Hans Asperger „sarađivao s nacistima“ u Drugom svetskom ratu

Hans Asperger 1971. Image copyright TOPFOTO
Natpis na slici Profesor Asperger je identifikovao sindrom koji danas nosi njegovo ime

Dokumenti koji su nedavno otkriveni ukazuju da je Hans Asperger, poznati pedijatar čije se ime koristi za jedan oblik autizma, aktivno bio uključen u nacistički program eutanazije u Austriji.

Dokazi potiču iz do sada neistraženih dokumenata iz doba nacizma i kartona pacijenata.

Dokumenti nagoveštavaju da je doktor Asperger zadobio poverenje nacista tako što je slao decu u ozloglašenu kliniku za eutanaziju.

Profesor Asperger je tvrdio da je štitio pacijente od nacističkog režima.

Kartoni pacijenata i dokumenti pokazuju da je slao pacijente u kliniku Am Špigelgrund u Beču gde su ubijani.

Dokumente je otkrio austrijski istoričar medicine Hervig Ček i objavljeni su u časopisu „Molekularni autizam".

Ček je napisao da je „(profesor Asperger) uspeo da se dogovori s nacističkim režimom i da je za pokazanu lojalnost nagrađen napredovanjem u karijeri".

U uvodniku časopisa, koji su pisali profesori s Univerziteta u Kembridžu, stoji da je Asperger „svesno postao šraf u nacističkoj mašini za ubijanje" i bio među onima koji su bili „oči i uši Trećeg rajha".

Veruje se da je u klinici Am Špigelgrund ubijeno ukupno 789 dece.

Doktor Asperger nije bio član nacističke partije.

U govoru koji je održao na Univerzitetu u Beču 1980, neposredno pre nego što je umro u 74. godini, rekao je da ga je Gestapo proganjao zato što nije hteo da preda decu.

Aspergerov sindrom je ovaj profesor prvi put uočio 1944. godine, ali termin „autistična psihopatija" nije bio korišćen do 1981. godine.

Britanski psihijatar Lorna Ving je uvela u praksu dijagnozu Aspergerovog sindroma.


Šta je Aspergerov sindrom?

  • Ljudi koji pate od ovog sindroma imaju probleme da saopšte drugima šta im je potrebno, kako se osećaju i teško im je da stvaraju prijateljstva
  • Imaju teškoće da razumeju šta drugi misle i kako se osećaju
  • Iako postoje sličnosti s drugim stanjima na autističnom spektru, oni koji imaju Aspergerov sindrom najčešće nemaju problema s govorom i prosečno ili iznad prosečno su inteligentni

„Niko ko ima dijagnozu Aspergerovog sindroma ne treba da se oseća loše zbog ovih otkrića", kaže za BBC Kerol Pouvi, direktorka Centra za autizam britanskog Nacionalnog društva za autizam.

„Očekujemo da ova vest biti velika tema među 700.000 ljudi koji imaju autizam u Velikoj Britaniji i njihovim članovima porodice, pogotovu onima koji pate od Aspergera" rekla je Pouvi.

Povezane teme

Više o ovoj priči