Komarci u Srbiji: Imamo li razloga da se plašimo virusa Zapadnog Nila

Dvoje ljudi u Srbiji preminulo je od posledica groznice Zapadnog Nila.

Reč je o muškarcu i ženi, starosti 63 i 50 godina sa pridruženim hroničnim bolestima, iz Južnobačkog i Sremskog okruga, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut".

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod ljudi u Srbiji krajem jula 2012.

U periodu od 2012. do 2020. zabeleženo je ukupno 1032 slučajeva ove groznice sa 98 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa virusom Zapadnog Nila.

Pojava virusa bila očekivana

Virus Zapadnog Nila danas je najrasprostranjeniji u svetu u kategoriji onih koji se prenose ujedom insekata.

„Pojavljivanje virusa Zapadnog Nila je bilo očekivano, zato smo i ušli u proces angažovanja avijacije.

„Nažalost, naše sumnje su se obistinile i zato apelujem na sugrađane da budu oprezni i ne zanemaruju simptome, te da se obavezno jave lekaru usled pojave visoke temperature, glavobolje, malaksalosti ili osipa u predelu grudnog koša", rekao je direktor beogradskog Javno-komunalnog peduzeća „Gradska čistoća" Marko Popadić.

Iz JKP Gradska čistoća apelovali su na ljude da ne ometaju njihove radnike koji zaprađuju komarce što se dešavalo prethodnih dana i nedelja u pojedinim delovima Beograda.

Pojedini radnici su bili napadnuti i vređani jer su ih neki optuživali da „prskaju koronom".

„Nadam se da sugrađani razumeju da svako ometanje akcija suzbijanja komaraca dovodi u opasnost zdravlje svih Beograđana", upozorio je Popadić.

Šta je virus Zapadnog Nila?

Virus Zapadnog Nila širi se ujedom zaraženog komarca.

Glavni prenosilac je Culex pipiens, vrsta odomaćena i u Srbiji.

Komarac se može zaraziti nakon što ujede zaraženu pticu.

Različite vrste ptica su glavni rezervoar zaraze dok je čovek slučajni i takozvani slepi domaćin i infekcija virusom Zapadnog Nila se sa njega dalje ne prenosi.

Simptomi bolesti javljaju se do dve nedelje nakon uboda zaraženog komarca.

Šta su simptomi?

Većina osoba (80 procenata) inficirana virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome i znake bolesti, navode iz Batuta.

Kod manjeg procenta zaraženih osoba (približno 20 odsto) simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom.

Međutim, kod pojedinih osoba - manje od jednog procenta - dolazi do ozbiljnije kliničke slike i ti pacijenti moraju na bolničko lečenje.

Simptomi težih oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza.

Posle preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su: umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih, naročito kod ljudi iznad 75 godina života.

Simptomi virusa uglavnom prolaze u roku od nekoliko dana, ali postoje slučajevi kada mogu da potraju i nekoliko nedelja.

Gde se mogu zaraziti?

Virus Zapadnog Nila prvi put je identifikovan u Ugandi 1937. godine.

U skorije vreme, epidemije su izbijale i u severnoj Americi, Africi, Aziji i istočnoj Evropi.

Groznica Zapadnog Nila prisutna je na pojedinim područjima Evrope još od šezdesetih godina prošlog veka, a sporadični slučajevi i manje epidemije među ljudima registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina.

Otkud virus Zapadnog Nila u Srbiji?

Jedan od glavnih uzročnika pojave virusa Zapadnog Nila u Srbiji su klimatske promene koje su dovele do razmnožavanja komaraca u Srbiji.

Institut za javno zdravlje Srbije uvrstio je ovaj virus među pet onih kojih predstavljaju pretnju po zdravlje stanovništva usled promene klime.

Blage zime i kišovita, topla leta poput ovog su idealni za razmnožavanje komaraca.

Kako se zaštiti?

Nema specifične zaštite protiv groznice Zapadnog Nila.

Naučnici su 2002. godine počeli da razvijaju vakcinu protiv ovog virusa, a 2015. u Velikoj Britaniji počela su prva ispitivanja vakcine na zaraženim osobama.

Profesor Kris Kurtis sa medicinske entomologije na Londonskoj školi za higijenu kaže da ljudi ne bi trebalo da brinu zbog virusa, ali da je svakako dobro da ga budu svesni.

„U periodu od nekoliko desetina godina, dovoljno ljudi će imati ovaj virus i oporaviti se da će postati imuni na njega", kaže dr Entoni Fauči iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti SAD za BBC.

Žitelji Beograda svakog radnog dana od 7 do 15 časova mogu da prijave lokacije na kojima primete povećano prisustvo komaraca pozivom na besplatni broj telefona 0800-000-807 ili putem elektronske pošte na adresu: ekologija@gradskacistoca.rs.

Najlakši načini prevencije bolesti su zapravo sprečavanje uboda komaraca:

Tekst je ažuriran 8. avgusta 2021. godine

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk