Spomenička zbrka: Od minijaturne Gagarinove glave do nevidljivog Vorhola

Betonski stub na kome je bila postavljena glava Jurija Gagarina
Natpis na slici Šta je ostalo od spomenika Juriju Gagarinu

Postavljanje i ubrzano uklanjanje spomenika ruskom astronautu Juriju Gagarinu na Novom Beogradu ponovo je probudilo burnu raspravu o tome ko odlučuje koji se i kakvi spomenici postavljaju u javnom prostoru.

Neobičan spomenik na kome je glava čuvenog astronauta nesrazmerno mala u odnosu na postament trebalo je da bude otkrivena 12. aprila, na 57. godišnjicu njegovog leta u sverir. Međutim, i pre zvaničnog otkrivanja, sporna skulptura je uklonjena posle žustrih reakcija javnosti, na društvenim mrežama, pa i u svetskim medijima.

„Izgledao je kao zakrpa", prokomentarisala je spomenik prodavačica u obližnjoj radnji. „Nisam videla kad su mu skinuli glavu, ali su došli juče i skinuli ploču."

Spomenik, donacija Karić fondacije, biće ponovo postavljen kada se ispune sve neophodne procedure, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić.

Zlosrećni Gagarinov spomenik ponovo je otvorio debate o načinu na koji se postavljaju spomenici i ličnostima u čiju čast se oni grade.

„Spomenik mora da pretraje vreme"

Glavna funkcija spomenika je da učvrsti sećanje na neki događaj ili osobu, tvrdi Milan Popadić, istoričar umetnosti i profesor na Filozofskom fakultetu.

Takođe, spomenici čuvaju uspomenu i na onog ko ih je podigao, a motivi se kreću od plemenitih do koristoljubivih.

Popadić kaže da je kod nedavno postavljenih spomenika ta komponenta uočljivija, ali da ona često slabi kako vreme prolazi. Spomenik ostane, a onaj ko je odlučio da spomenik nastane često bude zaboravljen.

Položaj spomenika je suštinski važan, jer ih postavljanjem upisujemo u javni prostor. Popadić se osvrnuo na gotovo nevidljiv spomenik žrtvama ratova devedesetih u Savskoj ulici, koji po novom planu uređenja ovog trga, najverovatnije će biti izmešten, jer će centralno mesto biti dodeljeno spomeniku Stefanu Nemanji.

S druge strane, spomenici koji su takođe izazvali negativne reakcije stručne i laičke javnosti, poput spomenika Konfuciju ili pesniku Žamilu Žabajevu nalaze se na mestima na kojima neće biti izloženi velikom broju ljudi.

Natpis na slici Statua Konfuciju ispred budućeg Kineskog kulturnog centra

Spomenik kineskom filozofu postavljen je travnjaku ispred Kineskog kulturnog centra u izgradnji, na mestu nekadašnje kineske ambasade na Novom Beogradu. Bista Žabajeva nalazi se ispred zgrade kompanije Energoprojekt, prekoputa opštine Novi Beograd.

Urušavanje javnog prostora

Popadić primećuje da se ideja o javnom prostoru kao zajedničkom dobru se već decenijama urušava.

„To što svi imaju mišljenje, pa smatraju da su samim tim u pravu, banalizuje instutucije i onda ljudi imaju opravdanje da kažu postavićemo spomenik kakav hoćemo i gde hoćemo", kaže on.

Spomenici azerbejdžanskom predsedniku Hejdaru Alijevu ili kazahstanskom pesniku Žamilu Žabajevu, čije je delo nepoznato srpskoj publici, posledica su ad hoc odlučivanja. „Dovoljno je reći, neko je to poklonio i mi ćemo to postaviti".

Natpis na slici Delo kazahstanskog pesnika Žamila Žabajeva nije poznato u Srbiji

Popadić podseća da je spomenik Stefanu Nemanji bio vezan za prostor Generalštaba, jer je spominjano da će tu biti izgrađen Muzej Srednjeg veka.

Činjenica da se tako važni projekti premeštaju s mesta na mestu u kratkom vremenskom periodu govori da ne postoji precizno planiranje i da se spomenici koriste „za svakodnevnu, gotovu banalnu upotrebu".

Slučajni spomenici

Pored spomenika koji se podižu s namerom očuvanja sećanja, postoje spomenici koji sasvim slučajno postanu svedočanstvo o nekom vremenu.

Iako, nije zvaničan spomenik „instalacija" ispred zgrade Narodne skupštine, sastavljena od drvene odgrade i plastičnog postera na kome se povremeno menjaju fotografije poginulih tokom sukoba na Kosovu i NATO bombardovanja, deluje efektnije od spomenika u Savskoj ulici.

Ipak, oba spomenika svedoče „da mi nismo sredili naše uspomene na taj period i da nemogućnost da se izrazi odlučan stav na tu temu izaziva kakofoniju".

Popadić ne razume potrebu da se statua Gagarina postavi u Beogradu, jer on „već ima veliki spomenik, a to je ulica Jurija Gagarina - jer ti kad posvetiš tako prometno mesto nekome, time mu odaješ čast".

Njemu je problematično što je spomenik poslednica privatne inicijative i što su sve zakonom propisane instance preskočene. A činjenica da je spomenik preko noći nestao podseća na predstavljanje javnosti spomenika Endiju Vorholu, koji zatim nigde nije postavljen.

Natpis na slici Spomenici Hejdaru Alijevu i Miloradu Paviću autora Natiga Alijeva

Bez obzira na kritike kojima su izloženi novopostavljeni spomenici, Popadić smatra da ne treba da izgubimo iz vida da takvi spomenici nekim ljudima ipak znače.

Seća se kako je ispred spomenika caru Nikolaju, o kome se stručna javnost takođe negativno izrazila, video baku koja je stavila buket visibaba.

„Moguće da je ona potomak Rusa koji su došli posle revolucije u Srbiji, nisam saznao ko je. Ali njoj je taj spomenik očgledno važan."

Povezane teme