Film o nestalim bebama: Da li su „Šavovi” Miroslava Terzića samo srpska priča

Miroslav Terzić, reditelj
Natpis na slici Publika će „Šavove" moći da pogleda u petak, 1. marta u Kombank dvorani

Krojačica 18 godina traži dete za koje je sumnja da je ukradeno u porodilištu - ovo je istinita priča jedne Drinke iz Beograda i radnja najnovijeg filma „Šavovi" Miroslava Terzića.

Dok se na prolećnom zasedanju Skuštine Srbije čeka usvajanje Zakona o nestalim bebama, posetioci Festa mogu da pogledaju film inspirisan ovom temom.

Premijerno je prikazan na festivalu u Berlinu, gde je dobio nagradu za Najbolji evropski film u programu Panorama i drugu nagradu publike.

„Iako nismo bili toga svesni, nemamo u Srbiji autorsko pravo na tu temu. Sa sličnim pričama su dolazili i ljudi iz Španije, Argentine i Irske. U Berlinu je posle filma istu priču ispričao jedan Nemac iz publike", kaže za BBC na srpskom reditelj Miroslav Terzić.

„Ljudima je jednostavno da se poistovete sa borbom malog čoveka protiv sistema. I sa borbom za dostojanstvo".

Teme iz krojačke radnje

Na konstataciju da je tema trenutno jako aktuelna, Miroslav kaže da je isto bilo i kada je počeo da radi na filmu - 2012. godine.

Miroslav je završio film o ratnim zločinima i počeo da istražuje priču o nestalim bebama. Kopao je po arhivama novina i gledao nekoliko emisija, jedino što je postojalo o toj temi.

Nije ga baš ova tema odvela u krojačku radnju, ali je taj događaj ipak bio presudan.

Image copyright Šavovi
Natpis na slici Snežana Bogdanović kao Drinka u filmu

„Otišao sam da mi skrate pantalone kod krojačice Drinke. Dok sam čekao, popeo sam se kod tetke na kafu, koja živi u susedstvu. Pričao sam joj na čemu radim", priseća se on.

Tetka mu je na to rekla da se upravo krojačici kod koje je bio baš to dogodilo.

„Vratio sam se kod Drinke i pitao je da mi ispriča priču. Onda je pitala 'može li odmah'."

Miroslav kaže da ga je zadivilo „njeno držanje i stav, njena mirna odlučnost".

„Ona je toliko puta ispričala tu priču, ali ni jednog trenutka nije pokazala uznemirenost. Ona nije tražila film, već odgovore."

Glavne uloge u filmu tumače Snežana Bogdanović, Jovana Stojiljković, Marko Baćović i Vesna Trivalić.

Domaća publika može da ga pogleda u petak 1. marta od 20.30 časova u Kombank areni u okviru Festovog programa „Srpski film".

U bioskope stiže 14. marta.

Priča o svakome od nas?

Film je inspirisan Drinkinom pričom, ali nije autobiografski. Reditelj kaže da je i „o svakome od nas" koji samo možemo da zamislimo taj osećaj.

Image copyright Šavovi

Dodaje da mu se „priča prišunjala i iracionalno".

Na jednom porodičnom ručku, kada je imao 17 godina, rođake su pričale o deci rođenoj u široj porodici.

„U jednom trenutku je tetka pomenula moju sestru koja je preminula, za koju nikada nisam znao. Ja nisam ništa pitao, pravio sam se da spavam, shvatio sam da je to porodična tajna.

„Kada sam odrastao i pitao majku za nju, ona mi je rekla da je devojčica umrla i da nema groba."

Dodaje da veruje da je smrt njegove sestre bila prirodna, ali da je, sve dok nije kasnije razgovarao sa majkom, „godinama razmišljao o tome."

„Sam prizvuk tog događaja kod mene je napravio jako čudan osećaj i mogao sam da se poistovetim sa tim ljudima.

„Postoji neka iracionalna veza između mene i te teme i čini mi se da je ovim filmom zaokružena."

Ko je Miroslav Terzić

  • Rođen je 1969. godine u Beogradu
  • Diplomirani je pravnik
  • Nikada nije studirao filmsku režiju, ali kaže da je „oduvek znao" da će se mu ona biti poziv
  • Debitovao je 2012. godine filmom „Ustanička ulica", koji govori o ratnim zločinima
  • Godinama se bavi kreiranjem reklama i TV spotova
  • Sedam meseci je radio sa Emirom Kusturicom na „Andergraundu" gde je „spuštao klapu"

Fest: Izbledela fotografija Roberta de Nira, ali sećanja ne blede

Miroslav je „dete Festa", koji ove godine traje do 3. marta.

„Došao sam u Sava centar sa 21 godinom da radim bilo šta, samo da budem deo Festa. Dobio sam zaduženje da se bavim novinarima", kaže reditelj.

„Jedini moj uslov za rad je bio da me puštaju da gledam filmove."

Iako se ovim poslom bavi skoro tri decenije, nikada nije studirao filmsku režiju.

„Zato nisam znao ljude sa klase, ni kolege reditelje ni glumce - ja sam bio samo filmofil koji bi ušao u bioskop u 11 uveče i izašao u dva ujutru."

Natpis na slici „Fest je za mene i počeo u nekadašnjem Domu sindikata, pa mi se dopada što se ovde i vratio" kaže Terzić

Pored sati provedenih u salama, sa 'starih' Festova ima i jednu uspomenu - samo naizgled bledu:

„Dok sam radio u Sava centru, u nekom budžaku sam pronašao kutiju sa fotografijama sa Festa 1971. ili 1972. Imam sliku Roberta de Nira u kožnjaku u tadašnjem Domu sindikata. Nisam znao čija je kutija, ostavio sam je, ali sam ukrao tu sliku."

Fest je uvek vezivao za Sava centar, ali njegovi počeci su zapravo ovde u Kombank Areni.

Danas, dok sedimo u dvorani nekadašnjeg Doma sindikata, kaže da je „lepo što se Fest vratio na mesto gde je nastao". Gde će se, između ostalih, puštati i Šavovi.

BBC: Tri najbolja filma na Festu svih vremena?

Terzić: Paklena pomorandža, Beri Lindon Stenlija Kjubika i Zle ulice Martina Skorsezea

BBC: Tri najbolja filma na ovom Festu, koja treba gledati iako ne nađemo karte za projekcije?

Terzić: To je sigurno Miljenica Jorgosa Latimosa, Kuća koju je Džek sagradio Larsa fon Trira i libanski Kapernaum. Jako su bitni i domaći, odnosno regionalni filmovi. Reži Koste Đorđevića, Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine i Delirijum tremens Gorana Markovića.

Image copyright Šavovi

Slučaj nestalih beba - šta do sada znamo

Predstavnici Komiteta ministara Saveta Evrope su ponovo zatražili od zvaničnika Srbije da što pre usvoje zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba, kao i o ispunjenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, izjavio je Kristof Poirel iz Direktorata za ljudska prava SE.

Nacrt zakona biće na dnevnom redu Skupštine Srbije tokom prolećnog zasedanja ove godine, piše u poslednjem izveštaju Saveta Evrope od 25. februara. Zvaničnici su ovo uverenje dobili tokom posete Srbiji početkom ove godine.

Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi.

Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvom još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu. Roditelji, njih oko 2.000, su počeli da se udružuju počekom dvehiljaditih.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionMajke koje veruju da su im deca ukradena odraže su poslednjih meseci nekoliko protesta na ulicama: ”Tako su i naše bebe iznosili iz porodilišta”

Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za decu. Navodili su i da im nije dozvoljavano da vide decu, identifikuju ih ili preuzmu telo kako bi ih sahranili. Takođe, tvrde da i u pogrebnim preduzećima nema evidencije da su njihove bebe sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za drugu novorođenčad postoji zapis.

Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio činjenice o ovim navodima roditelja.

Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a zatim i otac Bogdan Janjić u Srbiji, podrazumeva da je sud utvrdio da je došlo do „povrede prava na porodičan život". Zato su dobili - 10.000 evra.

Evropski sud za ljudska prava je zapravo 'vratio loptu' u Srbiju - utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo i za to joj je ostavio godinu dana.

Ovaj rok je istekao 2014. godine

Aktivizam ili pričanje priče: Šta će promeniti „Šavovi"

Samo nekoliko dana nakon berlinske premijere Šavova, Savet Evrope je ponovo zatražio od zvaničnika Srbije da što pre usvoje zakon o rešavanju slučajeva nestalih beba. Stigla je i vest da će zakon konačno biti pred poslanicima tokom proleća.

Natpis na slici Film je inspirisan Drinkinom pričom, ali nije autobiografski već reditelj kaže da je i „o svakome od nas" koji smo samo mogli da zamislimo taj osećaj

Miroslav kaže da se ne nada da će njegov film ipak nešto promeniti.

„Nakon filma Ustanička ulica o ratnim zločinima, došla je i ova priča o nestalim bebama. Zato su svi zaključili da se bavim angažovanim temama."

Kaže da nije želeo da koristi umetnost za aktivizam, već da pravi filmove o „pričama koje vidim i čujem".

„Jednostavno sam sada pričao priču koja je došla do mene. Ili je možda godinama bila deo mene."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči