Koliko je teško nepušačkim lokalima da opstanu

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Kada su Anđelka i Mirko Grujičić pre dve godine napravili spisak nepušačkih lokala, na njemu su bila samo tri kafića.

Na nepušačkoj mapi Beograda je nešto manje od stotinak lokala. Borba sa kolegama kojima duvanski dim ni smeta nije nimalo laka.

Kada su Anđelka i Mirko Grujičić pre dve godine napravili spisak nepušačkih lokala, na njemu su se našla samo tri kafića.

„Ja sam lekar po struci, tako da me ova tema i profesionalno dotiče", kaže Anđelka.

Spisak nepušačkih lokala počeli su da sastavljaju u jesen.

„To je period godine kada se zatvaraju bešte i svi se sele unutra", kaže Mirko.

„Unutra" su prostori kafića i restorana, koji, ukoliko su manji od 80 kvadrata, imaju obavezu da se opredele da li će biti pušački ili nepušački. Najčešće se opredeljuju za opciju dozvoljenog pušenja.


Žao nam je, vaš pretraživač ne podržava ovu mapu

Ukoliko se mapa ne otvara, kliknite ovde.


Dve godine nakon prvog spiska, Mirkova i Anđelkina mapa nepušačkih lokala glavni je putokaz do prostora bez dima, a Gradski zavod za javno zdravlje preuzeo ju je kao zvaničnu mapu nepušačkog Beograda.

„Imam fotografiju sa trećeg rođendana gde su me stričevi slikali sa neupaljenom cigaretom u ustima. Pušenje je deo kulture u Srbiji", kaže Mirko.

Mirko i Anđelka nikada nisu bili deo velike armije pušača u Srbiji. Listu nepušačkih lokala napravili su kako bi imali spisak retkih mesta na kojima može da se popije kafa, ruča ili večera bez dima.

„A onda smo shvatili da nikada nećemo uspeti sami da pronađemo sve nepušačke lokale i da bi najbolje bilo da se uključi što više ljudi", kaže Mirko.

Zabrana (ni)je dobra za biznis

Danijela Šaranović suvlasnica nepušačkog lokala
Natpis na slici Danijela Šaranović suvlasnica nepušačkog lokala

Danijela Šaranović je suvlasnica lokala na Dorćolu.

Sama je otkrila Anđelkinu i Mirkovu mapu i poželela da se i njen lokal tu nađe.

„Moje dete je alergično na duvan i bilo bi suludo da sam otvorila lokal u kome ona ne bi mogla da boravi", kaže Šaranović.

Kaže da nije lako otvoriti i razraditi nepušački kafić, ali da je to ulaganje na duge staze.

„U donjem delu kafića prodajemo cipele i potpuno je suludo naplatiti nešto što smrdi na duvan", kaže Šaranović.

Male boginje, a veliki problem

Opadanje kose: Kada je opadanje zdravo, a kada nije

Najveći broj nepušačkih lokala u gradu su, kaže Mirko, lokali koji pored hrane i pića nude „neku dodatnu vrednost" - projekcije filmova, stripove i knjige, dizajnersku odeću.

Gordana kaže da nepušački lokali često sarađuju jedni sa drugima i da je tako i saznala za nepušačku mapu. Tada je poslala podatke o svom kafiću Mirku i Anđelki.

Pušači i nepušači

„Ljudi ponekad uđu i kada shvate da ovde nema pušenja, izađu iznervirani. Izađu demonstrativno, a sa druge strane, ja ne izlazim demonstrativno iz lokala u kome se puši", kaže Šaranović.

Razraditi nepušački lokal možda nije lako, ali u gradu u kome se svuda puši, ponuditi parče vazduha bez duvanskog dima pomaže u izdvajanju kafića iz mase onih koji nalikuju jedni na druge.

„Ako u Beogradu ima dve hiljade pušačkih mesta, zašto mi ne bismo imali mesto za sebe gde se neće pušiti i gde će majke moći da dovedu decu na kolač?", kaže Gordana.

Mame, stranci i povratnici

Anđelka i Mirko Gruičić administratori Fejsbuk strane Nepušački lokali
Natpis na slici Anđelka i Mirko Grujičić administratori Fejsbuk strane Nepušački lokali

Upravo su majke jedne od najčešćih posetilaca Fejsbuk strane na kojoj se nalazi mapa.

„Postoje profili ljudi koji nam najčešće pišu i postavljaju dodatna pitanja. To su roditelji koji traže kuda da odu na ručak sa decom, ljudi koji se bave nekim sportom, trkači, stranci, ali i povratnici, Srbi koji su živeli u inostranstvu", kaže Anđelka.

Zakon i motivacija

Iako aktuelni Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabranjuje pušenje na javnim mestima, ono je dozvoljeno u ugostiteljskim objektima većim od 80 kvadratnih metara.

U njima su vlasnici obavezni da polovinu prostora posvete nepušačima.

I ovi lokali, koje su Mirko i Anđelka nazvali „polunepušačkim", nalaze se na mapi.

„Ima lokala koji su ovu odredbu ispoštovali minimalno. To su restorani koji ostave dva stola u ćošku za nepušače. To nisu lokali koji su na našoj listi", kaže Mirko.

Na mapi su samo ona mesta koja su za nepušače odvojila čitav sprat ili prikladno odvojen prostor.

„Pokušavali smo da isprovociramo i javno prozovemo neke od velikih lanaca kafeterija. Slali smo im poruke i pitali zašto ne poštuju zakon", kaže Anđelka.

Nažalost, odgovori su najčešće izostajali.

„Obično su odgovarali da su ispoštovali minimium, iako nisu", kaže Anđelka.

Statistika tolerantnosti stanovništva na duvanski dim Image copyright Getty Images

U saradnji sa Zavodom za zaštitu zdravlja Beograda, Anđelka i Mirko su početkom godine podelili zahvalnice nepušačkim lokalima u gradu.

Kažu da je to bila najveća akcija od kada su pokrenuli Fejsbuk stranu.

„Zahvalnice smo štampali i delili nas dvoje. Najizazovnije je bilo napraviti idealnu putanju kako bismo prešli što manje kilometara po Beogradu deleći zahvalnice", kaže Mirko.

To nije bio lak zadatak - nepušački lokali, iako uglavnom u centru i na Novom Beogradu, rasuti su po čitavom gradom.

Pored motivacije koju im daje nepušački staž, Mirko kaže da je pojedinačna inicijativa jednako važna.

„Kod nas često čuješ kako nam smeta ovo, smeta ono. Retko kad pokušamo sami da uradimo nešto po tom pitanju", kaže Mirko.

Ipak, da bi se podigla dimna zavesa iz lokala, potrebne su zakonske promene.

„Mi nećemo biti zaštićeni dok inspekcijske službe ne počnu da rade svoj posao", kaže Mirko.

Inspekciju koja proverava poštovanje zabrane pušenja trenutno sprovodi nekoliko različitih inspekcija.

„Tu je inspekcija rada, sanitarna, Ministarstvo zdravlja, čak i turistička inspekcija. Svako radi 'pomalo', a na kraju niko nije odgovaran", kaže Mirko.

Mapa je dopunjena relevantnim podacima u martu 2018. godine.