Cenzura u Parizu: Miki i Paja nepodobni za izlog galerije

Rad Milorada Stajčića "Over the Rainbow" Image copyright Branko Starčević
Natpis na slici Rad Milorada Stajčića "Over the Rainbow"

Izložbe savremene umetnosti jako retko se pojavljuju u udarnim novinskim naslovima.

Sem u slučaju navodne kontroverze, koju je pre nekoliko dana izazvala skulptura Milorada Stajčića Over the Rainbow, deo postavke izložbe „Kraj i početak" u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

Stajčićev rad prikazuje popularne Diznijeve junake Mikija i Paju u položaju koji ukazuje na seksualni čin.

Na vratima galerije Kulturnog centra Srbije nalazi se slika Belog anđela iz manastira Mileševa, što je inspirisalo naslov teksta objavljenog u Večernjim novostima, „Skandalozan prizor u Parizu: Miki i Paja „u akciji" pored Belog anđela".

Usledila je reakcija ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da ovakvo delo nije dostojno da predstavlja srpsku kulturu u inostranstvu, kao i zahtev ministarstva kulture da se skulptura ukloni sa izložbe.

Stajčićev rad nije nov - prvi put je izložen 2010. u galeriji Remont, a zatim i na izložbi „Snovi zaleđenog čoveka" 2015. u galeriji Kulturnog centra Beograda. Ova izložba je bila u konkurenciji za nagradu dnevnog lista Politika te godine.

Van Srbije, skulptura Over the Rainbow postavljena je na izložbi u Poljskoj 2011, na kojoj je bilo negativnih reakcija, ali „ni blizu onome što se desilo u Parizu", kaže Stajčić.

Izložba "Kraj i početak" obuhvata radove petoro umetnika koji deluju u okviru neformalne umetničke grupe Dimenzija - Ivane Milev, Miodraga Miše Rogana, Milorada Panića, Milorada Miće Stajčića i Petra Sibinovića, a otvorena je 9. avgusta.

Komisija Ministarstva kulture, koju su činili dramaturg Boban Jevtić, istoričar umetnosti Ana Bogdanović, istoričar umetnosti i kustos Una Popović, istoričar Stanislav Sretenović i pijanista Jovanka Višekruna, podržala je ovu izložbu.

U saopštenju ministarstva tvrdi se da se spomenuto delo nije nalazilo u vizuelnoj dokumentaciji priloženoj uz konkursni materijal, što je potvrdila kustoskinja izložbe Ksenija Marinković, koja insistira da se time nije odstupilo od konkursne procedure.

„U opisu izložbe predstavljen je konceptualni okvir svakog umetnika ponaosob. Svi radovi Milorada Stajčića sadrže element humora i provokacije i to je jasno obrazloženo u prijavi."

Autor skulpture Milorad Stajčić na neki način je računao na ovakvu mogućnost. „Moja umetnost je često provokativna, što sa sobom nosim određenu dozu rizika."

Dodaje da je spreman na sve scenarije, kao i da se „radije postavlja u ulogu posmatrača, nego žrtve".

Kako deca vide sebe, druge i društvo u kome žive

Kratka sloboda za Pusi Rajot

Da li je došlo do cenzure?

Uprkos tvrdnji ministarstva kulture da je skulptura uklonjena s izložbe, Marinković kaže da joj je samo promenjeno mesto u galeriji.

"Dala sam saglasnost da se rad pomeri, jer je reakcija izašla iz okvira komunikacije na temu predstavljanja umetničkog stvaralaštva", izjavila je ona za BBC na srpskom.

Uz opasku da ministarstvo kulture i ministarstvo spoljnih poslova nisu kustosi, pa da premeštaju radove u prostoru, Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti kaže za BBC da ovo nije slučaj cenzure.

On je primetio da je vrlo važno što je izložbu podržao savet, koji je "dao veoma detaljnu izjavu zašto je ovaj rad prihvaćen i da je to najbolji način da se kroz utemeljeno obrazloženje vidi da je poštovana procedura".

Ovakva reakcija u medijima skreće pažnju na umetnike i njihov rad, dodao je.

"Umetnički rad ima različita značenja u različitom prostoru, to zavisi od konteksta u kome je prikazan. Ovaj rad je dobio novu dimenziju postavkom u Parizu", kaže on.

Natpis na slici Još jedan rad inspirisan Diznijem - "Jednakiji od drugih"

„Pretpostavljam da je cenzura doprinela većoj vidljivosti ovog rada i savremene umetnosti uopšte, tako da ne mogu da je tumačim kao negativnu", smatra Stajčić.

Ipak, čini mu se da ovolika kontroverza predstavlja loš signal za stanje umetničkih sloboda u Srbiji.

U saopštenju koje su objavili ovim povodom članovi komisije koja je odabrala ovu izložbu stoji da „pored novinskih članaka, televizije i tabloida koji prenose više eksplicitnije i 'seksualnije' sadržaje, odjednom postoji cenzura i začuđenost u galerijama".

Cenzura sada

  • Pre dve godine, umetnik Živko Grozdanić Gera nije uspeo da izvede performans rušenja skulpture Aleksandra Vučića „Alegorija o premijeru" u Novom Sadu, jer nijedna galerija nije bila zainteresovana. Performans je izveden u njegovom ličnom prostoru nazvanom GeraMuseum u selu Veliko Središte.
  • Na insistiranje tadašnjeg direktora Kulturnog centra u Novom Sadu, da se sa izložbe radova studenta master studija Akademije umetnosti ukloni rad koji prikazuje razapetu ljudsku figuru (aluzuju na Isusa) koja drži u rukama novčanice, ova izložba nije ni održana.
  • Branislav Dimitrijević je bio kustos izložbe FAQ Serbia (Frequently Asked Questions - najčešće postavljana pitanja) u galeriji Austrijskog kulturnog foruma u Njujorku na čije otvaranje nisu želeli da dođu predstavnici MSP, zbog toga što naziv izložbe zvuči slično izjavi „Fuck Serbia".

Parižane je teško šokirati

Direktor Kulturno-informativnog centra Srbije u Parizu, dramski pisac Radoslav Pavlović, rekao je u izjavi za Večernje novosti da „seksualne i homoseksualne konotacije u Parizu odavno ne izazivaju pažnju javnosti na kakvu smo navikli u Srbiji".

S tim se takođe slažu i članovi komisije ministarstva, podsećajući da se prekoputa KIC nalazi čuveni kulturni centar Žorž Pompidu u kome su prikazani radovi umetnika koji su „zašli mnogo dublje u sferu zazornog i grotesknog koristeći Diznijeve likove".

Njihov stav je da rad Over the Rainbow ne predstavlja nacionalni stav, već je samo jedan od radova na kolektivnoj izložbi.

Ksenija Marinković kaže da je izložba „Kraj i početak" jedna od najposećenijih događaja koji su organizovani u Kulturnom centru u Parizu i da su zbog interesovanja publike uvedena stručna vođenja.

Natpis na slici Otvaranje izložbe "Kraj i početak" u Kulturnom centru Srbije u Parizu

Politički sukob u pozadini?

Kulturni centar Srbije u Parizu je već pominjan u medijima u negativnom kontekstu u aprilu, nakon natpisa o sukobu direktora Pavlovića i zaposlenih u ambasadi Srbije.

Pre postavljenja na mesto direktora KIC, Pavlović je bio savetnik za kulturu tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Nakon incidenta, po nalogu ministra Ivice Dačića izvršena je kontrola rada KIC u Parizu i naloženo njegovo ponovno otvaranje.

„Većina ljudi iz MSP-a ne znaju ništa o kulturi i umetnosti, iako u diplomatiji to nije zanemarljiva stvar", zaključuje Branislav Dimitrijević.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči