Novi talas protesta: Budi li se opozicija u Srbiji

protest opozicije u beogradu
Natpis na slici Opozicija treba da se bori za fer izbore i demokratiju, kaže Boban Stojanović

Dugačka kolona nezadovoljnih građana koja je za vikend šetala protiv krvavih košulja, ali i brojnih drugih problema Srbiji, iznenadila je i vlast i opoziciju.

„Ja sam stvarno više nego iznenađen brojem, raspoloženjem i spremnošću ljudi, deluju manje inertno nego što su bili ovih godina i čini mi se malo spremni da istraju", kaže za BBC Branislav Trifunović, glumac koji je otvorio protest.

I predsednik Srbije je lično komentarisao proteste:

„Može i pet miliona da vas se skupi, nijedan zahtev neću ispuniti... Nisam ni kada su četiri meseca šetali", rekao je Aleksandar Vučić nakon subotnjeg protesta.

Veći broj prisutnih nego što su mnogi očekivali, ali i najava novog protesta već za naredni vikend, otvorili su pitanje - da li nas čekaju nove masovne šetnje nezadovoljnih, poput protesta protiv „Beograda na vodi" ili okupljanja studenata „Protiv diktature".

„Opozicija se na neki način probudila. Ovo je i buđenje građana koji žele demokratiju i slobodne i fer izbore", kaže za BBC Boban Stojanović, istraživač u Centru za demokratiju Fakulteta političkih nauka.

Organizatori prethodnih masovnih okupljanja kažu da je za nove šetnje bitno - i da ih „ne organizuju samo stara politička lica".

Novi protest sledećeg vikenda - jedan tvit ili prava organizacija

Da li će jedna šetnja pokrenuti i nove - lideri opozicije još se nisu dogovorili.

Opozicionar Borko Stefanović je za BBC na ovo pitanje samo rekao:

„Biće još puno akcija, rada na terenu i razgovora sa građanima i ne mislim samo na opoziciju."

Iz tabora Dragana Đilasa BBC nezvanično saznaje da je termin za novi protest, koji je na mrežama zakazan već za 15. decembar, zapravo nastao spontano jer ga je jednim tvitom najavio glumac Sergej Trifunović.

„Ne znam da li će biti novi protest, vreme je da se ispostave neki zahtevi", kaže njegov brat Branislav Trifunović.

„Pogotovu što je predsednik rekao da neće ispuniti nikakve zahteve, iako nisu bili ni postavljeni, osim onog da prestanu da se prebijaju ljudi koji drugačije misle."

Glumac kaže da „suštinski, i građani i opozicija moraju da se dogovore oko nekih stvari, a to je šta je to najnormalnije - to su verovatno sloboda medija i fer izbori".

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media caption„Stop krvavim košuljama”: Za šta se bore „žuti prsluci” u Srbiji

Zašto su toliko čekali?

Nezadovoljni građani, ali i članovi opozicije, nisu šetali više od godinu i po dana, od „Protesta protiv diktature".

Opozicija u Skupštini se nekoliko dana pred protest pobunila zbog, kako kažu, nemogućnosti da govore u parlamentu.

Međutim, praksa na koju se žale, a koja podrazumeva veliki broj amandmana na zakone vladajuće većine, nije novost i dešava se više od godinu dana.

„Pitanje - zašto je opozicija ovoliko čekala - jeste pitanje od milion dolara", kaže politikolog Boban Stojanović.

„Prilika za fer i demokratske izbore je propuštena 2016. godine, a ovi novi protesti imaju i novu notu - to je borba za demokratiju."

Stojanović misli da opoziciji ne preostaje ništa drugo „kad se njihovo mišljenje ne čuje ni u Skupštini ni u medijima".

On dodaje da bi još veći efekat imali izlazak opozicije iz Skupštine i bojkot izbora.

„Pitanje za naredne proteste jeste - da li građani zapravo žele demokratiju", misli Stojanović.

Image copyright FoNet

Poslednji veliki protesti u Beogradu

  • Maj 2016. do februar 2017 - „Ne davimo Beograd". Protesti su počeli protiv izgradnje „Beograda na vodi", a prerasli su u najmasovnije od dolaska SNS na vlast. Rezultirali su kandidaturom Inicijative „Ne davimo Beograd" na beogradskim izborima 2018. godine. Incijativa je dobila 3,44 odsto glasova na lokalnim izborima i nije ušla u gradski parlament.
  • April - maj 2017. - Protesti „protiv diktature" odvijali su se u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. Nastali su kao reakcija na rezultate predsedničkih izbora. U organizaciji, barem ne javno, nisu učestvovale političke stranke

Žuta patka ili žuti prsluk - sličnosti i razlike

Kuda idu novi protesti - mogu da objasne i oni koji su poslednjih godina izveli na ulice najveći broj nezadovoljnih građana, Inicijativa „Ne davimo Beograd".

U periodu od maja 2016. do februara 2017. godine organizovali su osam masovnih uličnih protesta, na kojima se okupljalo više hiljada ljudi.

Radomir Lazović kaže da Inicijativa „ne učestvuje u organizaciji novih protesta".

„Ipak, bio sam na protestu i pozvao ljude na društvenim mrežama da dođu. Razumem što su ljudi imali potrebu da opet izađu", kaže Lazović za BBC na srpskom.

Image copyright ANDREJ ISAKOVIC
Natpis na slici Poslednji koji su masovno izveli ljude na ulicu

On dodaje da vidi da je „nezadovoljstvo ljudi ogromno".

„Proteste protiv kontrole izbora i sprečavanja nasilja, kao i desnog ekstremizma i slobode medija ćemo uvek podržati", kaže on u ime Inicijative.

Na pitanje da uporedi njihove proteste sa skupom „Stop krvavim košuljama", Lazović kaže da misli da je bitno i to - gde ljudi mogu da saznaju za protest.

„Mi smo se trudili da održimo taj tempo i pokušavali smo da organizujemo ljude da se sami bave svojom borbom i uključe u organizaciju protesta - da organizatori ne budu sve stara politička lica."

Za njega je ipak od velike važnosti i pitanje zašto Mirjana Karanović nije govorila na protestu, kako je bilo planirano.

Internet lice protesta

Branislav Trifunović takođe ističe da mu je žao zbog toga što glumica Mira Karanović i košarkaški trener Dule Vujošević nisu govorili na protestu.

„Mogli su, hteli su ali eto odluka je bila takva. Nadam se da će govoriti drugi put i da će ovakvih stvari biti više", kaže Trifunović.

Image copyright FoNet
Natpis na slici „Vreme je da se ispostave neki zahtevi", kaže Branislav Trifunović

Takva odluka je, kako su organizatori objasnili, doneta iz bezbednosnih razloga.

Ipak, polemika o izboru govornika na internetu umalo nije zasenila sam protest.

Drugi su ih podržali i bili razočarani kada se nisu obratili.

Jedina dva Fejsbuk događaja pod imenom „STOP krvavim košuljama" napravljeni su sa naloga opozicionog Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana - Stari grad.

Trifunović kaže da je poziv dobio od studenata koji su prošle godine organizovali proteste „Protiv diktature".

„Ja inače ne komuniciram više sa političarima. Dalje, ko stoji da li je i ko organizovao to me ne zanima - želim samo da znam šta mi je cilj, da se ova vlast skloni", kaže on.

Broj mladih još jedna je od tema koje su se nametnule na mrežama posle protesta:

Trifunović kaže da je manji broj mladih ljudi zapravo „prednost".

„Taj svet čeka da vidi šta će da se desi, ti klinci gledaju da ih opet neko ne prevari. Mislim da nema ko više da ih prevari i nadam se da će ih biti mnogo više", kaže Trifunović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči