FEST: I dalje neophodan prozor u filmski svet

FEST Image copyright FEST
Natpis na slici FEST

Možda zbog FEST-a više niko "ne pada u nesvest", kao u čuvenoj reklami iz sedamdesetih sa Milenom Dravić, ali hiljade ljudi će pohrliti da pogleda filmove u okviru 47. Međunarodnog filmskog festivala, FEST-a.

Tokom festivala, od 22. februara do 3. marta na više lokacija, biće premijerno prikazano 125 filmova, najavio je umetnički direktor festivala Jugoslav Pantelić.

Kao počast nedavno preminulom reditelju Dušanu Makavejevu, festival će se odvijati pod sloganom "Bez zaštite"`.

Festival će otvoriti film "Miljenici" Jorgosa Lantimosa, koji ima deset nominacija za Oskar, a na zatvaranju biće prikazan film Paola Sorentina o Silviju Berluskoniju, "Oni" .

Na festivalu će biti prikazani i novi filmovi svetskih autora poput Luke Gvadanjina ("Suspiria"), Matea Garonea ("Dogman"), Pavela Pavlikovskog ("Hladni rat") ili Larsa Fon Trira ("Kuća koju je Džek sagradio").

Posle prikazivanja na Filmskom festivalu u Berlinu, na kome je dobio nagradu Europa Cinemas Label u selekciji Panorama, i film "Šavovi" Miše Terzića imaće srpsku premijeru na FEST-u.

„Imam emotivan odnos prema tome. Kada imaš premijeru na FEST-u, to znači da si uspeo", kaže Terzić za BBC na srpskom.

Tradicija duga 47 godina

Projekcijom filma Roberta Altmana "Meš" otvoren je 9. januara 1971. prvi Međunarodni filmski festival FEST pod sloganom "Hrabri novi svet". Osnivač festivala bio je Milutin Čolić, novinar Politike.

FEST je prikazivao najbolje filmove sezone, filmove pobednike svetskih festivala i naslove koje publika nije imala prilike nigde drugde da vidi.

Slavne sedamdesete donele su Beogradu čuvene goste poput Roberta de Nira, Boba Rafelsona, Miloša Formana, Bernarda Bertolučija, Liv Ulman i Sofiju Loren.

Festival su tokom godina posetili između ostalog i Katrin Denev, Džoni Dep, Vim Venders i Monika Beluči.

Na FEST-u je do sada prikazano više od 4.000 naslova, a oko četiri miliona gledalaca pogledalo je filmove.

Takmičarski program je uveden 2015. godine, a danas u okviru njega funkcionišu dve selekcije: Glavni program (međunarodna selekcija) i Srpski film (nacionalna selekcija i filmovi iz regiona).

Povodom trideset godina festivala 2002. godine, novinar Milan Vlajčić objavio je knjigu "Fest, odbrojavanje", u kojoj je napisao: „Oni koji danas imaju manje od četrdeset godina navikavani su na Fest kao na svakodnevnu životnu činjenicu kao što su voda, struja, radio i televizija."

Za one koji pamte rođenje festivala, Vlajčić kaže da znaju da je u pitanju „udruženi napor desetak novinara, filmskih kritičara i kulturnih radnika", uz „blagoslov nekih uticajnih političara".

Predsednik prvog Saveta festivala bio je reditelj Aleksandar Saša Petrović, a selektor noćnog programa "Konfrontacije" Dušan Makavejev.

Ali ni spektakularni početak nove filmske smotre, nije pomogao filmskim stvaraocima "crnog talasa" u političkoj čistki koja je usledila i zbog koje su mnogi od njih morali da napuste zemlju.

Kako je danas moguće "skinuti" repertoar FEST-a i pogledati sve filmove i pre nego što stignu u festivalske dvorane, zaboravlja se koliko je festival u svojim počecima pružao osećaj slobode gledaocima.

Natpis na slici Glumica Rejčel Vajs igra u filmu `Miljenica` koji otvara 47. FEST

Vlajčić spominje novinare iz Istočnog bloka koji su dolazili na prva izdanja festivala.

„Rusi su tih ranih godina dolazili kao tzv. filmske delegacije i nisu se baš previše odvojeno kretali, stalno su dvojica-trojica određenih pazili na ostatak grupe", seća se on u intervjuu datom magazinu Reporter 2002. povodom promocije knjige.

„Oni nisu ni mogli da razumeju te američke andergraund filmove u kojim vladaju seks-droga-rokenrol, ali nisu se o tome izražavali kao o 'đubretu sa Zapada'. Znam da nisu nikad tražili intervju sa zapadnim glumcima i rediteljima, jer to ne bi mogli ni da objave."

Vlajčić kaže da ni jugoslovenski novinari nisu mogli da priđu zvezdama, koje su organizatori vodili po Skadarliji i prijemima.

Dodir filmskog glamura

Posetioci su standardno čekali u redovima za karte. „Počela sam da idem sa 7-8 godina sa mamom", kaže spisateljica i novinarka na Radiju Beograd 2, Ana Vučković Denčić.

„Čekali smo u beskrajnom redu za karte, to je bila velika svečanost - moramo da čekamo da bismo bili nagrađeni", seća se ona.

Izbor filma je zavisio od mame, seća da se da je gledala Almodovara i da tada „roditelji nisu previše razmišljali šta je od filmova prilagođeno deci".

Filmska rediteljka i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Andrijana Stojković prvi film na FEST-u pogledala je 1991. - to je bila "Zelena karta" Pitera Vira.

Išla je sa sestrom od tetke, čija je prijateljica otkazala u poslednji čas. Seća se da se sestra satima spremala za odlazak u Sava Centar.

Godinu dana kasnije, dogodio se "egzodus tokom filma 'Delikatesna radnja' Žan Pjer-Ženea i Marka Karoa".

„Pre ovog filma je prikazana 'Virdžina' Srđana Karanovića i taj film je otvorio FEST 1992. Ta ista publika se zadržala da pogleda i 'Delikatesnu radnja', ali ne zadugo. Žabe, frikovi i čudni rakursi poterali su ih kući."

Većini ljudi, koji su odabrali da se u životu bave filmom, FEST je bio prava škola.

Reditelj Miša Terzić za sebe kaže da je „dete FEST-a", jer je prvi film koji je pogledao u bioskopu bio `ET` na ovom festivalu.

Image copyright Šavovi
Natpis na slici Snežana Bogdanović u filmu Šavovi Miše Terzića

Kasnije je bio volonter na festivalu i „osećao se jako važan" dok se šetao s propusnicom hodnicima Sava centra.

Plastificirana kartica mnogima je bila predmet želja - Ana Vučković Denčić je kao studentkinja nosila lažnu akreditaciju, koju su studenti napravili od primerka koji im je dao profesor.

„Uhvatili su nas", kaže i dodaje da je tokom studentskih dana gledala po 5-6 filmova dnevno i živela na „suvoj hrani".

Već pet godina prati festival za Radio Beograd i više ne pokušava da obori rekord pogledanih filmova, već gleda samo filmove autora sa kojima će raditi intervju.

I Stojković i Terzić uvek nađu vremena za FEST, iako ne gledaju onoliko filmova koliko je to bio slučaj ranije.

Kao što je neko gledao "Kuma", "Poslednji tango u Parizu" ili "Gole u sedlu" upravo na FEST-u, mnogi mladi gledaoci će stvoriti nove filmske uspomene počevši od večeras.

Povezane teme

Više o ovoj priči