Dve godine kasnije: Poslednji stanari srušene Savamale

Gradilište beograda na vodi, april 2018.
Natpis na slici Još se ne zna kada će se prvi stanari useliti u dve izgrađene kule Beograda na vodi.

Dok se on ne odseli, a novi stanari ne usele u visoke kule, Ivan Timotijević ostaje poslednji stanar Beograda na vodi.

Ivan se najduže protivio iseljavanju iz trošne kuće oko koje više nema komšija - svi su iseljeni i sve je porušeno kako bi se izgradio projekat od nacionalnog značaja.

Kaže da je sada konačno „od grada" dobio „ono što je tražio".

Kuća u kojoj živi Ivan Timotijević nalazi se pored nove biciklističke i pešačke staze. Okružena je građevinskim materijalom, šutom i građevinskim mašinama.

Dok čeka iseljavanje, Ivan kaže da mu prašina kojom je okružen i ne smeta toliko.

„Ovi što ruše su mi obećali sve što sam tražio, a ovi iz grada koji to određuju još nisu potpisali. Čekam da se to realizuje", kaže Timotijević.

Natpis na slici Dok čeka iseljavanje, Ivan kaže da mu prašina kojom je okružen i ne smeta toliko

Jedini je preostali stanar na prostoru na kome se gradi Beograd na vodi. Ali nije jedini koji zbog zamršenih imovinskih prava i zbunjujućih katastarskih listova ne može brzo i lako da reši problem stanovanja.

Kada se početkom devedesetih doselio, dobio je obećanje tadašnjeg direktora firme u kojoj je radio da će umesto obećanog stana, dobiti vlasništvo nad kućom u kojoj je živeo kao podstanar.

Više od četvrt veka kasnije, kada je je počela izgradnja Beograda na vodi, neprijatno se iznenadio.

„Kada su počeli da prebrojavaju one koji treba da se sele, ljudi iz železnice su došli i doneli knjige, mene nigde na spisku. Onda sam otišao kod advokata i video da je sve u katastru prevedeno na železnicu".

Timotijevića advokat brani tvrdnjom što na ovom mestu živi već više od četvrt veka.

„Obećali su dva stana, jedan za mene, jedan za ćerku i unuke. Lepo je, iako nisam ljubitelj visokih zgrada. Volim prizemlje, ja sam seljačko dete".

Dok se on ne odseli, a novi stanari ne usele u visoke kule, Timotijević ostaje poslednji stanar Beograda na vodi.

Problemi sa rušenjem ne prestaju

Natpis na slici Ruševina preostale posle rušenja u martu 2018. niko nije uklonio, niti ogradio.

Dok šetalište pored kula živi, majstori ne prestaju da rade. Rad je krajem marta podrazumevao i rušenje objekata na uglu Travničke i Branka Krsmanovića, kada je, pored predviđenih, slučajno oštećen i jedan od obližnjih objekata - zid automehaničarske radnje Bojana Bjelobabe.

Bjelobaba je rođen u Savamali. Još od kad je bio dečak, od oca je slušao da porez treba plaćati. Kada je 2002. godine ostao bez oca i nasledio automehaničarsku radnju, razmišljao je o renoviranju koje je vrlo brzo sproveo u delo.

„U to vreme je počelo ulepšavanje ulice Braće Krsmanovića. Mada, ja je volim iz bez toga. Ovaj kraj je oduvek imao dušu, a sada je malo bezveze", kaže Bjelobaba.

Kada je krajem marta rušen objekat pored njegove radnje, Bjelobaba je zamolio vozača bagera da preostale metalne delove zida neposredno pored radnje ne ruši bagerom, već ručno.

Kada je ljude koji su došli sa bageristom pitao kome može da se obrati, rekli su mu da „pogleda šta piše na nalepnici bagera".

Prilikom rušenja, metalna šipka je uletela u radnju i srušila deo zida.

„Da sam stajao tu, mogla je da me ubije", kaže.

Natpis na slici Bojan Bjelobabić je nakon rušenja sam zacementirao rupu

Automehaničarska radnja je ostala u oblaku prašine.

„Možda je to bio i cilj. Da mi naprave rupu u zidu da bih pristao", kaže Bjelobaba.

Bjelobaba tvrdi da mu je „iz grada" ponuđeno 300 evra po kvadratu da radnju proda.

„Većina komšija se dogovorila za ne znam koliko para, i prodala svoje objekate. Ali, većina njih nije plaćala porez", kaže.

Nakon incidenta sa rupom u zidu, Bjelobaba je nazvao policiju, koja je nakon izlaska na teren, kaže, konstatovala da „nikog nije bilo na licu mesta".

Ulepšavanje

Natpis na slici Promenada Beograda na vodi, april, 2018. godine

Projekat Beograd na vodi je najbolji primer novog plana razvoja glavnog grada, kaže za BBC gradski urbanista Milutin Folić.

Krajem leta treba da počne rekonstrukcija Karađorđeve ulice koja, između ostalog, ima za cilj da smanji broj ljudi koji na posao idu automobilima i prednost da pešacima i biciklistima.

Projekat je takav da predviđa da će se trotoari od pola metra u Karađorđevoj biti prošireni na pet metara.

Gradski urbanista veruje da će za to biti mesta u uskoj Karađorđevoj ulici kada se budu izmestile tramvajske šine.

„Karađorđeva će biti zglob između pešačke zone Beton hale i promenade na Beogradu na vodi. To je jako važno zbog pristaništa i desetine hiljada turista koji tu dolaze", kaže Folić.

Plan je star koliko i Beograd - spustiti grad na reke.

Beograd će dobiti i novu ulicu Kraljevića Marka, a Knez Mihajlova će se sa rekom spojiti preko Topličinog venca. Folić najavljuje i gondolu koja će spojiti Kalemegdan i Ušće.

Dok je ulepšavanje Savamale i dalje samo plan, iz Sekreterijata za investicije grada Beograda kažu da izvođač radova na Slaviji ima obavezu da do sredine maja popravi oštećenja koja su nastala manje od godinu dana nakon ulepšavanja ovog dela grada.

Urbanista Folić kaže da nema problema sa pritiskom dela javnosti koja kritikuje propuste vlasti koja radi na poboljšavanju kvaliteta života u Beogradu.

„Konstruktivne kritike prihvatamo i izvršavamo", kaže.

Poslednja kritiku uputio je Bojan Bjelobaba - ruševine preostale posle rušenja u martu niko nije uklonio. Niti ogradio.

„Opasno je jer ima i stakla. To može da se očisti za jedan dan", rekao je Bjelobaba.

Od Hercegovačke do danas

Dve godine nakon rušenja u Hercegovačkoj ulici, policija i tužilaštvo nisu otkrili ko je naredio i izveo rušenje. Još ne znamo ni kada će se prvi stanari useliti u dve izgrađene kule Beograda na vodi.

Na prostoru na kome su porušeni objekti, izgrađen je parking, deo projekta Beograda na vodi.

Jedina osoba ovlašćena da razgovara sa medijima u kompaniji Iglhils, direktor Nikola Nedeljković, trenutno nema vremena za intervjue, rekla je za BBC osoba zadužena za odnose sa medijima u ovoj kompaniji.

Za medije vremena imaju gradonačelnik Beograda Siniša Mali i gradski menadžer Goran Vesić čije se izjave o potencijalnim datumima useljenja prvih stanara neretko pojavljuju u medijima i često su protivrečne.

Evropski parlament je u februaru 2017. godine pozvao srpske vlasti da ispitaju da li je policija prekomerno upotrebila silu nad građanima u noći rušenja. nekoliko meseci ranije, skupština Srbije je odbila predloge opozicije da se formiranja anketni odbor za utvrđivanje odgovornih za rušenje.

Skoro dve godine nakon rušenja MUP je podneo krivičnu prijavu protiv šefa službe beogradske policije Gorana Stamenkovića zbog nesavesnog rada u službi.

Istraga nije otvorena iako je još 2016. godine, tadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić, rekao da zna ko stoji iza rušenja.

Građani napred - funkcioneri stoj

Od mini-Gagarina do nevidljivog Vorhola


Šta znamo do sada

U izbornoj noći 24. aprila 2016. godine, bageri su srušili nekoliko zgrada u Hercegovačkoj ulici u Savamali.

Čuvar firme „Iskra" čiji su objekti srušeni, dao je izjave medijima da su ga osobe sa fantomkama vezale i oduzele mu telefon.

Te noći ulično osvetljenje u Savamali nije radilo, pokazao je snimak jedine kamere koja je radila te noći.

Policija je reagovala tek deset dana nakon rušenja po nalogu Višeg javnog tužilaštva.

Počinje serija protesta koje je organizovala inicijativa Ne da(vi)mo Beograd.

Početkom juna 2016, tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je da „Iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu".

Bivša supruga gradonačelnika Siniše Malog u intervjuu istraživačkoj mreži KRIK rekla je joj je suprug ispričao da je organizovao rušenje u Savamali. Gradonačelnik je ovo demantovao.

Godinu dana nakon rušenja MUP je Višem javnom tužilaštvu predao izveštaj u vezi sa slučajem. Istraživačka mreža KRIK objavila je detalje izveštaja. KRIK piše da policija nije uspela da identifikuje ko su osobe koje su nosile fantomke, a Siniša Mali i supruga nikada nisu saslušani.

Nedugo zatim, Više javno tužilaštvo je sebe proglasilo nenadležnim i slučaj koji je bio u predistražnom postupku, prosledilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

Malo manje od nedelju dana pre druge godišnjice rušenja, podneta je krivična prijava zbog nesavesnog rada u službi protiv šefa smene dežurne službe beogradske policije Gorana Stamenkovića.


Povezane teme

Više o ovoj priči