Srbija dobila budžet, šta je BDP u 100 i 500 reči

novčanice dinari
Natpis na slici Od BDP-a zavisi i vrednost Tesle

Skupština Srbije usvojila je budžet za 2019. godinu.

Predviđeno je da u godini koja dolazi prihodi budu 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi 1.269,1 milijardu.

Računica je jasna - parlamentarci su se usaglasili oko toga da će sledeće godine u državnoj kasi biti 22,9 milijardi dinara manje nego što je potrebno da ona bude na nuli.

Budžet je sačinjen na osnovu procene da će rast BDP-a naredne godine biti 3,5 odsto, a inflacija 2,3 odsto.

To će ujedno biti i slabiji rezultat u poređenju sa ovogodišnjim, jer će prema procenama Narodne banke Srbije (NBS) rast BDP-a ove godine biti 4,2 odsto.

Među razlozima za takav rast je i loš rezultat iz prošle godine sa kojim se ovogodišnji rast privrede upoređuje.

Pročitajte u 100 i 500 reči šta je BDP, kako vam utiče na život i zašto je važno da raste.

BDP u 100 reči

Svi proizvodi i usluge nastali u jednoj zemlji za godinu dana čine njen bruto društveni proizvod.

To znači da u njegov zbir ulazi sve što su na njenoj teritoriji proizvele domaće i strane firme.

Prema preliminarnim rezulatima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) 2017. je to iznosilo 4,75 biliona dinara.

Ove godine, ako se predviđanja ostvare, BDP će porasti za 4,2 odsto.

Glavni razlog za takav rast je, prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, loša prošlogodišnja baza sa kojom se 2018. upoređuje.

„Bitno je da rast bude što veći i realniji, jer se time povećava kupovna moć, rastu plate i penzije", kaže.

BDP u 500 reči

Prema definiciji BDP je ukupan iznos proizvodene robe i pruženih usluga u jednoj zemlji za godinu dana, izražen u novcu.

Uključuje proizvode i usluge domaćih i stranih fimri. Procene kažu da će u Srbiji ove godine biti za 4,2 odsto veći u odnosu na 2017.

„Što je veća vrednost sume tih proizvoda i usluga, veći je i pomak u dinamici privrednih aktivnosti, odnosno privredni rast.

Time se može povećati kupovna moć stanovništva, a plate i penzije mogu da rastu. Ovi pokazatelji otvaraju mogućnost zdravijeg kućnog budžeta, a ne samo zdravije državne kase", kaže za BBC ekonomista Saša Đogović.

Prema preliminarnim rezulatima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prošle godine BDP je iznosio 4,75 biliona dinara.

Narodna banka Srbije je procenila da će ovogodišnji rast biti 4,2 odsto.

Prema podacima iz drugog kvartala ove godine, najveći doprinos realnom rastu BDP-a dali su sektor građevinarstva (zabeležen rast od 22,9 odsto) i poljoprivreda (rast od 14,8 odsto).

Natpis na slici BDP u poslednjih pet kvartala

Jedan od razloga za takav rast je, prema rečima Đogovića, loša prošlogodišnja baza.

„U građevinarstvu pomak je takav zbog izraženih infrastrukturnih radova - koridor 10, koridor 11, modernizacija železničke infrastrukture, stambena izgradnja.

„S druge strane, baza za poređenje iz 2017. je bila niža. Zima je u prvom kvaratalu bila izuzetno jaka, vodni putevi su bili zaleđeni, pa je došlo do praznog hoda u dinamici građevinskih radova", priča sagovornik BBC-ja.

Kako objašnjava, skok u poljoprivredi je zabeležen zbog boljeg ovogodišnjeg roda, opet zahvaljujući boljem vremenu.

Ukoliko uporedimo prošlogodišnji i ovogodišnji prvi kvartal - rast BDP-a u prva tri meseca 2017. iznosio je 1,6 odsto, dok je ove godine u istom kvartalu bio 4,9.

Građevinarstvo i poljoprivreda su dva sektora koja „vuku" BDP Srbije, a prema Đogovićevim rečima, zabrinjava mali pomak u prerađivačkoj industriji.

Ona sa rudarstvom i sektorom električne energije beleži ukupan rast od 2,6 odsto.

„To govori da je neophodno izvršiti redefinisanje postojeće industrijske politike i politike subvencionisanja.

Takođe, treba se usmeriti ka trećoj i četvrtoj industrijskoj revoluviji, a to znači privlačenju investicija koje donose visoku tehnološku proizvodnju i visoku dodatu vrednost", priča Saša Đogović.

Usmerenost ka tim granama podrazumevala bi i visokostručnu radnu snagu, objašnjava Đogović.

Kako dodaje, vrednost proizvoda i usluga u tim sektorima bila bi na znatno višem nivou nego što se to čini kroz, na primer, tekstilnu industriju, industrije obuće, kože, drvno prerađivački sektor.

„Ove delatnosti uglavnom podrazumevaju veći broj zaposlenih, ali i niže zarade i proizvode niže vrednosti.

Time se ne poboljšava konkurentnost privrede, niti je značajniji uticaj na rast BDP-a."

Što zelenije, to bolje

Jedan od izvora za rast BDP-a, koji je, prema rečima našeg sagovornika, potpuno neiskorišćen, jeste zelena ekonomija.

„U oblasti ekologije su nam neophodna nova zakonska rešenja, izdvajanje većih sredstava za potrebe zelene ekonomije - za proizvodnju čiste energije, reciklažu, čišćenje korita reka", kaže Đogović.

Evrpska komisija je inače početkom novembra povećala procenu privrednog rasta Srbije za 2019. godinu sa ranijih 3,3 odsto na 3,8 odsto.

Te procene su i prema Đogovićevim rečima realne, ali kaže da je Srbiji potrebna stopa rasta BDP-a od najmanje pet odsto godišnje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči