Da li je Martin Luter King predvideo svoju smrt

King's Memphis speech on the Memphis Civil Rights Museum Image copyright Getty Images

Martin Luter King je pre pedeset godina održao poslednji govor. Da li je u zaključku govora predvideo atentat koji je na njega izvršen?

U nedelji u kojoj je ubijen, Martin Luter King je stigao u Memfis đubretarskim kamionom.

Dva meseca ranije, dvojica crnaca đubretara, Ehol Koul i Robert Voker, sklonili su se od oluje u đubretarski kamion.

Došlo je do kvara na prekidaču i zdrobljeni su unutar kamiona. Stotine zaposlenih crnaca pokrenulo je štrajk zbog njihove smrti, načina na koji je gradska uprava reagovala, kao i loših uslova rada.

Martin Luter King je olujne aprilske noći u hramu Mejson u Memfisu govorio pred 2.000 ljudi, jer je želeo da izrazi podršku preživelim kolegama Koula i Vokera.

Zbog onoga što se potom dogodilo, ta noć ostala je zapamćena iz mnogo razloga.

Govor doktora Kinga se zapravo nije odnosio na štrajk, koji je pomenuo tek nakon 11 minuta, već na borbu za građanska prava i slobodu i na njegovu ulogu u njoj. Poslednji deo govora nalik je proročanstvu.

„Očekuju nas teški dani", King je rekao masi. „Ali meni to sada nije važno, svašta sam video i ništa mi više ne smeta".

„Kao i svi i ja bih želeo dugo da živim - dugovečnost ima svoju svrhu. Ali ne brinem sada o tome."

Narednog dana, King je pogođen metkom u desni obraz, dok je stajao na balkonu svoje hotelske sobe. Metak mu je slomio vilicu, prošao kroz kičmenu moždinu i ubio ga.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Motel u kome je ubijen Martin Luter King pretvoren je u muzej

Da li je Martin Luter King znao šta mu se sprema?

Iz Atlante u Džordžiji je došao u Memfis avionom, ujutro na dan održavanja govora. Let je kasnio u polasku.

„Izvinjavamo se zbog kašnjenja", pilot je rekao putnicima. „Ali, Martin Luter King je sa nama u avionu."

Trebalo je pretražiti prtljag, za slučaj da je u njemu ostavljena bomba. Sve je moralo dodatno da se proverava.

„Držali smo avion pod obezbeđenjem i zaštitom cele noći", objasnio je pilot.

U životu velikog aktiviste za ljudska prava smrt nikada nije bila daleko. Pratila ga je, uhodila, čekala iza ugla.

„King je dugo bio svestan da ga uhode beli rasisti i lokalne grupe Kju kluks klana", kaže profesor Džonatan Rider, autor knjige „Jevađelje slobode" i dobar poznavalac Kingovog rada.

„Znao je da je bilo mnogo onih koji su želeli da ga smaknu. Grupe belih suprematista ubile su veliki broj boraca za građanska prava, a on je bio najvidljiviji među njima."

Na Kingovu kuću je bačena bomba 1956. godine tokom bojkota autobuskog saobraćaja u Montgomeriju u Alabami.

Zamalo je poginuo kada ga je 1958. godine u Njujorku mentalno obolela crnkinja ubola nožem, a 1963. godine ga je napao beli suprematista na bini, u Birmingemu u Alabami.

Godinu dana kasnije vratio se u taj grad da bi se pridružio tamošnjoj kampanji za građanska prava. Na osnovu razgovora sa njegovim prijateljima, Endrjuom Jangom i Vajatom Vokerom, profesor Rider tvrdi da ih je King upozorio pre putovanja.

„Krenuli smo u grad Bula Konora", rekao je (Bul Konor je bio lokalni političar i protivnik pokreta za građanska prava).

„A Bul Konor ne igra po pravilima. Velika je šansa da se neki od nas ne vrate živi."

Ali nisu samo on i njegove kolege živeli u opasnosti. Šezdesete godine dvadesetog veka u Sjedinjenim Američkim Državama bile su pune opasnosti.

Bilo je to doba nereda (u Harlemu, Filadelfiji, Los Anđelesu, Detroitu i drugim mestima), rata (u Vijetnamu) i atentata (Džon F. Kenedi, Malkom Iks, sam King, Robert F. Kenedi).

„Ovo će se i meni dogoditi", rekao je King svojoj supruzi Koreti kada je predsednik Kenedi ubijen 1963. „Stalno ti govorim da je ovo društvo bolesno".

U mesecima koji su prethodili putovanju u Memfis, King je bio u „veoma osetljivom emotivnom stanju", kaže Rider.

„Na političkom planu je osećao da Amerika postaje sve drugačije u odnosu zajednicu za koju se borio", objašnjava ovaj profesor.

„Ogroman udarac bilo je širenje rasizma na severu zemlje. A Kingov neprijatelj sa juga, Džordž Volas (guverner Alabame), kandidovao se za predsednika."

„Mlađe generacije crnaca i aktivista za građanska prava okretale su leđa njegovoj omiljenoj doktrini hrišćanske nenasilnosti. Počeo je da se pita da li pokret i dalje ima značaja."

Njegove sumnje, pa čak i očajanje, ispoljili su se u hotelskoj sobi u Virdžiniji, sedam meseci pre smrti. King je nakon sastanka sa kolegama pio sam, a potom ih je probudio vičući.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Martin Luter King u januaru 1968.

„Ne želim više ovo da radim!", vikao je. „Hoću da se vratim u svoju malu crkvu!"

Naravno, nije se vratio.

Nastavio je da istrajava, da se bori, da zahteva prava. Tako se i našao u hramu Mejson u Memfisu po olujnoj aprilskoj noći, boreći se za prava zaposlenih. Imao je 39 godina.

„Nije zapravo ni bitno da li je u govoru predvideo svoju smrt u narednih nekoliko dana, radilo se o čoveku koji zna da je smrt veoma blizu", kaže profesor Rider.

„Shvatao je da se njegov život može svakog trenutka završiti i razmišljao je o njegovom značenju."

Pred kraj govora u Memfisu, King se osvrnuo na dan kada je u Njujorku uboden nožem, deset godina ranije.

Da je tada samo kinuo, bio bi mrtav - rekao je i tako bi propustio Zakon o građanskim pravima, govor „Ja imam san...", pokret u gradu Selma u Alabami i mnoge druge velike trenutke.

„Večeras želim da kažem", rekao je okupljenima u Memfisu „da sam i sam srećan što tada nisam kinuo."

Njegove poslednje reči predstavljale su ne samo prihvatanje da je njegova smrt moguća ili čak verovatna, već su označavale pokušaj da preda štafetu i da se trka nastavi ako ili kada bude ubijen.

„Pokušavao je da kaže: čak i ako ja ne preživim, mi ćemo uspeti", kaže profesor Rider.

„Uveravao pripadnike pokreta da će crnci prebroditi i prevazići nedaće. Na ovaj način prihvatio je da bude žrtva."

„Pripremajući se za smrt, ne oseća se beznadežno i utučeno. Pored toga, obezbeđuje epitaf ne samo za sebe, već i za ceo pokret."

„Tema koja se provlači kroz ceo govor je „na mnogo toga možemo da budemo ponosni". To shvatam kao: 'Čak i ako umrem, živeo sam dobar život. Učinio sam sve što je bilo do mene da nas približim Obećanoj zemlji'."