Tri stvari koje treba da znate u vezi sa opozicionim „Sporazumom sa narodom"

Opozicioni lideri na protestu u Beogradu
Natpis na slici Savez za Srbiju Dogovorom je odgovorio organizatorima protesta Jedan od pet miliona

Srbija bi mogla da dobije nestranačakog premijera, ukoliko sedam načela, koliko je Savez za Srbiju naveo u „Sporazumu sa narodom", urodi plodom i građani im na fer i poštenim izborima pruže šansu da formiraju vladu stručnjaka.

Pet meseci i koji dan nakon što je u septembru prošle godine formirana koalicija Savez za Srbiju, opozicione partije objavile su Sporazum sa narodom.

Oni su u sedam tačaka, odgovorili, kako kažu, na pozive organizatora protesta „1 od pet miliona" koji već više od dva meseca okupljaju hiljade ljudi u Beogradu, a u poslednjih nekoliko nedelja, proširili na više od 40 gradova širom Srbije.

Opozicija narodu nudi poštene izbore i vraćanje demokratskih načela i vladavina prava nakon pobede nad režimom Aleksandra Vučića, stoji u saopštenju Saveza.

Šta su najvažnije tačke Dogovora i koja je njegova važnost, analizirali smo sa Bobanom Stojanovićem sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

1. Od fer i poštenih izbora do fer i poštenih izbora

Image copyright Getty Images

Izmene izbornog zakonodavstva i fer i pošteni izbori početak su i kraj Sporazuma sa građanima.

Prve dve tačke Sporazuma obećavaju zajedničku borbu sa građanima za slobodnije medije i slobodne i poštene izbore, ali i upozorenje da opozicija neće učestvovati na izborima dok god izborni proces ne bude slobodan i pošten.

Dok se ne obezbede uslovi za fer izbore, opozicija najavljuje da će napuštati rad skupština na svim nivoima, gde god smatra da nema demokratskih načela.

Kako izgleda parlament bez opozicije

Koliko su uspešna septembarska okupljanja opozicije

Za to vreme, navode da će interese građana štititi na drugi način i na svim nivoima.

„Ovo je prvi korak u političkoj artikulaciji građanskih protesta", kaže Stojanović.

Dok pozitivnim smatra obećanje opozicije koje podrazumeva izmenu izbornog zakonodavstva i personalizaciju izbornog sistema - obećanje da će građani na svim nivoima znati za koga glasaju, a ne za koju stranačku listu glasaju - Stojanović kaže da su dogovor sadrži deo o formiranju vlade stručnjaka, koji nije neophodan.

„Za građane su u ovom trenutku najvažniji fer i pošteni izbori. Potrebno je pričati kako je moguće doći do toga, a ne pričati šta će se desiti nakon promene vlasti".

2. O evropskim vrednostima i Kosovu neki drugi put

Natpis na slici Suprotstavljeni stavovi opozicije „tek kada dobijemo normalnu političku borbu"

Deset potpisnica Sporazuma izbeglo je teme koje dele ne samo stranke uključene u Savez, već i građane.

To su evropske vrednosti i Kosovo.

Opozicija se Dogovorom obavezuje da će u isto vreme težiti evropskim vrednostima, ali i očuvanju nacionalnog interesa Srbije.

„To je nešto oko čega će se suprotstavljati stavovi onog momenta kada dobijemo normalnu političku borbu u Srbiji", smatra Stojanović.

Opozicione stranke imaju različite polazne stavke po mnogim pitanja.

„Ipak, zajednički stoje na istoj strani kada se radi o vraćanju uslovima regularnog političkog života. Dok se to ne desi, suludo je razmišljati o tome šta misle Dveri o EU, a šta misli Demokratska stranka", kaže.


Šarenolika lista potpisnika Sporazuma sa narodom:

  • Dragan Đilas
  • Boško Obradović - Dveri
  • Zoran Lutovac - Demokratska stranka
  • Nebojša Zelenović - Zajedno za Srbiju
  • Milan Stamatović - Zdrava Srbija
  • Borko Stefanović - Levica Srbije
  • Vuk Jeremić - Narodna stranka
  • Slaviša Ristić - Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije "Otadžbina"
  • Janko Veselinović - Pokret za preokret
  • Željko Veselinović - USS Sloga

Idejna nadmetanja i platforme slede tek kada se dođe do regularnog izbornog procesa, smatra Stojanović.

„Ovaj dokument sve potpisnike ostavlja na istoj liniji, jer u ovim okolnostima borba za fer izbore je jedino ono što opozicija može da radi".

3. Dogovor je daleko od Ugovora i 2000.

Image copyright Braca Nadezdic/ Getty Images
Natpis na slici Daleko smo od 2000. godine, kada je neka druga opozicija rušila neki drugi režim

„Usvojićemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog Ustava radi otklanjanja postojećeg ustavnog haosa".

Ovako je glasio prvi član Ugovora sa narodom koji je Demokratska opozicija Srbije objavila u septembru 2000. godine, neposredno pre pada režima Slobodana Miloševića.

Kako se Beograd tada nije nalazio u istoj državi u kojoj se nalazi danas, teško je uporediti ova dva ugovora.

„To su bile potpuno drugačije okolnosti. Imali ste zemlju razorenu ratovima, u kojoj je važio Ustav iz 1990. gde je Srbija bila deo SR Jugoslavije. Taj Ustav nije odgovorao realnom stanju na mnogim nivoima", kaže Stojanović.

Međutim, i jedan i drugi ugovor nude istu stvar - vraćanje demokratskim vrednostima.

„Zajednički elemenat oba ugovora je povratak demokratiji i težnja da nam se ne desi opet jedna vrsta autoritarnog vođe kao što je bio Milošević".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči