Zakon o presađivanju organa: Mogu da biram da li ću biti davalac

Slavica Obradović sa sinom
Natpis na slici Slavica Obradović ima sina od 11 godina, za koga kaže da je njen najveći uspeh

„Telefon za jetru" Slavice Obradović zazvonio je samo jednom. Čekala ju je jetra.

Nakon četiri godine na listi čekanja i 20 godina lečenja, pozvali su je iz Urgentnog centra.

I rekli da u roku od 15 minuta mora da bude u bolnici.

Ovaj scenario je zadesio samo najsrećnije od više od 1.000 građana Srbije, koliko ih trenutno čeka na transplataciju.

Novi Zakon o presađivanju ljudskih organa, usvojen danas u Skupštini Srbije, to može da im olakša. Njime je svaki građanin Srbije potencijalni davalac.

Buku zbog zakona podigao je poslanik SNS Aleksandar Martinović, kada je izjavio da „čovek nakon smrti više nije vlasnik bilo čega pa ni svojih organa". Ipak, ministar zdravlja Zlatibor Lončar tvrdi da svaki građanin može da zabrani da se njegovi organi doniraju.

Isto može da uradi i njegova porodica.


Zakon o presađivanju organa predviđa da su svi građani potencijalni davaoci organa, osim ukoliko se tome izričito ne usprotive obraćajući se Upravi za biomedicinu.

Ljudski organi sa umrlog mogu se uzeti radi presađivanja ako se punoletan poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku usprotivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog.

Odredbama zakona propisano je formiranje republičke liste čekanja za primaoce ljudskih organa, koji će se na nju upisivati bez diskriminacije i pod jednakim uslovima za svaku osobu za koju je postavljena indikacija za presađivanje organa, odnosno ako je medicinski opravdana.


„Ona se probudila sa jetrom, ja bez nje"

Čim je Slavica završila sa pozivom, uplašila se.

„Spustite tu slušalicu i niste svesni da konačno dobijate jetru", govori 44-godišnja Slavica.

„Stvorite se u Urgentnom, a ispostavi se da su za isti organ zvali još dva ili tri kandidata".

Kada su došle u bolnicu, nju i još jednu devojku su testirali i ostavili ih jednu pored druge. A onda su Slavicu pozvali na stranu. Izgubila je jetru, jer je 20-godišnja devojka bila bolji kandidat.

„Jedina razlika između nas dve jeste što se ona narednog dana probudila sa jetrom, a ja bez nje."

„Verovatno je tako i bolje, jer sam se ja već ostvarila kao majka, a ona tek treba da dobije priliku."

Čiji je "Izabrani doktor"

"Veliki tumor ne mora biti opasan"

Testiran lek protiv obične prehlade

Za 20 godina bolesti, skoro pune dve je, sve zajedno, provela u bolnici. Boluje od autoimune bolesti zbog koje joj otkazuje jetra. Četiri puta su se lekari borili za njen život.

„Mi smo isti kao i drugi."

„Ali razlike su ogromne. Želim da povratim svoj stari život", kaže Slavica.

Slavica je po struci ekonomistkinja, ali kaže da zbog bolesti ne radi već 12 godina. Nekada po mesec dana ne može da izađe na ulicu, jer joj toplota izrazito škodi. Ne sme da se udaljava na više od tri sata puta od Beograda. Prvi put je, od kada je bolesna, ovog leta otišla na more.

„Imam dečaka od 11 godina. Užasno se osećam jer moja porodica često mora mnogo više da brine o meni nego o njemu."


Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionOna čeka novu jetru četiri godine

Da li sam biram?

„Mrtav čovek nema nikakva prava i možete mu slobodno uzeti njegove organe", izjavio je Aleksandar Martinović, poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, čim je počela rasprava o novom zakonu u Skupštini.

Demantovao ga je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koga je ista stranka i postavila u ministarsku fotelju:

„Molim vas da razjasnimo to, da se ne plaše ljudi. Kao, našli su nekoga ko ima istu krvu grupu i daće mu organ."

„Ako neko ne želi da bude donor, dovoljno je da na papiru to napiše ili da u Zavodu za biomedicinu to izjavi."

Image copyright AFP/GETTY IMAGES
Natpis na slici Doktori u Španiji obave u proseku 4.000 transplatacija godišnje, u Srbiji je 2017. urađeno - 90

Upravo na ove izjave reagovao je Aleksandar Ivković, radiolog iz Niša. On je godinama radio na Kliničkom centru u Nišu, a kaže da je revoltiran onim što je čuo od ljudi, ali i političara, odlučio da napiše blog.

„Ljudi se prosto utrkuju da dokažu da je zakon loš i da će početi lov na ljude radi krađe organa", piše Ivković u blogu, a za BBC na srpskom objašnjava:

„Počelo je od izjave Martinovića, ali nije on jedini. Ljudi prenose ono što čuju od poznatih i šire paniku."


Broj davalaca u regionu na milion stanovnika, prema podacima Uprave za biomedicinu:

  • Srbija - šest
  • Slovenija - 25 do 30
  • Hrvatska - 40 (po broju presađenih organa među najboljima u Evropi)

Ovaj radiolog je i sam učestvovao u nekoliko operacija transplatacije bubrega, a nekad su pacijenti bili i deca. U blogu je opisao trenutak kada je pored njega sedeo otac dečaka kom je bio potreban bubreg, a on nije bio dobar kandidat za transplataciju.

„Čovek sedi pored mene i rida... Nije to onaj glasni plač da ga svi čuju, nego tiho u sebi", opisuje susret Ivković.

„Nikada nisam video veću tugu od one koju nose ljudi koji žele, a ne mogu da doniraju. A mi se ovde susrećemo sa cinizmom i neznanjem, a da niko nije ni pročitao zakon."

Isporuka krvi i lekova dronom

Malo poznata venerična bolest MG zabrinula lekare

I do osam godina na listi

Dok građani Srbije polemišu da li bi ili ne bi želeli uopšte da razmišljaju o potencijalnom davanju organa, više od 1.000 ljudi u državi čeka da im život bude spasen transplatacijom, podaci su udruženja "Zajedno za život", koje okuplja pacijente koji su preživeli transplataciju ili je još čekaju.

„Lista se svakim danom uvećava, a neki pacijenti u unutrašnjosti Srbije još nisu ni stavljeni na listu, a trebalo bi", objašnjava predsednik Udruženja Mladen Todić.

Image copyright BSIP
Natpis na slici Najduže se u Srbiji čeka na transplataciju bubrega

I on je na transplataciju čekao dve i po godine. Dodaje:

„Najviše čekaju bubrežni bolesnici - i po osam godina. Neki transplataciju, na žalost, ne dočekaju".

Todić još kaže da se u javnosti podigla velika prašina oko toga da li će neko ili neće morati da bude davalac.

A pacijenti se Zakonu raduju i zbog brojnih drugih pogodnosti - uvođenja inspektora za biomedicinu koji će kontrolisati ustanove, opremu i papire, kao i prvi put uvođenje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje.

Novi zakon - novi lek

Da bi bila spremna ako telefon opet zazvoni, Slavica na novi zakon gleda - kao na povećanu šansu.

„Za nas pacijente koji čekamo transplataciju postoji lek. A taj lek je novi organ."

Natpis na slici Za pacijente koji čekaju transplataciju, svaki poziv je mogućnost za izlečenje

Ne osuđuje ljude koji se plaše da njihovi bližnji nakon smrti automatski postaju davaoci. Ali misli da je jako važno da se razgovara sa njima, da im se objasni šta gube, ali šta mogu i da dobiju.

„Ne mogu sebi da oprostim što me, kada sam izgubila voljenu osobu u inostranstvu, niko nije zvao da me pita da li želim da doniram organe."

„Da jeste, sada bi jedan deo te voljene osobe još živeo negde."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči