Metoda čišćenja Mari Kondo ima poklonike i u Srbiji

Meri Kondo Image copyright Gary Gershoff/Getty Images

Reklame su nas učile da kupujemo nove i moderne stvari, ali odjednom se trend preokreno - sve što smo skupljali godinama, treba da bacimo, ako nas ne čini srećnim.

Iako je knjigu o metodi čišćenja kuće objavila 2014, Japanka Mari Kondo ponovo je u centru pažnje, nakon prikazivanja dokumentarne serije o njenom pristupu na striming servisu Netfliks.

Mari ne garantuje samo da ćete se vam kuća biti prijatnije mesto za život, već i da ćete se bolje osećati.

„Kada sređujete kuću, onda i sve svoje poslove dovodite u red", objasila je Kondo u knjizi „Magija čišćenja koja će vam promeniti život" iz 2014. godine.

„Videćete šta vam treba, a šta ne, šta treba, a šta ne treba da radite."

Barberi će prestati da spaljuje odeću

Netfliks ima 140 miliona pretplatnika

„Ovo me više ne čini srećnom"

Iako je pročitala knjigu 2016, Marija Pecić je počela da primenjuje ovu metodu tek kad je pogledala Nefliksov serijal.

Image copyright Netflix
Natpis na slici Meri Kondo u Nefliksovoj seriji

Kaže da čišćenje kuće više ne doživljava tako, već kao „neku vrstu projekta". Čini joj se da sama metoda ima smisla i izdvaja način pakovanja garderobe koji propisuje Mari Kondo.

Inspirisana serijom, Svetlana Đurđević je odlučila da baci „svoje stvari van nekog njihovog uobičajenog ciklusa", pošto garderobu nosi dok se ne pohaba.

Međutim, misli da neće nastaviti s primenom KonMari metode, jer smatra da je estetika koja se time propagira neodrživa.

„Za takav izgled garderobera je neophodno da ga stalno sređuješ, pakuješ i prepakuješ", kaže ona.

Šta raditi s nepotrebnim stvarima?

I pored pozitivnih efekata koje ova metoda donosi korisnicima, mnogi ističu da srž problema nije u čišćenju, već u gomilanju stvari.

Junaci Netfliksovog serijala bacaju najrazličitije predmete, a ljudi najčešće imaju više odeće nego što im je potrebno.

Modna novinarka Dunja Jovanović kaže da je moda danas najpre marketing, jer modne kuće pokušavaju da nam prodaju stvari koje nam nisu potrebne.

S koleginicom Marijom Radaković osmislila je podkast F.fm o održivosti mode, koji se emituje na internet radiju RadioAparat.

Za potrebe emisije istraživala je temu reciklaže odeće i došla do podatka da svako domaćinstvo u Srbiji poseduje u proseku 200 kilograma tekstila. To nije samo garderoba, već i posteljina i kućni tekstil (kuhinjske krpe, stolnjaci, zavese...).

U Beogradu na više lokacija postoje posebni kontejneri za ostavljanje iznošene odeće i obuće. Odeća se seče na trake, zatim se balira i prodaje uglavnom stranim firmama za reciklažu.

Od ovako reciklirane odeće pravi se izolacija za kuće ili tepisi, između ostalog.

U Srbiji se reciklažom tekstila bave manje privatne firme, od kojih Jovanović izdvaja socijalno preduzeće ReTeks, osmišljeno u Ženskom centru Užice.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionŠta je sve tokom zime potrebno Svratištu za decu

Garderobu koja je i dalje nosiva možete dati u humanitarne svrhe.

Ljudi najčešće reaguju kada postoji poziv neke institucije, poput novogodišnjeg skupljanja dečije garderobe u Svratištu ili kad se desi prirodna nepogoda, kao što su bile poplave 2014. godine.

Ali i tada, neophodno je da polovna odeća bude u takvom stanju da je možete odmah onome kome je potrebna dodeliti, a ta osoba je može bez ikakve brige odmah i koristiti, kažu u Crvenom krstu Srbije.

„U 'kulturi doniranja' značajno je uvek imati u vidu da drugome pomažete tako što ćete donirati oni što biste i vi sutra primili kao pomoć. Neophodno je da se sačuva dostojanstvo primaoca kao i poštuje želja onog ko je donator", kaže Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, za BBC.

U slučaju da imate puno garderobe koju biste pklonili, Crveni krst može da organizuje preuzimanje od građana.

Svratište - mesto gde deca ulice mogu da budu deca

Veći broj donacija humanitarnim radnjama tokom praznika

Beki Morton, BBC vesti

„U januaru uvek beležimo veći broj donacija, ali ove godine odživ je bio neverovatan", kaže Oja Altinbas, koja radi u humanitarnoj radnji Sju Rajder, u kojoj se prodaje polovna odeća iz dobrovoljnih donacija, a prihod je namenjen pacijentima s neurološkim problemima.

Radnja trenutno dobija 30 kesa dnevno, što je duplo više u odnosu na isti period prošle godine, a mnogi davaoci odeće tvrde da im je serija Mari Kondo na Netfliksu inspiracija za veliko spremanje kuće.

Metod „KonMari" ohrabruje ljude da se reše predmeta, koji im više „ne izazivaju radost", a pored života u čistoj kući, autorka ove metode obećava da ćete se psihički bolje osećati.

Japanka Mari Kondo postala je guru za čišćenje kuće 2004, nakon objavljivanja knjige na ovu temu, koja se vrlo brzo našla na listi bestselera dnevnog lista Njujork tajms. Serija u okviru koje pomaže ljudima da očiste svoj dom i organizuju život postala je hit na servisu Netfliks.

Iako ljudi često puno stvari doniraju posle Božića, jer žele da uđu u novu godinu čistijeg doma i na ovaj način se rešavaju novogodišnjih poklona koji im se ne dopadaju, ovogodišnje donacije prevazilaze očekivanja.

Image copyright Maria Vicencio
Natpis na slici Marija Vićenco

Ljude odaje da su pratioci metode Mari Kondo, tako što sklapaju stvari onako kako im ona preporučuje.

„Nekoliko ljudi su nam poklonili stvari u odličnom stanju, koje su besprekorno spakovane", kaže Marija Vićenco, prodavačica u humanitarnoj radnji Skoup u Kembridžu.

„Pričala sam s prijateljima i kolegama koji su opsednuti ovom serijom."

Polovna odeća u trendu

Sledbenici KonMari metode prvo sve stvari stave na gomilu na krevet ili pod, a zatim razvrstavaju u nekoliko grupa: stvari koje će zadržati, one koje će baciti i one koje će pokloniti nekome ili odneti u radnju polovne garderobe.

Inicijativa Fashion Revolution Serbia organizovala je razmenu garderobe tokom poslednje Beogradske nedelje mode.

Umesto čišćenja i razvrstavanja, rešenje za problem gomilanja garderobe Dunja Jovanović vidi u odgovornoj kupovini.

Ona podseća da na globanom nivou posle naftne industrije, tekstilna industrija je najveći zagađivač.

Zbog toga se sve više modnih kompanija okreće takozvanom održivom poslovanju.

Ipak, naša sagovornica upozorava da mnogi pribegavaju takozvanom greenwashingu, to jest tvrde da poštuju ekološke standarde, ali u praksi to ne rade.

„Što je brend glasniji, to više treba istražiti koliko je to istina", kaže ona.

Njena preporuka je da ređe idete u kupovinu, a da birate kvalitetnije odevne predmete od prirodnih materijala, koji su proizvedeni u lokalnoj zajednici.

Time pomažete srpske dizajnere i preduzetnike i manje su šanse da će vam biti potrebne saveti Mari Kondo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči