Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga

Jedan od spomenika narodnom heroju iz Drugog svetskog rata u Valjevu sa hirurškom maskom preko lica, januar 2018, Valjevo Image copyright Đorđe Đoković/Kolubarske.rs
Natpis na slici Građani Valjeva pokušali su da zaštite spomenike narodnim herojima od zagađenog vazduha

„Gradovi u Srbiji zagađeniji od Pekinga". „U Makedoniji produžen školski raspust zbog zagađenosti vazduha". „Sarajevo najzagađeniji grad na planeti".

Ima li razloga za brigu na Balkanu zbog ovakvih medijskih naslova?

Ako pitate aktiviste za zaštitu životne sredine i stručnjake - ima, a ako pitate nadležne - problem je složen i decenijski, a situacija nije gora nego inače.

„Najveći uzrok zagađenja vazduha u Beogradu, kao i u većim gradovima, jesu saobraćaj, industrija, termoenergetska postrojenja i lokalna ložišta", navodi u pisanom odgovoru za BBC direktor Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji Filip Radović.

Međutim, savetnik za zdravlje i energiju za Balkan iz Alijanse za zdravlje i energiju (HEAL) Srđan Kukolj kaže da kvalitet vazduha u ovom delu Evrope jeste briga.

„Merenja pokazuju da građani Srbije po celoj zemlji udišu vazduh koji se smatra štetnim po zdravlje", kaže on.

Strasti javnosti uzburkale su i procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da zagađenost vazduha u Srbiji dovodi do respiratornih oboljenja od kojih prerano umre više od 5.000 ljudi godišnje.

Takođe, prema računici SZO, Srbija ima gubitak od 33,5 odsto BDP-a zbog troškova povezanih sa slučajevima prerane smrti usled zagađenosti vazduha.

U isto vreme, termoelektrane na ugalj iz pet zemalja Zapadnog Balkana uzrokuju između 2,9 i 8,5 milijardi evra troškova godišnje zbog štete po zdravlje građana u ovom delu Evrope.

Image copyright HEAL
Natpis na slici Termoelektrane u Evropi - najveći zagađivači

Heroji sa hirurškim maskama

Valjevo, grad u zapadnoj Srbiji, centar je Kolubarskog okruga koji broji više od 90.000 stanovnika.

Smešten je u kotlini, bez dovoljno strujanja vazduha - za šta mnogi građani krive neplansku gradnju - te se, kada temperatura padne, a vlažnost vazduha poveća, iznad grada pojavi gust žuto-sivi oblak.

Valjevo je danas i zvanično jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji.

Kakav vazduh udišemo

Koji su najveći ekološki problemi Balkana

Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom

Zbog toga su pre godinu dana statue narodnih heroja u ovom gradu jutro dočekale sa hirurškim maskama na licima.

„Kada su me ćerke pitale zašto popodne ne možemo da otvorimo prozor, ja nisam znao odgovor.

„Rekao sam im da možemo da iskažemo nezadovoljstvo i sa njih dve i suprugom izašao u park, postavili smo maske i mediji su to ispratili", objašnjava za BBC Andrija Petrović, jedan od inicijatora ove akcije.

Image copyright Andrija Petrovic
Natpis na slici Akciji se brzo priključio veliki broj građana, koji sada najavljuju još sličnih poteza

Petrović je deo neformalne grupe građana „Da Valjevo prodiše", čiji je cilj da skrene pažnju na problem zagađenja u ovom gradu.

Kako objašnjava, na ideju sa spomenicima došli su zbog toga što su statue pocrnele usled zagađenja, te da bi to bio dobar vid protesta „kako bi se nešto uradilo po pitanju koje Valjevce muči decenijama".

Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje u Valjevu kaže da se kvalitet vazduha redovno prati u ovoj instituciji, kao i da je veće zagađenje uobičajeno za ovo doba godine.

„U Valjevu, kao i u drugim mestima, najviše zagađenja dolazi iz individualnih ložišta, kao i iz saobraćaja, ali tu nema većih fluktacija u zimskom periodu", objašnjava ona.

Kako kaže, u Zavodu se 15 godina prati koncentracija čađi, sumpor- i azot-dioksida.

Kada su u pitanju čestice PM 10 - koje su dominantna zagađujuća materija - njihova koncentracija se zvanično ne kontroliše u Zavodu u Valjevu.

Ipak, kaže Mladenović, jedne zimske sezone su pratili i to.

„Rezultati su da je koncentracija i do 10 puta veće od granične. I da tako bude i po pola godine", kaže ona.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji za 2017. godinu, najveća izmerena koncentracija PM 10 čestica izmerena je upravo u Valjevu i iznosila je 806 mikrograma po metru kubnom vazduha.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija ovih čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.

Suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5 su među najopasnijim zagađivačima, a proizvodi su upravo individualnih ložišta i materijala koje građani koriste za ogrev.

Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?

Objašnjava Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka u Zavodu za javno zdravlje Beograd

Radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.

To su takozvane lebdeće čestice ili, kako to najbliže možemo da pojmimo - „sitna prašina".

Takve čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene su one koje nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.

Pre svega govorimo o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva kao što su ugalj i drvo, ali i o saobraćaju sa naglaskom na dizel motore.

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.

PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara - što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Mesta za paniku nema, situacija je uvek bila slična, osim što su danas informacije dostupnije a monitoring češći.

Građanima savetujem da se informišu, budu svesni problema i izbegavaju fizičke napore ukoliko su obavešteni da je vazduh zagađen.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionKako zagađenje vazduha utiče na zdravlje

Prema informacijama Toplane u Valjevu, tek 20 odsto ukupne grejne površine priključeno je na sistem daljinskog grejanja. Ostatak od skoro 80 odsto čine individualna ložišta.

Razlozi za to su ekonomski. Građani smatraju da je priključenje je skupo, a računi visoki.

Čak su i nadležni u Valjevskoj bolnici godinama odbijali da se priključe sistemu daljinskog grejanja, pravdajući to visokom cenom grejanja.

U Toplani su nam rekli da priključenje nije skupo, već besplatno, u sklopu projekta koji sprovode sa nadležnim Ministarstvom.

„Od 2012. godine urađeno je 8 kilometara mreže i još 34 toplotnih podstanica. Priključci su investicioni trošak Toplane. Ostaje samo dobra volja građana, koji nažalost nisu informisani i sa njima treba razgovarati", kaže rukovodilac razvojnih investicija u Toplani Despotović Dragan.

Međutim, upravo je razgovor između građana i lokalnih političkih aktera nešto što je teško dogovoriti.

Željko Trifunović, aktivista Lokalnog Fronta iz Valjeva, kaže da se grad ne bavi ovim problemom.

„Ako uzmemo izveštaj o izvršenju budžeta za prvih devet meseci 2018. godine, jasno ćete videti da je za poboljšanje kvaliteta vazduha izdvojeno nula dinara", kaže on.

Koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije u Valjevu je po dolasku na vlast usvojila Program o zaštiti životne sredine 2016 - 2025. Trifunović tvrdi da ništa iz tog plana nije ispunjeno.

Zbog toga je samostalni odbornik i aktivista Lokalnog Fronta Ljubomir Radović u martu podneo zahtev za dopunu dnevnog reda i predložio da se raspravlja o tom planu.

Njegov predlog je odbijen apsolutnom većinom glasova.

U novembru 2018, aktivisti Lokalnog Fronta su u saradnji sa grupom „Da Valjevo prodiše" prikupili više od 1,500 potpisa kao inicijativu za organizovanje javne rasprave na temu usvojenog plana i rezultatima koji su do sada postignuti.

Istog dana su saznali da je vladajuća većina organizovala javnu raspravu, ali ne o usvojenom programu i rezultatima, već na temu aerozagađenja, koja je daleko opštija.

Do objavljivanja ovog teksta, iz kabineta gradonačelnika Valjeva Slobodana Gvozdenovića nisu odgovorili na naša pitanja.

Balkan do Pekinga

Valjevo je samo jedan od gradova na Balkanu gde politička atmosfera i loša ekonomska situacija sprečavaju dijalog o pitanjima koja se tiču javnog zdravlja.

Društvene mreže su mesecima preplavljene informacijama o visokoj zagađenosti vazduha koje dolaze sa različitih sajtova namenjenih ovakvim merenjima.

U Agenciji za zaštitu životne sredine navode da takvi sajtovi uglavnom koriste podatke preliminarnih merenja i satelitske informacije.

„U Srbiji se merenja, uz punu usaglašenost sa EU direktivama, vrše na osnovu srednjih godišnjih vrednosti zagađujućih materija koje se prate", navode iz Agencije.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionMaska - zaštita ili mit

Detalje o kvalitetu vazduha građani mogu da pronađu na sajtu agencije u realnom vremenu, dok se konačni izveštaji rade na godišnjem nivou i takođe objavljuju na sajtu.

Prema Izveštaju za 2017. godinu prekomerno zagađen vazduh izmeren je u Beogradu, Valjevu, Kraljevu, Nišu, Pančevu, Užicu i Subotici.

Upravo građani ovih gradova poslednjih dana izražavaju protest na slične načine poput građana Valjeva - od crvenih bedževa u Smederevu do „kabina za disanje" u Nišu.

Srđan Kukolj iz HEAL-a kaže da to jeste nešto što građani mogu da urade „u svom dvorištu", da zahtevaju i učestvuju u javnim raspravama koje se tiču životne sredine i zdravlja.

Jer, kako objašnjava, poslednjih godina se otkriva veza između PM čestica i zdravstvenih problema - posebno kod ranjivijih kategorija društva kakve su bolesnici, trudnice i deca.

„Na primer, naučnici su otkrili da PM čestice kroz pluća trudne žene putuju do placente i time utiču na dalji razvoj fetusa, odnosno deteta", kaže on.

Dodaje i da se kvalitet vazduha dovodi i u vezu sa pojavom astme, dok je Međunarodna agencija za istraživanje raka zagađenje vazduha uvrstila u istu kategoriju kao duvanski dim, UV zračenje i plutonijum.

Kukolj objašnjava da su i troškovi zdravstvenih sistema država Zapadnog Balkana zbog zagađenja vazduha ogromni.

„Kada je reč o emisijama sumpor-dioksida i finih čestica (PM 2.5) termoelektrane na Balkanu dominiraju top 10 listom najvećih zagađivača u Evropi", kaže on.

S obzirom da kvalitet vazduha nije problem koji ostaje unutar državnih granica, procene su da države ovog regiona godišnje gube milijarde evra za štete po zdravlje građana u Evropi.

Image copyright HEAL
Natpis na slici Procenjeni zdravstveni troškovi iz postojećih postrojenja na ugalj u Srbiji i Evropi u milionima evra

„Štete po zdravlje ljudi odnose se na troškove povezane sa slučajevima prerane smrti, zdravstvene nege, manjom produktivnošću radnika i slično. Zagađenost vazduha je glavna opasnost po zdravlje ljudi na Zapadnom Balkanu", kaže Kukolj.

Građani često mogu da čuju savete o tome da treba da budu odgovorniji, više koriste održiv prevoz i energiju i misle na životnu sredinu.

Ipak, teško je zamisliti da se ovakav sistemski problem može rešiti samo aktivizmom građana.

Zato Kukolj vladama zemalja na Balkanu sugeriše da se pridržavaju pravila koja su definisana unutar zakona i brže primene odluke o smanjenju emisija štetnih supstanci.

„To smanjenje na termoelektranama na Zapadnom Balkanu značilo bi da se svake godine spasi više od šest hiljada ljudskih života i uštedi 2,7 miliona evra zdravstvenih troškova", zaključuje Kukolj.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči