Zašto nas se klimatske promene tiču

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionNASA je pripremila video koji pokazuje rast temperatura od 1884. godine do danas (bez zvuka)

Šta su klimatske promene?

Klima na planeti se stalno menja. Prosečna temperatura je oko 15 stepeni, iako geološki podaci govore da je bila mnogo veća ili manja u prošlosti.

Sadašnji period zagrevanja se, međutim, događa brže nego što je to bio slučaj ranije. Naučnici su zabrinuti da bi promene koja se događaju u prirodi mogle da imaju ozbiljne posledice za klimatsku ravnotežu planete.

Šta je efekat „staklene bašte"?

Efekat „staklene bašte" se odnosi na način na koji se u zemljinoj atmosferi zadržava sunčeva energija. Solarna energija koja se isijava iz zemljine površine natrag u svemir zadržava se u atmosferskim gasovima „staklene bašte" odakle se emituje u svim pravcima.

Bez ovog efekta Zemlja bi bila oko tridesetak stepeni hladnija, što bi je učinilo neprijateljskom za život.

Naučnici veruju da gasovi iz industrije i poljoprivrede doprinose ovom prirodnom fenomenu, tako što se emituje veća količina energije koja ostaje zatvorena u „staklenoj bašti" što dovodi do povećanja temperature. Ovo se obično naziva globalno zagrevanje ili klimatske promene.

Najvažniji gasovi koji doprinost zagrevanju su isparenja u vidu pare, ali njihova koncentracije se ne menja mnogo i ostaju u atmosferi svega nekoliko dana.

Ugljen-dioksid, međutim, ostaje mnogo duže (stotine godina su potrebne da bi se vratio na preindustrijski nivo).

Većina emisija ugljen-dioksida dolazi od sagorevanja fosilnih goriva, a njihov broj se povećava i zbog uništavanja šuma koje ga apsorbuju. Drugi gasovi koji doprinose efektu „staklene bašte", kao što su metan i azot, takođe se oslabađaju kroz ljudske aktivnosti, ali je njihova količina mala u poređenju sa ugljen dioksidom.

Pošto je industrijska revolucija započela 1750. godine, nivo ugljen-dioksida se povećao za više od 30 odsto, a nivo metana za više od 140. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je sada veća nego u bilo kom trenutku u poslednjih 800 000 godina.

Koji su znaci zagrevanja?

Podaci o temperaturama sa kraja 19. veka pokazuju da se prosečna temperatura zemljine površine povećala za oko 0.8 stepeni u poslednjih sto godina, a 0.6 samo u poslednje tri decenije.

Satelitski podaci ukazuju na prosečno povećanje globalnog nivoa mora od 3 milimetra godišnje u poslednjih nekoliko decenija. Veliki deo promene u nivou mora je rezultat termičkog širenja morske vode. Kako se voda zagreje, molekuli su manje zgusnuti, što dovodi do povećanja zapremine okeana.

Tome doprinosi i otopljavanje planinskih glečera i povlačenje polarnih ledenih ploča. Od 1979. godine, satelitski snimci pokazuju dramatično opadanje obima arktičkog ledenog pojasa, oko 4 odsto za desetak godina. U 2012. godini je površina glečera smanjena za rekordnih 50 odsto u odnosu na prosek od 1979. do 2000. godine.

Grendlandski zeleni pojas se takođe topi rekordnom brzinom; kada bi se otpopilo 2.8 miliona kvadratnih kilometara ovog pojasa nivo mora bi se povećao za 6 metara.

Satelitski podaci pokazuju da ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika takođe gubi masu, a poslednje istraživanje pokazuje da je Istočni Antarktik, koji nije pokaziva znake globalnog zagrevanja, takođe počeo da gubi masu poslednjih nekoliko godina. Ali naučnici ne očekuju dramatične promene. U nekim mestima masa zapravo može da se poveća kako više temperature doprinose snežnim padavinama.

Uzroci klimatskih promena se mogu uočiti i na vegetaciji i na životinjama sa kopna. To se odnosi na ranije cvetanje i rađanje voća u slučaju biljaka i promenu teritorije kada je reč o životinjama.

Image copyright AFP
Natpis na slici Klimatske promene mogu da izazovu dramatične vremenske nepogode

Šta je sa pauzom?

Postoje tvrdnje da od 1998. godine nije bilo značajnog globalnog zagrevanja uprkos neprestanom porastu emisija ugljen-dioksida. O tome se govori kao o „pauzi" u zagrevanju. Naučnici su to pokušali da objasne na više načina. U to spadaju: promene u emitovanju sunčeve energije, smanjenje vodenih isparenja, veće zalihe toplote u okeanima.

Ali nije postojalo prihvaćeno objašnjenje o tome šta je uzrok pauze.

Sada izgleda da je došlo do nagle promene: 2014, 2015. i 2016. su bile tri najtoplije godine koje su zabeležene. U studiji koja je objavljena u časopisu „Sajans" u junu 2015. godine izneta je sumnja da je uopšte došlo do promene u zagrevanju.

Koliko će se temperature u budućnosti povećati?

U izveštaju za 2013. godinu, Međuvladina komisija za klimatske promjene sa sedištem u Ženevi predvidela je niz mogućih scenarija zasnovanih na računarskom modeliranju. Većina simulacija pokazuje, međutim, da će globalna promena temperature do kraja 21. veka verovatno premašiti 1.5 stepena u odnosu na 1850. godinu.

Prag od 2 stepena se smatra granicom posle koje zagrevanje postaje opasno.

Čak i ako sada dramatično smanjimo emisije štetnih gasova, naučnici kažu da će se posledice i dalje osećati, jer su nekada potrebne stotine godina da bi delovi klimatskog sistema, naročito velike količine vode i leda, odgovorile na promene u temperaturi. Potrebne su, takođe, decenije da se gasovi iz „staklene bašte" uklone iz atmosfere.

Kako će klimatske promene uticati na nas?

Raspon uticaja je neizvestan. Promene bi mogle da dovedu do nestašice pitke vode, do promene u uslovima proizvodnje hrane i povećanog broja smrtnih slučajeva od poplava, oluja, vrelih talasa i suša. To je zbog toga štose očekuje se da će klimatske promene da povećaju učestalost ekstremnih vremenskih prilika - iako je povezivanje pojedinačnog događaja sa globalnim zagrevanjem složeno.

Image copyright Science Photo Library
Natpis na slici Životinje poput polarnog medveda naći će se na udaru klimatskih promena

Naučnici prognoziraju više padavina u celini, ali kažu da će se povećati rizik od suše u unutrašnjim delovima kontinenata tokom vrućih leta. Očekuje se još više poplava usled oluja i povećanja nivoa mora. Postojaće, međutim, veoma snažna regionalna odstupanja od ovih tendencija.

Najsiromašnije zemlje, koje su najmanje spremne da se suoče sa brzim promenama, mogle bi najviše da stradaju.

Predviđa se izumiranje biljnih i životinjskih vrsta koje neće moći da se prilagode brzoj promeni sredine. Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da bi zdravlje miliona ljudi moglo da bude ugroženo zbog širenja malarije, bolesti koja dovodi do gubitka vode i neuhranjenosti.

Kako se povećava količina ugljen-dioksida u atmosferi, povećava se i u okeanima, što dovodi do toga da postanu kiseli. Ovaj proces može da predstavlja velike probleme za koralni greben.

Globalno zagrevanje će prouzrokovati promene koje bi mogle da dovedu do daljeg povećanja toplote i pojava poput oslobađanja velikih količina metana iz „staklene bašte" pošto se zamrznuta prostranstva na Arktiku otope. Ovo je poznato kao pozitivan klimatski odgovor.

Postoji, međutim, negativni odgovor koji bi mogao da zaustavi zagrevanje. Različiti „rezervoari" na zemlji upijaju ugljen-dioksid u procesu razmene ugljenika između okeana i zemlje na primer.

Pitanje je kako će se to uskladiti.