Na prugama Srbije godišnje više od 200 nesreća

Pruga Image copyright Getty Images
Natpis na slici Na prugama u Srbiji u prvih šest meseci 2018. stradalo 19 ljudi

Od početka 2018. godine na prugama u Srbiji poginulo je 19 ljudi. Nadležni tvrde da su glavni krivci nepažnja i nepoštovanje saobraćajnih pravila.

„Voz udario devojku dok je šetala prugom sa slušalicama u ušima". „Muškarac poginuo kada je na traktor naleteo voz". „Žena stradala berući kupine uz prugu" - ovo su samo neki od naslova koje smo mogli da pročitamo u domaćim medijima.

U prvih šest meseci ove godine dogodile su se 94 železničke nesreće. Prošle godine - više od 200.

Pokvarena ili ukradena signalizacija, tehnički problemi i pre svega nedisciplinovani učesnici u saobraćaju glavni su uzroci.

Krvav je ovo posao

„Bio je dan, negde oko 3 i 15, vozio sam prugom uz magistralni put. Na 20 metara ispred lokomotive video sam da neko stoji tik uz kolosek, svirao sam i kočio. Nisam ni slutio da će se baciti pod voz", priča mašinovođa Ivan Leštanin.

Leštanin za BBC na srpskom kaže da tu sliku i danas, 20 godina nakon nesreće, ima pred očima. Vozio je brzinom od 70 kilometara na sat i zaustavio voz tek sto metara iza mesta nesreće.

„Čuo sam posle da je žena koja je skočila pod voz bila u postporođajnoj depresiji. Ne znam ništa više, nisam želeo da se raspitujem zbog potencijalnih traumatskih efekata.

Krvav je ovo posao. Nekad ga volim, a nekad ne, ali prosto od njega živim. Veoma je zahtevan, no vremenom naviknete na sve to", kaže Leštanin.

Ko je sve odgovoran

Dešava se da rampe na pružnim prelazima ne rade, da su podignute dok voz prolazi.

„Čak i kada rampa nije spuštena ili signalizacija ne radi, ako do nezgode dođe, kriv je vozač putničkog vozila, jer nije dobro pogledao levo i desno da li voz nailazi", kaže za BBC Boris Antić profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Problem često nastaje i zbog nepokošene trave na koloseku, a za to su odgovorni „upravljači prugom", koji su u nadležnosti Infrastrukture železnice Srbije, kaže direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

„Često se dešava i da neko ukrade signalizaciju pored pruge. Problem je što su kazne u tim slučajevima male", kaže Okanović.


  • 2018 - dogodile su se 94 železničke nesreće. Poginulo je 19, a povređeno 8 osoba
  • 2017 - dogodile su se 253 železničke nesreće. Poginulo 30, a povređeno 55 osoba

Izvor: Infrastrukture železnice Srbije

  • 2016 - dogodilo se 208 ozbiljnih nesreća. Poginule i teško povređene 73 osobe
  • 2015 - dogodilo se 114 ozbiljnih nesreća. Poginulo i teško povređeno 112 osoba

Izvor: Godišnji izveštaj Direkcije za železnice za 2016. godinu


U Infrastrukturi železnice Srbije kažu da za slučajeve kada signalizacija ne radi, ili je ukradena, propisane posebne procedure:

„Voz se na ovim mestima zaustavlja pre putnog prelaza, zvučnim signalom upozorava na svoj dolazak i kada se mašinovođe uvere da na pruzi nema nikoga, prelaze preko putnog prelaza najmanjom mogućom brzinom".

Natpis na slici Pruge u Srbiji su adekvatno obezbeđene

Na taj način, železnički saobraćaj bi trebalo da se odvija i na putnim prelazima na kojima su branici ili polubranici u kvaru.

Ako prelaz ni na koji način nije obezbeđen, znači da nije regularan, već „divlji", kažu u Infrastrukturi.

Kilometrima protiv premeštanja železničke stanice i do prava radnika

Dvadeset miliona Indijaca konkurisalo za sto hiljada poslova na železnici

Voz u Japanu krenuo 25 sekundi ranije - opet

„Neću naravno svaki put zaustaviti voz"

Kada mašinovođa shvati da je ispred lokomotive opasnost, mora da bude pribran i da reaguje po pravilima struke, objašnjava Leštanin.

„Naravno da nećete svaki put da zaustavite voz. Ono što prvo uradim, upozorim sirenom. Ako primetim da taj neko ne obraća pažnju, ili kočim ili nastavljam da sviram, dok ne odreaguje, ako uopšte stigne da odreaguje", kaže on.

Za 24 godine koliko radi kao mašinovođa, Leštanin je imao šest nesreća. Jedna je rezultirala smrtnim ishodom. Pre nego što je postao mašinovođa, slušao je od budućih kolega da se povremeno okupe i pričaju o tome ko je koliko ljudi zgazio.

„Kao u filmu Dnevnik mašinovođe, s tim što je Lazar Ristovski ipak to malo karikirao. Siguran sam da nijedan moj kolega nije usmrtio 60 ljudi.

Dešava se da mnogi odustanu od vožnje posle teških momenata koje dožive. Ja sam se poslu vratio pet dana nakon što je ta nesrećna žena skočila pod voz", kaže Leštanin.

Glavni krivac - nepažnja

Natpis na slici Glavni krivac za nesreće je nepažnja učesnika u saobraćaju

Tokom prethodne dve godine, 18 ljudi stradalo je na pružnim prelazima zbog sopstvene nepažnje, tvrde u Infrastrukturi železnice Srbije.

Navode i da su železničke službe odgovorne za nesreće na putnim prelazima u proteklih desetak godina samo u tri do četiri odsto slučajeva.

„U svim ostalim slučajevima, a to je više od 95 odsto, odgovorni su ostali učesnici u saobraćaju, pre svega vozači drumskih vozila, zbog svog nepropisnog, neodgovornog, nepažljivog, pa i bahatog ponašanja", piše u odgovoru koji je BBC na srpskom dobio iz ove službe.

Kampanje o bezbednom ponašanju

Od 2009. godine, svakog juna se obeležava Međunarodni dan bezbednosti na putnim prelazima, kada železničari sprovode obrazovnu kampanju za osnovce.

Ovogodišnja kampanja, „Pravilno je bezbedno", sprovedena je u 56 osnovnih škola širom Srbije.

Ovakve kampanje čiji je cilj skretanje pažnje na bezbednost u železničkom saobraćaju, vođene su i ranije - na primer, mladima je 2008. godine tokom kampanje „Nisi brži" ukazivano na neophodnost opreza na putnim prelazima.

I u svetu su česte ovakve kampanje, jer je broj žrtava u saobraćajnim nesrećama na prelazima preko pruge visok - oko 400 ljudi u Evropskoj uniji i više od 300 u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) izgubi život svake godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči