Zašto su stanarima Stepe obećane škole i vrtići, a dobijaju crkvu

Jedan od demonstranata drži transparent na kome piše "Hoćemo pijacu", dok se sedam policajaca vidi u pozadini Image copyright Andrijana Stojanović
Natpis na slici Protest stanara naselja Stepa Stepanović

Na trotoaru pored gradilišta na kojem bi trebalo da bude izgrađena crkva u naselju Stepa Stepanović u Beogradu, na noćnoj straži smenjuju se stanari.

Kako kažu, ne žele crkvu na mestu na kojem im je država, kada su kupovali stanove, obećala dom zdravlja, tržni centar, pijacu.

„Država me je prevarila i zato se bunim", kaže Mirjana Jeftić jedna od stanovnica naselja koja stražari noću.

Od 6. januara 2014, kada je na spornoj parceli osvanuo krst, deo stanovnika pokušava da dokaže da su prevareni.

Državne institucije, sa druge strane, nadležnost prebacuju jedna na drugu.

Izgradnja stambenog kompleksa na mestu nekadašnje vojne kasarne „4. juli" bila je državni projekat. Izgrađeno je oko 4.500 stanova. Država je subvencionisala kredite onima koji stan kupuju prvi put i nemaju drugi u vlasništvu.

Mnogima koji su živeli kao podstanari je, kako kažu, to je bila jedina šansa da dođu do svog stana.

Stepske noćne straže

Ovo nije prvi put da se stanari Stepe bune protiv neplaniranog sadržaja u naselju. Prošle godine su protestom zaustavili su izgradnju benzinske pumpe.

Šator za zaštitu od komaraca, knjiga i kafa u termosu - to je oprema kojom „stražari" sebi olakšavaju noćnu smenu.

Zoran Božanić, jedan od organizatora protesta, kaže da niko ne može biti iznad zakona, pa ni patrijaršija.

„Ako vam neko uzurpira zemljište, otima, imate potrebu da kažete to ne može tako", kaže on.

Mirjana Jeftić kaže da su ona i njen muž verovali državi, i da su kredit podigli još dok je na mestu zgrade u kojoj su kupili stan bila livada.

„Digli smo kredit za stan na 30 godina po ceni od oko 1.300 evra po kvadratu. Ni u snu ne bi toliko koštao u izgradnji da u njega nisu uračunali sve obećane prateće sadržaje", kaže ona pripremajući se za „noćnu smenu".

Stanarima su prilikom kupovine naselja u Građevinskoj direkciji Srbije prikazivane 3D animacije i projekti naselja koje ima dva vrtića, dve škole, pijacu, tržni centar i vodene površine. Sve to u video prezentaciji - na kojoj su potpisani Ministarstvo prostornog planiranja i Ministarstvo odbrane, kao i Građevinska direkcija.

Image copyright Vladimir Vićovac
Natpis na slici Kada je budućim kupcima predstavljano naselje, ovako je izgledalo mesto na kojem se danas gradi crkva

Oko četiri godine kasnije stanari danju nadgledaju parcelu sa terasa, a noću stražare jer se, kako kažu, plaše da će kamioni doći na plac, doneti cement i da će izgradnja crkve početi.

Prošli put su ih u tome sprečili u subotu, rano ujutru, kišnog 30. juna.

Stanari kažu da ih posebno nervira to što se u javnosti stvara slika da su oni protiv crkve.

Mirjana Jeftić to negira.

„Sveštenik mi je osveštao stan. Ikone i kandilo držim u kući i ne bojim se Boga što ovo radim, jer znam da sam u pravu", kaže ona.

„Za sve što smo platili moramo da se borimo na ulici"

Natpis na slici Noću uglavnom dežuraju žene

Zoran Božanić tvrdi da je „degradacija naselja" počela 2013. godine, kada su posle stanova, na red za izgradnju došli prateći sadržaji naselja.

„Ne možete javnu površinu u jednom naselju, u kojem živi 14 hiljada ljudi, tek tako da poklonite za drugi sadržaj, umesto onog koji je trebalo da zadovolji sve životne potrebe stanovnika", uzrujano objašnjava Božanić.

Nikola Milojević, stanar naselja, podseća da je u naselju, iako su zbog broja dece planirana dva vrtića i dve škole, izgrađena jedna škola, a za vrtić su morali da sami se izbore.

„Ostale sadržaje, sem neplanirane crkve, više niko i ne pominje".

Andrijana Stojanović, njegova komšinica, kaže da je birala zgradu u kojoj će da kupi stan, tako da joj budu blizu i škola i vrtić kada dobije decu.

„Na tim mestima je još uvek ledina. Komšije menjaju i po dva prevoza svako jutro da bi odveli decu do vrtića. I mene to čeka uskoro", kaže ona.

Dodaje i da je u naselju, umesto obećanog doma zdravlja, otvorena neka vrsta ambulante u adaptiranim prostorijama.

„Lekari rade u nekim nejasnim smenama, pa ljudi vode decu preko pola grada kod pedijatra. Stari dom zdravlja na Voždovcu je pretrpan."

Image copyright Andrijana Stojanović
Natpis na slici Mesto pored sporne parcele na kome stanari stražare svake noći

Šta kažu nadležni, a šta crkva

Stanari su od opštine Voždovac tražili da na spornu parcelu, na kojoj je crkva postavila obezbeđenje, pošalje inspekciju. Tvrde da odgovor nikada nisu dobili.

Iz opštine Voždovac redakciji BBC-ja stigao je odgovor da je Građevinski inspektor po prijavi građana naselja izašao na lokaciju na kojoj je započeta izgradnja crkve i utvrdio da je investitor SPC počeo izgradnju uz pribavljenu građevinsku dozvolu od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda.

Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, za BBC kaže da oni nisu znali da je na mestu - koje im je država dala restitucijom - bilo planirano nešto drugo da se gradi.

„Mi ne bismo sigurno tražili da se briše neka namena, ne bismo tražili da se menja urbanistički plan zbog toga", kaže Pavlović.

Odgovore na pitanja o prenameni sporne parcele pokušali smo da dobijemo u Građevinskoj direkciji.

Međutim, iz Građevinske direkcije Srbije za BBC odgovaraju da nisu nadležni za parcelu na kojoj je predviđena gradnja pravoslavnog hrama.

„Ta parcela je u postupku restitucije sa Republike Srbije preneta na SPC", navode kratko u mejlu koji su nam poslali, kada su nas uputili na Agenciju za restituciju.

Srbija nije spremna za internet taksi

Železnica: Kilometrima do prava radnika

Iz Agencije za restituciju su nam odgovorili da su 30. septembra 2016. vratili pravo svojine na parceli u Stepi, kao naknadu u vidu „druge odgovarajuće imovine".

Tu parcelu je tražila SPC i oni su joj je odobrili.

U dokumentaciji koju je Agencija za restituciju proveravala, prilikom odluke da traženu parcelu dodele SPC, stajalo ja da je po nameni, ta parcela predviđena za verske sadržaje.

„Ni jedna od stranaka u postupku nije osporavala činjenicu da je navedena parcela namenjena za verske sadržaje - izgradnju hrama, niti su postojali dokazi koji bi doveli u sumnju ovu činjenicu", navodi se u mejlu koji su nam prosledili.

Prenamena parcela, kako tvrde, nije u njihovoj nadležnosti nego u nadležnosti Grada Beograda, Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove.

Sekretarijat do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na naša pitanja.

Šta stanari tvrde

  • Da ih je država prevarila i u cenu kvadrata uračunala objekte koje nije izgradila
  • Da SPC nema dozvolu za susednu parcelu koju je ogradila žicom i koju čuva privatno obezbeđenje
  • Da nisu protiv crkve i da nemaju ništa protiv da bude dignuta na delu naselja gde nisu planirani drugi objekti

Šta crkva tvrdi

  • Da je zemlju dobila restitucijom
  • Da im niko nije rekao da je na parceli koju su dobili bio planiran drugi objekat
  • Da je tačno da za susednu parcelu koju su ogradili nemaju potrebne dozvole
  • Da neće odustati od izgradnje crkve

Crkvene liturgije pod suncobranom

Uprkos protestima stanara, SPC je nedavno ogradila i susednu parcelu, koju čuva privatno obezbeđenje.

Otac Stojadin priznaje da crkva nema potrebne papire za taj deo zemljišta koji su ogradili uz parcelu koja im je pripala restitucijom.

Na naše pitanje da li za deo pored - koji su majstori već ogradili - imaju potrebne dozvole, kratko je odgovorio: „Ne".

On kaže da crkva neće odustati od izgradnje objekta i da će tražiti „pravni lek zbog štete koja im se nanosi".

„Nama nije poznato da u dokumentaciji na toj parceli postoji dom zdravlja. Ako im je neko obrisao, neka se jave njemu, ako imaju dokaz ja ću ih podržati", kaže otac Stojadin za BBC.

„Mi ćemo tu služiti liturgije na našem zemljištu, pod suncobranom ili pod šatorom."

Natpis na slici Otac Stojadin Pavlović u kancelariji

SPC pored hrama u naselju Stepa Stepanović planira da izgradi parohijski dom i zvonik.

Patrijarh Irinej je u aprilu ove godine za crkvenu televiziju Hram, čiji je otac Stojadin direktor i glavni urednik, objasnio šta je zamisao.

„Gradimo jednu duhovnu kasarnu koja je potrebna našem narodu i imaće veliki uticaj na žitelje ovog mesta, novog naselja gde su kako čujem, uglavnom mladi ljudi, što znači da će crkva imati perspektivu za svoj budući rad i misiju", rekao je on.

Koji su zahtevi stanara Stepa Stepanović:

  • Da nadležni privremeno zaustave sve aktivnosti oko izgradnje crkvenih objekata, sve dok se ne pronađe rešenje.
  • Da se javna parcela u vlasništvu države, koju obezbeđuje privatno obezbeđenje, vrati u prvobitno stanje i da se uniformisana nepoznata lica, koja uznemiravaju stanare, neodložno povuku iz naselja.
  • Da se organizuje sastanak između stanara naselja Stepa Stepanović i nadležnih, kako bi se u što kraćem roku definisali pravci delovanja, koji bi vodili razrešenju nastale situacije.
  • Da se poštuju odluke Radne grupe iz 2014. godine, o potrebi izjašnjavanja građana povodom promene projekta naselja.

Referendum kao moguće rešenje

U martu 2014. održan je sastanak predstavnika naselja Stepa Stepanović i predstavnika republičkih i lokalnih vlasti u skupštini grada Beograda.

Prema zapisniku sa tog sastanka, u koji je BBC imao uvid, vidi se da predstavnici crkve nisu bili prisutni.

„Mi nismo imali potrebu da pričamo sa stanarima jer se nisu obratili SPC, niti patrijaršijskom Upravnom odboru. Onog dana kad nas pozovu stanari imenom i prezimenom tada ću se odazvati", kaže otac Stojadin.

U zapisniku sa tog sastanka, Goran Vesić, tadašnji sekretar privremenog organa grada Beograda, zaključio je da hram može da se gradi samo ako to građani, stanari naselja žele.

Sa mesta zamenika gradonačelnika Goran Vesić, danas kaže da grad nije nadležan za taj spor.

„Grad Beograd nije bio investitor tog projekta, niti je u našem vlasništvu parcela gde se gradi crkva, i zaista je nepotrebno umešati nas u taj spor", rekao je Vesić novinarima.

I dok se stanari pozivaju na sastanak i zapisnik i traže referendum oko pitanja izgradnje crkve, otac Stojadin kaže da crkva ne održava referendume, da ne zna kakvo bi pitanje bilo postavljeno i da „SPC referendum nije potreban".

Image copyright Andrijana Stojanović
Natpis na slici Protest u naselju Stepa Stepanović sve je brojniji

Kada je reč o eventualnom referendumu, iz opštine Voždovac za BBC kažu da su na sastanku 2014. godine samo „pokazali dobru volju da tehnički pomognu organizaciju referenduma", ako se sve zainteresovane strane dogovore.

Izgradnja „duhovne kasarne" od 2014. do danas

U januaru 2014. počinju pripremni radovi na parceli na kojoj je postavljen krst i gorionik u kojem građani mogu da upale sveće.

Iako otac Stojadin za BBC kaže da crkva nije započela nikakve radove dok nisu obezbedili dozvole, snimci koje su snimili stanari naselja pokazuju suprotno.

Stanari su se tada pobunili i protestovali. Građevinska inspekcija je izašla na teren i obustavila radove jer nisu postojale potrebne dozvole za izgradnju crkve.

Četiri godine kasnije radovi ponovo počinju.

Poslednji protest održan je u subotu, 30. juna, od kada su i organizovane „noćne straže".

Nikola Milojević, jedan od stalnih učesnika protesta, kaže da ih veliki broj stanara podržava, ali da je nekima ipak neprijatno da se javno protive gradnji crkve.

„Ja im kažem da se mi ne borimo protiv crkve, nego za naša prava. Nećemo odustati", kaže Milojević.

S druge strane, ni crkva nema nameru da odustane.

„Je l treba da srušimo još neku crkvu ako se neki stanari izjasne da bi tu bilo dobro da bude akva park", kaže otac Stojadin.

Novi protest stanara je u subotu 14. jula, za kada najavljuju blokadu Slavije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči