Trudbenik – od zaboravljenog građevinskog džina do radničkog muzeja

Plakat na ulazu radnici Trudbenika

Od osnivanja najvećeg građevinskog preduzeća u posleratnoj Jugoslaviji, do privatizacije, štrajkova i izbacivanja radnika na ulicu, kroz istoriju Trudbenika mogu da vas povedu i nekadašnji radnici i radnice.

Milioni izgrađenih stambenih i privrednih kvadrata, dokazani građevinski uspesi u zemlji i inostranstvu danas su beleške u spisima „slučaja Trudbenik", jedne od 24 sporne privatizacije u Srbije čije je ispitivanje Evropska komisija naložila Srbiji već nekoliko puta.

„Nalazimo se u prostorijama nekadašnjeg samačkog hotela Trudbenik u kompleksu radničke kolonije na Konjarniku", priča Nemanja Pantović iz organizacije Združena akcija- krov nad glavom.

Na istoj adresi, u beogradskom naselju Konjarnik, danas živi tridesetak porodica bivših radnika Trudbenik gradnje.

Oni od 2012. godine strepe od izvršitelja.

Organizacija Združena akcija- krov nad glavomod 2017. godine pokušava da odvrati izvršitelje od izbacivanja preostalih stanara.

U prostorijama nekadašnje radničke kolonije, aktivisti Združene akcije otvorili su improvizovani muzej.

U dve i po sobe sveže okrečenih zidova, bez grejanja, otvorena je prva izložba Radničkog muzeja Trudbenik, posvećena je radnicima ovog nekadašnjeg građevinskog džina.

Natpis na slici „Štrajk radnika Trudbenika bio je jedan od najdužih i najborbenijih"

Privatizacija i posledice

Zaposleni u građevinskom preduzeću Trudbenik prvi put su se u smeštaj u radničkoj koloniji na Konjarniku uselili pre više od pola veka - 1959. godine.

Nakon što je Trudbenik 2008. godine kupila kompanija „Montera", stanarima koji su dobili rešenje o privremenom korišćenju stanova od 25 kvadratnih metara, počele su da stižu tužbe od novog vlasnika koji je tražio da se odatle isele.

„Montera" 2011. godine odlazi u stečaj. Iste godine, sud je presudio u korist „Montere", a stanari ulice Luneta Milovanovića dobijaju pravosnažne presude o iseljenju.

Sedam godina kasnije, tridesetak porodica i dalje strepi od izvršitelja.

„Negde u maju mesecu ove godine, uvideli smo da se iste stvari dešavaju iznova i iznova i da javnost ne obraća pažnju", kaže Pantović.

Tada su odlučili da probaju da skrenu pažnju javnosti na ljude koji ovde žive.

„Želimo da dočaramo zašto se vredi boriti za ove ljude, koji su nakon trideset, četrdeset godina izgradnje ove zemlje došli u situaciju da nemaju krov nad glavom".

Dve i po sobe, bez idealizovanja

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionTrudbenik

U junu počinju da razgovaraju sa bivšim radnicima građevinskog giganta kako bi počeli da planiraju izložbu.

„Previše smo očekivali od ovih ljudi, mislili smo da su oni sačuvali neku zaostavštinu. Njima je toliko teško pao proces privatizacije i kada se sve završilo, veliki broj njih je bacio nagrade koje su dobijali, novine preduzeća - stvari koje su ih lično vezivale za taj period", kaže Pantović.

Više sreće nisu imali ni u državnim institucijama.

Ipak, Arhiv Beograda ispostavio se kao pravi rudnik istorijskog blaga - Trudbenik gradnja je davnih dana platila da se odlože i sačuvaju crteži projekata na kojima su radili.

Saznajte koliko ste korumpirani

Korupcija na Balkanu - zašto „padaju" samo bivši

Od nastanka Trudbenika 1947. godine, kada je razmontirano prvo društveno preduzeće „Obnova", sve do izgradnje Sajma i Kliničkog centra u Beogradu, izloženi su i citati nekadašnjih zaposlenih.

„To su ljudi koji su podigli industriju ove zemlje od nule", kaže Pantović.

Znanje i građu za izložbu pronašao je i u novinskom listu koji je izdavao Radnički savez Trudbenika.

Pantović kaže da „izložba ima politički karakter, ona se zauzima za radnike koje predstavlja, ali ne želi ni da idealizuje period Jugoslavije, niti ono što se dešavalo na njenom kraju."

„Pokušavamo da pokažemo probleme radničke klase za vreme socijalizma", objašnjava on.

Trudbenik gradnja bilo je prvo specijalizovano preduzeće za izgradnju industrijskih objekata u posleratnoj Jugoslaviji, koje se kasnije bavilo i stambenom gradnjom. Jedna od prepoznatljivih novina koje je uveo Trudbenik bio je sistem montažne gradnje koji je karakterisao jugoslovensko građevinarstvo.

Trudbenik je počeo da gradi van granica Jugoslavije 1952. godine.

Gradili su u Grčkoj, Siriji, Turskoj i Libanu, Rusiji, Nemačkoj.


Najznačajniji objekti koje je Trudbenik izgradio u Beogradu:

  • Beogradski sajam
  • Hram Svetog Save
  • Klinički centar Beograda
  • Blokovi na Novom Beogradu i u Ruzveltovoj

Najznačajniji objekti u inostranstvu:

  • Centar za međunarodnu trgovinu u Moskvi
  • Olimpijsko selo u Minhenu

Noćna bdenja sa Jocom

Natpis na slici „Ne znam kako će se sve odigrati i završiti, to niko ne zna"

Jozef Balid, ili samo Joca, pomogao je Pantoviću da uđe u prostor na Konjarniku.

Dani kada je radio kao arhivar u Trudbeniku davno su prošli.

Danas sa ostalim bivšim radnicima čeka rešenje stambene situacije i epilog sporne privatizacije.

„Kada postoji bojazan da će policija i izvršitelji da iznenade ujutru - dođemo ovde veče pre i onda obično dočekamo jutro sa stanarima ovde", priča Pantović.

Aktivisti su sa Jocom proveli nekoliko noći u Džudo klubu Trudbenik čija su vrata i danas otvorena.

Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili

Korupcija „na izvol'te“ u Srbiji

Mnoge stvari iz arhiva Trudbenika bačene su i uništene kada je zgrada u blizini opštine Zvezdara u Beogradu, u kojoj se arhiv nalazio, prodata.

Ipak, Joca je mnoge stvari zapamtio.

Osnivač je džudo kluba koji je bio samo jedan od mnogih radničkih sportskih klubova Trudbenika.

Igre su tada bile drugačije, kaže.

Danas mu je mnogo toga nejasno, naročito to kako funkcioniše „igra" sa izvršiteljima koja traje već duže od pet godina.

„Ne znam kako će se sve odigrati i završiti, to niko ne zna. Sedimo i čekamo", kaže Joca.

Image copyright Radnički muzej Trudbenik
Natpis na slici Vrata muzeja otvorena su svakog popodneva, do kada - ne zna se

Čekanju se pridružuju i posetioci izložbe koja je do prvih dana decembra otvorena svakog popodneva.

Nakon toga - ne zna se.

Stanari ulice Lune Milovanović, zajedno sa aktivistima, svakog časa mogu biti izbačeni na ulicu.

„Računam da će ljudi koji žive ovde nama biti štit, kao što smo mi njima", komentariše Pantović.

Njegova želja je da prazni prostor postane sećanje na probleme radnika od Jugoslavije do danas.

„Ova izložba nije dobila punu pažnju koju zaslužuje - ovo zaista može da postane radnički muzej".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk