Jaz u platama: još uvek nedostižna ravnopravnost

Žene u kuhinji Image copyright SeConS
Natpis na slici Žene se kućnim poslovima u proseku bave 22 sata nedeljno, a muškarci 10

Radite isti posao kao vaš kolega a plaćeni ste manje. Da li je to zato što ste žena?

U Srbiji, kao i u većini zemalja Evropske unije, to je i dalje moguće.

„Ravnopravnost je nemoguća, koliko god se trudili", kaže Dušica Jovanović, vlasnica malog preduzeća „Veranda 2011".

Jedina je žena od pet zaposlenih u ovom preduzeću za proizvodnju PVC i aluminijumske opreme koje je osnovala sa mužem.

„U našem poslu žene su često u kancelariji jer su manje krute sa klijentima. Muškarci su na gradilištu", kaže ona.

Klijenti više veruju muškarcima

Situacija je drugačija kada treba da ugovore posao.

„Tada uvek ide moj suprug jer ga mnogo ozbiljnije shvataju. Klijenti više veruju muškarcima nego ženama", objašnjava Jovanović.

Kada je reč o zaradi, kaže, u preduzećima koja se bave ovim poslom muškarci imaju mnogo veće plate nego žene.

Ova mlada majka navodi još jednu važnu okolnost koja se tiče položaja žena na tržištu rada.

„Odlazim na posao i kada mi je dete bolesno i kada ima temperaturu. Ne mogu da otvorim bolovanje jer posao zavisi od mene", objašnjava.

Natpis na slici Koliko vremena provode na poslu žene, a koliko muškarci

Da li vlada vodi veću brigu o poslodavcima nego o ženama?

Istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke (Fren) pokazalo je da je taj jaz 11 odsto u Srbiji. U zvaničnoj statistici, u kojoj se koriste drugačije metode, iznosi 8,7 odsto.

Vlada je priznala problem i pokušala da ga reši u nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti, u kome se predviđa i da „organi javne vlasti i poslodavci" na svake dve godine skupe podatke o „platama, odnosno zaradama i drugim naknadama zaposlenih" kao i o „raspoređivanju muškaraca i žena po radnim mestima, uključujući i rukovodeća radna mesta".

Kada je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, predstavila ovaj nacrt krajem avgusta 2017. godine, rekla je da će biti izglasan u prvih sto dana rada Vlade.

Sedam meseci kasnije, to se još nije desilo.

Na pitanje šta koči zakon, Mihajlović je krajem februara odgovorila: „Pitajte Anu Brnabić".

„Otpor prema ovim merama ukazuje da neki krugovi u Vladi više vode računa o interesima poslodavaca nego o interesima žena", kaže Marija Babović, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu koja se bavi ekonomskom rodnom ravnopravnošću.

„Poslodavci izbegavaju da uzmu žene za zanimanja koja se smatraju muškim", objašnjava nalaze svojih istraživanja, nazivajući ovu praksu „otvorenom diskriminacijom".

Natpis na slici Prosečna plata prema godinama

Muški klub

Jaz u platama ima veze i sa tim što su žene često na nižim pozicijama od muškaraca.

To ne važi samo za Srbiju.

„U našoj organizaciji nikada nismo imali ambasadorku. Na menadžerskim pozicijama su uglavnom muškarci. To je muški klub u koji je teško ući", kaže Vesna Vignjević, službenica u beogradskom sedištu velike međunarodne organizacije.

Podaci o platama su dostupni, kaže ona, kriterijumi su isti za muškarce i žene, ali podela postoji po specijalizacijama.

„U međunarodnim organizacijama žene često rade u oblasti ljudskih prava, a manje, na primer, na reformi policije i u sektoru bezbednosti", objašnjava ona.

Diskriminacija je, veruje, indirektna: „Napredujete samo do određenog nivoa".

Reč je o takozvanom „efektu staklenog plafona" - ženama je teže da dopru do najbolje plaćenih mesta. Istraživanje Frena pokazuje da je naročito prisutna u privatnom sektoru.

U javnom sektoru je, prema istom istraživanju, rodni jaz u zaradama „mnogo skriveniji", jer su „žene koje rade u javnom sektoru u proseku obrazovanije i imaju bolja radna mesta".

Da nema diskriminacije ili da muškarci nisu bolje nagrađeni za svoje „neopažene" osobine, navodi se, prosečna zarada žene u javnom sektoru bila bi veća od prosečne zarade muškarca.

Društvo nejednakosti

Dok je u većem delu sveta tokom proteklih dvadeset pet godina aktivnost žena na tržištu rada porasla, u zemljama Istočne Evrope, s nastupanjem tranzicije, počela je da opada, pokazuju podaci Svetske banke.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je više od 60 odsto žena nezaposleno.

Image copyright Marija Babović
Natpis na slici Sociološkinja Marija Babović

U evropskim okvirima situacija je obrnuta - 60 odsto žena učestvuje na tržištu rada, prema Evrostatu, agenciji za statistiku EU.

„U Istočnoj Evropi je tranzicija istisnula žene sa tržišta rada u većoj meri nego muškarce", kaže ekonomista Sonja Avlijaš, autorka knjige „Žene i rad: ka političkoj ekonomiji tranzicije".

Povlačenje žena sa tržišta rada je produbilo nejednakosti.

Profesorka Babović veruje da postoji sistematska diskriminacija žena i nepovoljniji položaj na tržištu rada.

„To se odražava i na primanja. U društvu u kome vlada nejednakost teško je očekivati jednakost u zaradama", ističe ona.

Više o ovoj priči