Fiksni telefoni: ko ih koristi i koliko često

Fiksni telefon Image copyright Getty Images
Natpis na slici Sećate se zvuka zvonjave fiksnog telefona?

Iako je sve manje korisnika fiksnih telefona, u Srbiji je prošle godine najprodavaniji paket koji pored interneta i televizije uključuje i fiksni telefon.

Angelina živi u iznajmljenom stanu i spada u grupu ljudi koji imaju fiksni telefon - „nasledila" ga je od prethodnog podstanara.

Kad zazvoni, zna ko je sa druge strane žice - baba ili je „neka od telefonskih prodaja".

„Da telefon nije deo paketa koji uključuje i internet, ne bih ga ni koristila", kaže.

I nije jedina.

U Srbiji je prošle godine najpopularniji bio paket koji sadrži internet i televiziju, ali se ipak najbolje prodaje paket koji pored toga, uključuje i fiksni telefon. Najveći broj operatora, kojih u Srbiji ima oko 30, i dalje nudi pakete koji korisnicima fiksnih telefona nude dodatak interneta i televizije.

„Nikad ne znaš kada će da zazvoni"

Natpis na slici Lični telefon kralja Petra I Karađorđevića

Angelini fiksni telefon remeti svakodnevnu rutinu.

U vreme pametnih mobilnih telefona koje možemo da utišamo, isključimo ton i uključimo vibraciju, zvonjava fiksnog telefona ponekad može da uznemiri.

„Nikada ne znam kada će da zazvoni. Remeti mi mir i često me prekine dok dojim bebu", kaže Angelina.

Zbogom soda vodi u Beogradu

Srbija nespremna za zaštitu podataka na internetu

Milan Marković ne koristi fiksni telefon iako ga poseduje. Fiksnim telefoniraju njegovi roditelji.

„Moja majka zove komšinice, a otac se svakodnevno čuje sa svojom devojkom", kaže Marković.

Milana retko kad zovu na fiksni, tako da, kada mu zazvoni fiksni telefon, uglavnom zna ko je.

„Proganjaju me razne teleprodaje. Ne znam odakle im moj broj, ali pretpostavljam da je ostao od prethodnog stanara", kaže Marković.

Sve manje minuta i novih korisnika

Poslednji godišnji izveštaj RATEL-a, kaže da smo u Srbiji u 2016. godini potrošili 50 odsto više gigabajta nego u prethodnoj godini.

Sa druge strane, broj pretplatnika fiksne telefonije nastavlja da se smanjuje iz godine u godinu.

Direktor RATEL-a dr Vladica Tintor kaže da se saobraćaj samo „premestio", ali ne i „uginuo".

Sa fiksnih, prešli smo na mobilne telefone.

„Ono što se ranije komuniciralo preko fiksnog telefona, sada se komunicira preko drugih kanala. Celokupni obim saobračaj se povećao", kaže Tintor.

Ljudi koji koriste telefon, u 2016. godini, najviše su pozivali fiskne brojeve, a najmanje minuta ostvareno je u međunarodnom saobraćaju.

Tintor kaže da novih korisnika koji nikada nisu imali fiksni telefon, a sada žele da ga imaju, skoro i nema.

„Novih korisnika ima i to su ljudi koji već imaju fiksni telefon, a sada žele da zadrže broj a promene operatora, ili da dobiju paket koji sadrži i internet i televiziju".

Odlazak u istoriju fiksnih telefona najavljuju i podaci o prihodima od fiksne telefoniji. Godišnji izveštaj RATEL-a beleži da je prihod u 2016. smanjen za skoro šest milijardi dinara u odnosu na 2016. godinu.

Prvi telefonski razgovor u Srbiji

Natpis na slici Poštanska centrala u Kosovskoj ulici u Beogradu početkom 20. veka

Prvi telefonski razgovor u Srbiji je obavljen pre 135 godina.

Krajem 19. veka, telefon se koristio samo za zvanične, državne potrebe. Tek devet godina kasnije, u Beogradu je otvorena gradska telefonska centrala za javni saobraćaj.

Interesovanje je tada bilo slično današnjem - jako slabo. Tada se javilo samo 13 pretplatnika.

Posle akcije promovisanja telefonskih usluga, kada je nekoliko meseci kasnije centrala počela da radi, u Beogradu je bilo 28 pretplatnika.

Početkom dvadesetog veka, kada se centrala preselila u Kosovsku ulicu, u Beogradu je već bilo hiljadu pretplatnika.

Devedeset godina kasnije, 1994. godine, u Beogradu je obavljen prvi razgovor mobilnim telefonom. Pejdžeri su stigli godinu dana kasnije.