Intervju petkom: Koraks: Prazan prostor – nekada i sada

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionOtvaranje izložbe

Predrag Koraksić Koraks se smeška dok sluša aplauz više od dve stotine ljudi koji ga na nogama pozdravljaju nakon što se popeo na binu opštine Stari Grad u Beogradu.

„Za trenutak sam pomislio, da nisam Vučić?", kaže nakon nekoliko minuta, kada je aplauz prestao.

Govori na tribini koja je prethodila otvaranju izložbe koja je trebalo da se održi dve nedelje ranije u Lazarevcu.

Karikature Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića, koje su bile izložene u lazarevačkoj biblioteci kako bi se obeležio 9. novembar, Svetski dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, uklonjene su samo nekoliko dana nakon otvaranja.

Nevešto objašnjenje direktorke biblioteke i telefonski poziv usred davanja izjave novinarima, nakon čega je odbila da dalje komentariše slučaj, za karikaturistu koji decenijama u nazad stvara inspirisan političkim životom u Srbiji, nisu iznenađenje.

„Stvarno odvratno. To je na adresu ove vlasti. Scena koja tačno govori gde mi živimo", ovako komentariše sve što se desilo poslednjih nedelja.

Kaže da ne zna da li je direktorka Jasmina Ivanković „znala o kojim se autorima radi."

„Ako je znala, svaka joj čast, ako nije, onda, gledali smo strahovitu scenu, gledate ženu koja je jako uplašena, očekuje neke posledice, verovatno da će izgubiti posao", kaže Koraks.

„Prazno je lepo" - vremeplov

Koraks je pre skoro sedamdeset godina znao da će se ovakve stvari dešaviti - prvu karikikaturu naslikao je sa 17 godina i bio ubeđen da je crtanje ono čime će se baviti.

Od prvih karikatura u „Ježu", zatim „Večernjim novostima", „Našoj borbi", pa sve do „Vremena" i dnevnog lista „Danas", poznat je po uređivačkoj politici koja je samo njegova.

„Ako neko od mudrog rukovodstva odluči da se karikatura ne objavi, ja ću napustiti taj list", kaže.

Iz „Večernjih novosti" je otišao devedesetih, nakon četvrt veka, ali tek nakon tri godine nadmudrivanja sa uredništvom - otkaz koji je želeo, dobio je tek kada je promenjen pravilnik lista po kome otkaz može da dobije svako ko se protivi uređivačkoj politici.

Koraks je bio taj.

„Neko je devedesetih nagovorio kustosa galerije Sebastijan u Knez Mihajlovoj da se održi izložba mojih karikatura. On pojma nije imao o kome se radi i ja sam tamo otišao, opremio izložbu i nekih dvadesetak minuta pre otvaranja, vidim da su izvađene neke karikature i da ih nema", seća se.

U to vreme, inspirisan dešavanjima u Bosni, intenzivno je crtao Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića.

Kada je pitao kustosa zašto su uklonjene karikature, dobio je odgovor - zbog stepenica.

„Rekao mi je da nije zgodno, stepenice do upravnikove kancelarije su odmah do izložbenog prostora, a (Nikola) Šainović često svraća kod upravnika, pa nije zgodno da to vidi", priča.

Koraks je zatim zasukao rukave, sam izvadio sve karikature i ostavio praznu galeriju.

Image copyright Predrag Koraksić Koraks

„Prazno je lepo" - bile su poslednje reči teksta „Nepodobni Koraks" objavljenog posle izložbe u nedeljniku Vreme.

Nepodobni Koraks na kafi sa predsednikom

Koraks ima mali problem - dok ispijamo kafu nakon tribine na kojoj su učesnici izjavili da su pomalo zbunjeni velikim brojem posetilaca - priča mi da je celog dana tragao za temom kako bi nacrtao karikaturu za „Slobodnu Evropu".

Publika nikada nije bila problem, ali sa temama je već drugačije, kaže.

„Postoji ogroman broj karikatura koje sam već uradio na određene teme i sada, ja imam problem da napravim novu karikaturu na istu temu. To zaista nije jednostavno. Tada kopate, vučete, tražite".

Zagoru je neophodna promena

Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku

Motiv fikusa, popularan u Koraksovim radovima devedesetih, u vreme predsednikovanja Milana Milutinovića, vratio se sa predsednicom vlade Anom Brnabić.

„Mi imamo mnogo fikusa. Ali ovaj je vrlo karakterističan. Izdvaja se na neki način", kaže.

Iako je Milutinović na Koraksovim karikaturama sedeo u ćošku dok Ričard Holbruk i Slobodan Milošević razgovaraju, ili kao ribica u Miloševićevom akvarijumu, baš je sa Milutinovićem popio prvu kafu u predsedničkom kabinetu.

„On je skupljao te karikature i kada me je pozvao da popijemo kafu, pitao sam ga zašto ih skuplja. Rekao je: - Pa, hoću da ostavim sinu", smeje se Koraks i sleže ramenima.

Isto je reagovao kada ga je deceniju kasnije, kada karikature već stvara na računaru, Boris Tadić pozvao da popije kafu na istom mestu.

„Poslao je nekog svog sekretara, izdavio sam stotinak karikatura na kojima je Tadić, pa je ovaj izabrao nekih dvadesetak najbenignijih", priča.

Nakon toga je usledio poziv na kafu u kabinet ukrašen karikaturama.

Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić Koraksa još nije pozvao na kafu, iako je gungulu nastalu zbog karikature na kojoj Adolf Hitler i Jozef Gebels drže u naručju poslanike Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića, ocenio pokazateljem postojanja demokratije u Srbiji.

Sporna karikatura nastala je, objasnio je Koraks tada medijima, dok je gledao prenos Skupštine i čuo kako poslanik Aleksandar Martinović govori da list Danas sprovodi „harangu protiv SNS-a koja je nezabeležena još od vremena Gebelsa i Hitlera".

„Humor je ubitačan za totalitarne režime, karikature su presude", rekao je tada Koraks novinarima.

Sumorno-smešna realnost

„Onog momenta kada osetim da nešto moram da iskažem, ja ću to da uradim bez obzira na sve", rekao je na tribini i nasmejao prisutne uz još jedan dug aplauz.

Ponovio je i ono što godinama govori o svojim karikaturama: „Ako se osetite superiorno kada pogledate karikaturu, onda je to prava stvar".

Još jednom smeh i aplauz u publici.

Nakon tribine i aplauza, komentarišući da humora ima sve manje, opet govori o superiornosti. Ovih dana ga nije mnogo šta nasmejalo, priča mi.

„Šta nam ostaje? Da pogledamo karikaturu i osetimo se superiorno. Ali, posle kada pogledate u tanjir, drugačija je situacija".

Priseća se kako nije bilo lako otići iz „Večernjih novosti", najviše zbog kolega koje je tamo upoznao i čitave generacije karikaturista sa kojima je radio.

„Duška Petričića sam primio kad je dobio Pjerovu nagradu. Tu je bio je Stevo Stračkovski, Borislav Šajtinac - oni više ne žive u Srbiji".

"Svet u koji se bolno ne uklapamo"

Intervju petkom: Liga izuzetnih žena

Tržište u Srbiji je veoma malo, kaže.

„Somborac je jedini koji se pojavio kasnije. Mi nemamo posla za mladu generaciju i onda, naravno, niko ne pokušava da se bavi ovim poslom", mršti se.

Za Koraksa sat otkucava - ima manje od dve nedelje da završi kalendar koji već nekoliko godina unazad priprema za Novu godinu.

Objašnjava da nije lako napraviti 12 karikatura i jednu naslovnicu, naročito kada svaka od ovih 12 treba da ispriča priču vezanu za određeni mesec.

„Rešio sam da ove godine nacrtam svih dvanaest i tek onda odlučim kojim će redosledom ići", kaže.

Pita me da li razmišljam u fotografijama.

„Šešelj ima ogroman stomak, ceo crtež zauzima - skoro dve trećine je njegov stomak, a on se kliberi u samom ćošku. Sneg pada, na njegovom stomaku ima snega i na tom snegu, na zarđaloj kašici, spušta se Vučić", smeje se i opisuje mi jednu od karikatura koje je već naslikao, ali joj još nije našao odgovarajući zimski mesec.

Ipak smo se nasmejali.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme