red da od Britanca nauči sve što može.

Posle svega nekoliko meseci od njegovog dolaska u Veliku Britaniju, Panzutu je britanski biznismen pokazao koliko je ovde bilo lako otvoriti lažne kompanije – za razliku od Italije.

To je činilo „kriminal belog okovratnika“ – skrivanje profita stečenog kriminalom u naizgled poštene transakcije – veoma lakim.

Za razliku od Kamore, britanski bos nije morao da prodaje drogu ili iznuđuje novac od lokalnih firmi.

On je samo valjao robu iz jedne pa druge kompanije, izbegavajući plaćanje PDV-a od 20 odsto koji su drugi trgovci morali legitimno da iznedre.

Panzuto mi je rekao da mu nikad do kraja nije bilo jasno šta se dešava, ali da se svodilo na „poresku vrtešku“ – kriminal koji svake godine vladu košta milijarde.

Panzuto being interviewed by the BBC

Ova prevara obično podrazumeva slanje robe širom Evropske unije – u ovom slučaju u Italiju i iz nje. Porez na dodatu vrednost koji se duguje nikad se ne naplati, budući da se kompanije nanižu, a roba nestane.

I to je vrsta prevare oko koje su italijanski istražitelji dugo vremena bili najviše zabrinuti.

Panzuto je u Napulju imao vojnike koje je morao da izdržava – uključujući i socijalnu ispomoć porodicama saradnika koji su završili u zatvoru.

Ove prevare „belog okovratnika“ pokazale su se kao veoma unosne – a britanski biznismen rekao je da bi mogao da pomogne u valjanju još cipela, delova za kupatilo i automobile, kako bi pokrio Panzutove troškove.

Panzuto je rekao da bi plan pomogao njegovim ljudima – a znao je i da bi pomogao oko njegovog statusa na skliskoj hijerarhiji Kamore. Počeo je da istražuje kako bi mogao da otvori mrežu prodavnica i skladišta koje bi poslužile kao paravan u obližnjem Prestonu – možda čak i Mančesteru – da bi zaradio još gotovine koju bi mogao da šalje u Napulj.

Ali ambiciozni mladi bos, uljuljkan lažnim osećanjem bezbednosti koji mu je pružala arogancija britanskih saradnika, već je počeo da pravi greške.

Naples skyline with orange sky

U Napulju je Panzuto bio glavni osumnjičeni gradskog odreda za lov na mafijaše. A u zadimljenim prostorijama elitnog policijskog odreda, detektivi su ostvarili veliki napredak – sve zahvaljujući pet cifara.

00-44-7.

Međunarodni pozivni broj za britanske mobilne telefone.

Dok je italijanska država usmeravala sve svoje alatke za prismotru na traženog ubicu, njegovi saradnici i porodica u Napulju činilo se da se često povezuju sa britanskim brojevima mobilnih telefona – ukupno 12 različitih. Jedan od njih mogao je da bude i fiksni telefon Mika Berija – budući da ga je Panzutova često supruga koristila da bi se javljala kući.

„Bilo je to definitivno iznenađenje za nas. Za nas je bila novina kad smo uzmeli Veliku Britaniju u razmatranje“, kaže tužilac Mikele Del Prete, koji se mnogo više navikao na to da traži ljude skrivene u toplijoj klimi Španije.

Detektivi su morali da saznaju sigurno da li je Panzuto u Engleskoj. Zatražili su pomoć Skotland Jarda i Agencije za težak organizovani kriminal.

I upravo je u to vreme njihova meta napravila verovatno dve najveće greške.

Cock Robin Lane - Panzuto's address in Garstang, Lancashire

Panzutova adresa u Garstangu, u Lankaširu

Panzuto se 2007. godine preselio iz kamp naselja u kuću u ulici Kok Robin Lejn u Garstangu – ljupkom mirnom selu severno od Prestona.

Njegova prva greška bila je što je redovno dovodio ženu avionom iz Italije, a potom i svoju devojku, kad bi žena otišla.

On danas smatra da su njihova kretanja odala njegovu lokaciju.

Drugo, njegovi najbliži „poručnici" doletali su svakih nekoliko nedelja na razgovor o poslu. Sva ta kretanja pružila su italijanskoj policiji tragove koje su mogli da slede.

Panzuto je sada imao izvršnu kontrolu nad operacijama iz daleka, starajući se da prljavi posao bude obavljen, a da on sam njime ne uprlja ruke.

Tolika je bila njegova moć – čak i iz Engleske – da je jednom naredio da se njegov rival u Napulju požarom istera iz kuće.

Njegovi vojnici su delegirali posao jednom narkomanu, koji je spalio pogrešan stan.

„Bio sam besan“, priznao je Panzuto kasnije u razgovoru sa tužiocima. „Naložio sam poručnicima da ga premlate zbog te greške.“ Potčinjeni su se potom uredno vratili da spale pravu metu.

Da bi utemeljio svoju sve veću moć, Panzuto je bio dovoljno hrabar da pozove sve svoje saveznike na mafijaški sastanak u Kok Robin Lejnu. Na taj put pošlo je desetak lidera iz čitavog njegovog saveza – uključujući bosove iz tri njegova najveća napuljska klana.

Maskirao je sastanak kao porodični roštilj. Na dnevnom redu bile su dve tačke dok se meso pržilo na roštilju.

Tačka jedan – još napada na neprijatelje. Rat iz 2005-2006. zbog kog je Panzuto i pobegao postao je isuviše bolan – a članovi saveza želeli su da izvrše poslednji juriš kako bi otklonili sve pretnje.

Ali Panzuto je želeo da se usredsredi na tačku dva – laku zaradu.

„Stavio sam im do znanja da je ovaj rat doveo do gomile hapšenja – sad je bio trenutak da se zastane i razmisli o ekonomskim planovima“, priseća se Panzuto.

Imao je dugi spisak planova – uključujući ambiciozan pokušaj da se zaradi od rekonstrukcije napuljske marine, u kojoj je bio regrutovan deset godina ranije.

U tom trenutku nalazio se i u pregovorima sa engleskim pomagačima kako da oni iskoriste svoju finansijsku moć u njegovom svetu. Plan je podrazumevao otvaranje firme paravana u Engleskoj, koja bi se predstavljala kao mreža prodavnica cipela, da bi pomogla da se gotovina sliva nazad u Napulj.

Ali taj plan nikad nije ostvaren.

Šesnaestog maja 2007. godine, neko mu je pokucao na vrata.

Police mugshot of Gennaro Panzuto

Policijska fotografija Đenara Panzuta

„Sećam se tog dana kao da je juče bilo. Otišao sam da provirim napolje i tu su stajali muškarci u civilu – i spreda i pozadi. Tada sam znao.“

Ljubazni britanski policajci pitali su ga da li drži oružje u kući.

Panzuto je potvrdio da ne drži i mirno se predao. Niko od njegovih komšija nije shvatio šta se dešava – niti ko je on zapravo – sve dok ga nisu odveli.

U medijskoj halabuci koja je usledila, pred britanskim sudom utvrđeno je da je tražen za Borelijevo ubistvo i da je povezan sa mnogim drugim ubistvima.

Đenaro Panzuto – pun velikih planova o uspehu u životu – nije se opirao izručenju.

U kamp naselju, Mik Beri bio je apsolutno zabezeknut. „Zamalo se uselio i u moju kuću u Blekpulu“, kaže on.

Đenaro Panzuto, uz pomoć domaćina britanskog biznismena, šetkao se po Lankaširu od kamp naselja do Kok Robin Lejna u Garstangu. U narednih dvanaest godina neće moći da bira gde spava.

Mladi mafijaški bos u usponu bio je optužen za ubistvo i čekala ga je doživotna kazna zatvora. Sve dok mu nije ponuđena mogućnost novog života – posle puštanja iz zatvora.

Ali to bi značilo kršenje mafijaškog kodeksa ćutanja – iliti Omerte.

Panzutov izbor


Italijanski pravosudni sistem sprovodi sistem „saradnje s državom“ već više od 40 godina. Mafijaši i mafijašice mogu da zatraže manju kaznu u zamenu za dokaze koji će smestiti njihove saradnike u zatvor. Mogu da traže da ih presele i daju im novi identitet.

Italijani su podeljeni oko toga koliko je taj program pametno rešenje – budući da omogućava nekim gangsterima da izbegnu punu kaznu za svoje zločine. Ali, on je nesumnjivo doveo do nekih izuzetnih uspeha u razbijanju mafijaških bandi.

Saradnik sa državom kolokvijalno se zove „Pentito“ – Pokajnik.

To će – na kraju – biti i Panzutov izbor.

„Odabrao sam svoju porodicu“

Đenaro Panzuto

„Devojka me je preklinjala da priznam – da sarađujem. Isprva nisam želeo da je poslušam – ali mi je strašno nedostajala.“

„I jednog dana ona je otišla pravo kod tužioca i rekla: ‘Ajmo kod Đenara. Ubediću ga da sarađuje.“

Mikele Del Prete bio je skeptičan. Hoće li Panzuto zaista priznati ili je to bila samo prevara da izbegne dugogodišnju kaznu.

„Bio sam veoma strog u prvobitnoj oceni ove saradnje“, kaže on.

„Govorimo o nekom ko je počinio veoma teška zlodela. I stoga je na tužiocu da bude veoma pažljiv u proceni vrednosti njegovog doprinosa.“

Michele Del Prete, anti-mafia prosecutor

Mikele Del Prete, tužilac za borbu protiv mafije

Đenaro Panzuto je bio čuvan daleko od Napulja. Ta razdaljina dala mu je vremena dobro da razmisli.

„Jedina dobra stvar u vezi s teškom robijom je da možete da razmišljate dugo i pažljivo – zalazite duboko u materiju.“

„A kad stignete toliko duboko, nije se teško zapitati: ‘Da li ja sada moram da provedem ostatak života u zatvoru – i ako je tako, za koga to radim?’ Odabrao sam svoju porodicu.“

Panzuto je pristao da postane saradnik. Tokom nekoliko ispitivanja sa Mikeleom Del Preteom, on je naveo imena, događaje i zločine; ubistva i ubistva; trgovce drogom i bande koje su se bavile iznuđivanjem; pljačkaše i vođe; palikuće i lopove.

I ispričao je tužiocima sve o svojim britanskim saradnicima. Ispričao im je za prevare – ime biznismena, njegovog iskvarenog advokata i prevrtljivog knjigovođe.

Mikele Del Prete prosledio je Velikoj Britaniji sve informacije o Panzutovom britanskom domaćinu.

„Sećam se da su nam Britanci rekli da je biznismen definitivno umešan u prevare – znali su već neko vreme za njega“, kaže Mikele Del Prete.

„Ali njegove veze sa napuljskom Kamorom – to je za njih bila novost. Ne znamo šta su uradili posle sa tim informacijama.“

BBC je saznao da je lankaširska policija otvorila istragu – ali niko ne želi da nam kaže dokle se sa njom stiglo.

U policijskoj službi nam kažu da ne postoji niko na položaju danas ko ima saznanja o aferi Panzuto – jednom od najvećih ulova kad je u pitanju organizovani kriminal u regionu.

Britanski biznismen koji je pomogao Panzutu i dalje je na slobodi, a on i dalje sprovodi svoje šeme – a mi ne smemo da ga imenujemo iz pravnih razloga.





Lov na bebe gangstere

U Napulju, policija je iscedila poslednju kap iz Panzutovih dokaza, a njegova ispovest pomogla je da se iza rešetaka smesti niz mafijaša.

Zauzvrat, Đenaro Panzuto je dobio datum kad će izaći iz zatvora i dobiti priliku da započne novi život.

U Napulju, program saradnje sa državom bio je toliko uspešan da je većina iskusnih bosova Kamore završilo u zatvoru.

Ali sada postoji nova opasnost. „Oblasti u kojima više nema starih klanova sada zauzimaju Bande beba“, kaže Pjetro Ioira, stari gangster koji je izašao na pravi put.

„To su veoma mladi ljudi koji preuzimaju kontrolu nad oblastima u kojima je nastao vakuum moći.“

„Oni su nekontrolisani ludaci... samo pucaju, pucaju, pucaju. Mladi ljudi se ne raspravljaju, oni samo pucaju.“

Naples waterfront

Pitam Đovanija Melilja, glavnog tužioca Napulja, koliko ozbiljnu pretnju po grad sada predstavljaju Bande beba. On kaže da bi pobedila Kamoru, država mora da sledi put novca umesto sama ubistva.

„Važno je istaći upravo sposobnost da se nasilje pretvori u biznis – zločinačke mreže da se pretvore u poslovne mreže“, kaže on.

„Korupcija i pranje novca su moćne poluge – mnogo važnije nego što je upotreba uličnog nasilja.“

Deca u Bandama beba možda misle da su vrh ledenog brega. Ali samo jedan metak njih deli od fusnote u policijskim arhivama. Prava moć nalazi se u rukama poslovnih kriminalaca koje je mnogo teže naći.

Veoma je lako pasti u očaj zbog svega ovoga, a Alesandra Klemente ima više razloga od većine za to.

Alessandra Clemente

Alesandra Klemente

Njena majka Silvija Rutolo je 1997. godine ubijena na ulici – bio je to zločin koji je šokirao naciju.

Učiteljica je bila nevina žena koja se vraćala kući sa petogodišnjim sinom.

Danas je Klemente gradska odbornica i jedna od najpoznatijih borkinja protiv mafije u Italiji. Ona pokazuje grafit na zidu zgrade gradske većnice u kojoj radi.

Anti-Camorra graffiti

Grafit protiv Kamore

On glasi „Camorra Merda“ – „Kamora je sranje“.

„Grafit je nastao spontano“, kaže ona.

„Napulj je grad koji se protivi Kamori. Možemo da se borimo na dva načina: preko sudova i preko kulture.“

Rešenje je, kaže ona, pronaći način da se ljudima ponude nada i posao.

„Svakog dana možemo da oduzmemo pogonsko gorivo za Kamoru – mlade – tako što ćemo mladima ponuditi priliku za život.“

Ioia je pesimističniji. „Kamora je uvek prisutna. To je rak rana našeg grada.“

„Sramota me je kao psa“

Đenaro Panzuto

Đenaro Panzuto bi mogao da izađe iz zatvora već 2021. godine, u sklopu svog sporazuma sa italijanskom državom.

Ali on više nikad neće kročiti nogom u Napulj. Biće preseljen, a ukoliko se za tim ukaže potreba, dobiće i nov identitet.

Na početku našeg sastanka, kad sam pitao Panzuta da li je ostavio stari život za sobom, on je rekao da je „promenio kožu“.

„Reći ću vam istinu, pokajao sam se iz ljubavi. Iz ljubavi prema svojoj partnerki – iz ljubavi prema svojoj deci.“

Panzuto kaže da se nalazi u „egzistencijalnoj krizi“ – ne prepoznaje više pravog sebe.

Pokazao mi je ožiljke na telu od samopovređivanja kojem se izložio u zatvoru. Platio je visoku cenu zato što je prekršio kodeks ćutanja.

„Ne možete ni jednog jedinog dana da zaboravite koje ste odluke doneli, koje ste kodekse prekršili, koje ste ljude izneverili.“

„Imam brata i tri sestre. Nisam se čuo s njima otkako sam postao policijski saradnik.“

Ali šta je sa cenom po porodice njegovih žrtava? Da li nekad misli i na njih, umesto samo na sebe?

„Sramota me je kao psa. Za ubijanje ljudi nije potrebno ništa – samo veliki kukavičluk. To je sve.“


Autor: Dominik Kaskijani
Terenski producent: Stiv Svon Filmska kamera: Toni Dolče
Video montaža: Aleks Dakevič Grafika: Salim Kuraši
Onlajn producent: Pol Kerli
Urednica: Ketrin Veskot




Autor: Dominik Kaskijani
Terenski producent: Stiv Svon Filmska kamera: Toni Dolče
Video montaža: Aleks Dakevič Grafika: Salim Kuraši
Onlajn producent: Pol Kerli Urednica: Ketrin Veskot



Mape: Gugl

Slike Gracijana Borelija: Simone Di Meo

Slika lankaširskog krajolika: Alami

Zahvalnica doktorki Feliji Alum, Univerzitetu u Batu

Objavljeno: 20. februara 2020.