Kako bakterije utiču na raspoloženje

Ilustacija creva-mozak

Kad se zapitamo šta nas čini ljudima, prvo što nam pada na pamet su misli i emocije.

Sad se pojavila kontroverzna hipoteza da bakterije koje žive u našim crevima „nevidljivom rukom" menjaju naš mozak.

Naučnici sklapaju sliku o tome kako trilioni bakterija koje žive u svima nama utiču na naše fizičko zdravlje.

Sada se, međutim, ova sićušna stvorenja povezuju i sa bolestima kao što su depresija, autizam i neurodegenerativne bolesti.

Već vekovima se zna da naše raspoloženje utiče na organe za varenje - samo se prisetite ispita na fakultetu - ali sada se ispostavlja da je ta veza dvosmerna.

Grupa istraživača veruje da su nadomak revolucionarne metode za poboljšanje mentalnog zdravlja korišćenjem „psihobiotika".

Istraživanje iz koga se razvio novi koncept rađeno je na Univerzitetu Kjušu u Japanu.

Naučnici su otkrili da miševi koji su rasli u sterilnom okruženju i nikada nisu imali kontakt sa bakterijama luče dvaput više hormona za stres kad se uznemire nego normalni miševi.

Inače su životinje po svemu ostalom bile identične, što je ukazalo da bi ova razlika mogla da potiče od mikroorganizama.

"To je bio prvi naučni rad koji je doveo u vezu mikrobe i neurologiju", kaže Džejn Foster, neuropsihijatar sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi.

„Izazvao je puno reakcija među nama koji se bavimo depresijom i anksioznošću", rekla je.

Kako bi bakterije mogle da utiču na mozak?

Mozak je najsloženiji objekat u poznatom svemiru. Kako bi bakterije iz creva mogle da utiču na njega?

  • Jedan put vodi preko nerva vagusa, informativne autostrade koja povezuje mozak sa stomakom.
  • Bakterije razlažu vlakna iz hrane na molekule zvane kratkolančane masne kiseline, koje mogu da utiču na celo telo.
  • Mikrobiom utiče na imuni sistem, koji pak ima ulogu kod nekih nervnih bolesti.
  • Sada se pojavljuju indicije da bakterije iz creva mogu da menjaju DNK u nervnim ćelijama uz pomoć sićušnih delova genetičkog koda po imenu mikroRNK.

Dosad je objavljeno mnoštvo radova koji povezuju miševe bez bakterija sa promenama u ponašanju, pa čak i strukture mozga.

Njihov život u sterilnom okruženju, međutim, nije isto što i stvarni svet. Mi smo stalno u kontaktu sa bakterijama i niko ne može da živi bez njih.

Profesor Ted Dinan sa Univeritetske klinike u Jorku pokušava da otkrije šta se dešava sa mikrobiomima pacienata sa depresijom.

Zlatno pravilo kaže da je zdrav mikrobiom raznovrstan mikrobiom, koji sadrži mnogo vrsta koje žive u ljudskom telu.

„Ako uporedite nekog ko pati od kliničke depresije sa zdravom osobom, videćete da ovaj prvi ima manje raznovrstan mikrobiom", kaže profesor Dinan.

„Ne tvrdim da je to jedini uzrok depresije, ali bi kod nekih ljudi moglo da igra ulogu u razvoju bolesti", kaže on.

Sem toga, životni stil koji slabi crevnu floru, kao što je ishrana sa malo vlaknastih namirnica, može da nas učini ranjivim.

Mikrobiom

  • U vašem telu ima više mikroba nego ljudskih ćelija - ako ih sve prebrojite, samo 43 odsto su ljudske
  • Ostatak čine bakterije, virusi, gljive i jednoćelijski mikroorganizmi koji se zovu arheje
  • Ljudski genom - ceo paket genetičkih instrukcija u ljudskom biću - sastoji se od oko 20 000 gena
  • Ali ako dodamo gene mikrobioma, ta cifra se penje na između milion i 20 miliona gena
  • To je poznato kao drugi genom i vezuje se za bolesti kao što su alergije, gojaznost, hronična upala creva, Parkinsonovu bolest, kao i na efikasnost terapije protiv raka, pa čak i za depresiju i autizam

Mogućnost da poremećaj ravnoteže crevnih baterija ima veze sa depresijom je vrlo intrigantna.

Zato su naučnici iz Centra za mikrobiom pri Univerzitetu u Korku počeli da presađuju mikrobiome pacienata sa depresijom u životinje. To se zove „transpuzija".

Pokazalo se da se prenosom bakterija prenosi i ponašanje.

„Iznenadili smo se kad smo uočili da prosto unošenje uzorka mikrobioma u pacove može da dovede do simptoma depresije". ispričao je za BBC profesor Džon Krajan.

Jedan od simptoma je anhedonija - ljudi koji pate od depresije često gube interes za stvari u kojima su ranije uživali.

Za pacove je glavna uživancija šećerna voda, koje obično ne mogu da se zasite, ali „kad su primili mikrobiom osobe sa depresijom, više ih nije bilo briga", kaže profesor Krajan.

Dokazi koji upućuju na vezu mikrobioma, stomaka i mozga se pojavljuju i kod Parkinsonove bolesti.

To je izvesno neurološka bolest. Ćelije mozga odumiru, a pacijenti gube kontrolu nad mišićima i pate od karakteristične drhtavice.

Profesor Sarkis Mazmanijan, mikrobiolog sa Kalifornijskog tehničkog univerziteta, ispituje mogućnost da su umešane i crevne bakterije.

„Klasični neurolozi bi tezu da se mozak može razumeti preko crevnih bakterija shvatili kao jeres", kaže on.

Ustanovio je „vrlo značajne " razlike u mikrobiomima obolelih od Parkinsona i zdravih osoba.

Eksperimenti na miševima koji su genetski skloni Parkinsonovoj bolesti pokazali su da su crevne bakterije neophodne da bi se bolest ispoljila.

A kada je tim miševima usađen uzorak stolice pacijenata koji boluju od Parkinsona, ispoljili su „mnogo gore" simptome nego miševi koji su dobili uzorak zdravih ljudi.

„Izgleda da promene u mikrobiomu izazivaju pojačavaju motoričke simptome i da ih čak izazivaju", rekao je profesor Mazmanijan za BBC. „Svi smo veoma uzbuđeni jer nam se otvara mogućnost da razvijemo nove terapije pomoću mikrobioma".

Dokazi koji povezuju crevnu floru i mozak su fascinantni, ali istraživanja su još u ranoj fazi.

Pioniri ovih istraživanja vide kako se na horizontu pomaljaju potpuno novi načini lečenja i očuvanja zdravlja.

Ako mikrobi zaista utiču na naš mozak onda možda možemo da ih promenimo nabolje.

Može li promena mikrobioma kod obolelih od Parkinsona da promeni tok bolesti?

Razmatra se prepisivanje psihobiotika - koktela zdravih bakterija - pacijentima sa mentalnim poremećajima.

Profesorka Kirsten Tiliš sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu se pita: „Ako promenimo bakterije, da li će to promeniti i naše reakcije?"

Ona, međutim, ističe da nam treba još mnogo istraživanja o tome koje vrste, čak i podvrste crevnih bakterija mogu da utiču na mozak i na koji način.

„Očigledno postoji veza", kaže Tiliš za BBC. Ideja budi entuzijazam, jer tradicionalne terapije za neke bolesti nisu baš efikasne. Uzbudljivo je kada se otvori potpuno novi pristup", kaže ona."

A to je vrlo značajna ideja.

Mikrobiom - naš drugi genom - otvara sasvim nov način bavljenja medicinom i trenutno su u toku istraživanja kako on utiče na sve bolesti koje možete da zamislite, uključujući alergije, kancer i gojaznost.

Iznenađujuće je koliko je drugi genom fleksibilan u odnosu na našu sopstvenu DNK.

Hrana koju jedemo, naši kućni ljubimci, način života... sve to utiče na naše mikrobe-podstanare.

A ako to sada radimo nenamerno, zamislite potencijalne koristi ako počnemo da planski poboljšavamo mikrobiom.

„Predviđam da će vas za pet godina kad budete merili holestorol ili tako nešto, lekar poslati na analizu mikrobioma", kaže profesor Krajan. „Mikrobiomi su budućnost personalizovanog lečenja"

Ilustracije: Keti Horvič

Povezane teme

Više o ovoj priči