Zorana Mihajlović za BBC: „Koliko predsednica opština - toliko rodne ravnopravnosti“

Beograd, 7. mart 2019. Image copyright Kabinet Potpredsednice Vlade
Natpis na slici Zorana Mihajlović jedina je žena među četiri potpredsednika Vlade Srbije

Svake godine, za Dan žena svodi se bilans šta je učinjeno na polju ženskih prava, a potpredsednica Vlade Srbije ima svoju formulu za računanje.

„Država je pokazala kako se radi na rodnoj ravnopravnosti - to je tema o kojoj se priča, radimo projekte, budžet nam je rodno senzitivan i dobija sve pohvale iz Evrope.

Ali na nižim nivoima vlasti, sve se vidi po broju predsednica opština - koliko imamo predsednica opština toliko imamo rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Nemamo je", zaključuje u intervjuu za BBC na srpskom Zorana Mihajlović.

Osim resora građevinarstva i saobraćaja, ministarka Mihajlović nalazi se na čelu vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Za članicu vladajuće Srpske napredne stranke politizacija pitanja ravnopravnosti polova, koju primećuje u Srbiji - nije prihvatljiva.

„U poslednjih godinu dana, dešava se da biramo kojoj grupi žena se priključujemo kada treba da branimo neku ženu ili se pitamo kojoj partiji žena pripada.

To je pogrešno, a odgovornost je na nama, javnim ličnostima, političarkama - moramo u tome da budemo jedinstvene", kaže Zorana Mihajlović.

Jaz u platama: nedostižna ravnopravnost

Može li žena da pokrene opoziciju

Bez Zakona i bez pomaka u slučaju „Jutka"

Prethodni Osmi mart, Zorana Mihajlović obeležila je porukom na svom Fejsbuk profilu u kojoj se posebno obratila i predsednici Vlade Ani Brnabić.

„Ne propuštam priliku i da ukažem na to da je vreme da premijerka Ana Brnabić preseče i da odluči da li će žene u Srbiji da dobiju veća prava ili ne.

Na kraju, pošteno je da jedna žena donese odluku o tome", napisala je Mihajlović pre godinu dana.

Godinu dana kasnije, ona za BBC pojašnjava da je mislila na Zakon o rodnoj ravnopravnosti - koga i dalje nema ni u Vladi, ni u Skupštini.

„Bilo je dosta nesaglasja unutar same vlade, pa i nerazumevanja.

Zakon je poslat evropskim institucijama na mišljenje i sada ga čekamo na vladi sa svim korekcijama."

Na gotovo identičan način, ministarka Mihajlović o čekanju na ovaj zakon govori već više godina, ali nema odgovor ko ne čuje njenu priču.

„Nemam odgovor na to pitanje.

Mislim da jesmo mnogo bliže Zakonu nego pre godinu dana, ali svakako moramo otići i u jedinice lokalne samouprave koji će sprovoditi taj zakon."

Upravo je iz lokalne samouprave stigao slučaj odnosa prema ženama na čiji se sudski epilog još čeka, o čemu je BBC na srpskom detaljno pisao.

Žene koje tvrde da su žrtve zlostavljanja predsednika opštine Brus Milutina Jeličića „Jutke" pismom su zatražile pomoć od Zorane Mihajlović još pre gotovo godinu dana.

Ona im je tada obećala da će se založiti da u Srpskoj naprednoj stranci ne bude mesta za one koji koriste stranku za maltretiranje žena.

„Mislim da je tu više pitanje rada institucija, da se ispitaju sve prijave i da se primeni zakon.

Postoji i deo moralne odgovornosti i o tome možemo da razgovaramo, ali unutar stranke."

Godinu dana kasnije, Jeličić zvanično nije podneo ostavku na mesto predsednika opštine Brus, a Srpska napredna stranka nije ga isključila iz članstva - bar ne javno.

„Važno je da institucije završe svoj posao i da slučaj ne ostane nezavršen.

A one ponekada umeju da budu, bojim se, veoma spore", kaže ministarka Mihajlović.

Čestitka premijerki i pitanje jednakih prava

Posebno poglavlje prava žena u Srbiji otvorio je slučaj rođenja deteta partnerke premijerke Srbije Ane Brnabić.

Svojoj šefici, čestitala je i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.

BBC: Šta ste čestitali?

Mihajlović: Napisala sam „Srećno, Ana!"

BBC: Zašto Ani Brnabić?

Mihajlović: Zato što to jeste zajednica dve žene - koja u tom smislu nije u skladu sa srpskim zakonima. Ali jeste u skladu sa zakonima drugih država. Realnost nam kaže da dete postoji i ja ne mogu ostati ravnodušna i da ne čestitam."

Image copyright FoNet
Natpis na slici Kabinet Ane Brnabić

Svesna je Zorana Mihajlović da je ovaj slučaj otvorio pitanje jednakosti prava svih građanki i građana Srbije.

„Ako postoji osoba na čelu Vlade koja tako živi, onda to možemo da imamo i na teritoriji Srbije i ne možemo kazniti nekoga ko isto to uradi.

Apsolutno me brine ova razlika u pravima - ovo je Vlada Srbije, svaki izuzetak nije način da funkcionišemo jer bi to bio poziv na izuzetke i u drugim oblastima i zakonima."

Zbog toga, ona predlaže otvaranje široke javne rasprave o istopolnim zajednicama i usvajanju dece.

„Nisam daleko od toga da kažem da svako ima pravo na svoj život i svako ima pravo svog izbora - to mi je prvo razmišljanje na tu temu", odgovara Zorana Mihajlović na pitanje sa kojim bi ona stavovima ušla u tu javnu debatu.

Porodila se partnerka srpske premijerke

Kako sarađuju državni organi

Rušenje bespravno sagrađenog objekta na Pančićevom vrhu na Kopaoniku postala je tema koja je otvorila još jednu debatu o primeni zakona u Srbiji.

Iako je inspekcija Ministarstva građevinarstva donela rešenja za rušenje nelegalnog objekta, to se nije desilo jer nije obezbeđena asistencija policije.

Već više od šest meseci, bespravni objekat stoji na istom mestu.

„To je incident - ja tako nazivam ovaj slučaj.

Ne bih volela da ova priča o bespravnoj gradnji bude dokaz da u ovoj zemlji može nelegalno da se gradi.

Ovde zaista ne može da se gradi nelegalno."

Mihajlović kaže da je njeno ministarstvo poslalo sve informacije policiji i da sada - čeka odgovor.

U međuvremenu su izmenama Zakona o planiranju i izgradnji dodatno naglašene uloge policije prilikom rušenja objekata, ali ministarstvo na čijem je čelu takođe funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović nije promenilo stav.

Slična je priča i oko funkcionisanja aplikacije za spajanje vozača i putnika u Beogradu, „Kar:Go", o čemu više možete pročitati ovde.

U poslednjem u nizu saopštenja, ministarka saobraćaja navela je da je pitanje ove aplikacije sada u nadležnosti drugih državnih organa.

„Inspekcija Ministarstva trgovine, Ministarstva državne uprave i policija, ako ometate službeno lice.

U Srbiji svi mogu da posluju, ali ako se registruju u skladu sa zakonima ove zemlje - a Kar:Go ne radi u skladu sa Zakonom."

Napominjući da je Ministarstvo izmenama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju objedinilo sva pravila koja bi morala da važe i za „Kar:Go", ministarka Mihajlović tvrdi da je otvorena da se razgovara o svemu sem o jednoj temi.

„Nemam ništa protiv da sednemo da razgovaramo i sa premijerkom, da oni iznesu stav kako treba da se organizuje prevoz putnika, ali zakon mora da se poštuje."

Ipak, iako ministarka tvrdi da je sve jasno, „Kar:Go" i dalje funkcioniše.

Zemlja „incidenata"

Istopolna zajednica premijerke Brnabić, aplikacija Kar:Go, nelegalni objekat na Kopaoniku - zajednički imenitelj za ove slučajeve jeste konstatacija potpredsednice Vlade da oni predstavljaju odstupanje od zakona u Srbiji.

BBC: Jesmo li mi zemlja „incidenata"?

Mihajlović: Mi smo mnogo učinili za vladavinu prava. Postoje stvari gde mi se čini da moramo biti efikasniji u primeni zakona. I nije mi prijatno kad vidim da se zakon ne sprovodi jer takav problem može stvoriti drugi problem.

BBC: Osećate li se nemoćno, jer su ovo Vaši resori?

Mihajlović: Nisu baš sve moji resori, ali naravno da se osećate nemoćno, mada mislim da će se to rešiti - to su stvari koje su deo procesa i rešiće se. (...)

BBC: Da li je Vlada Srbije jedinstvena u sprovođenju zakona?

Mihajlović: Verujem da jeste."

Šta će se graditi u 2019. godini

Ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović za BBC na srpskom navodi šta bi do kraja godine od velikih građevinskih radova na saobraćajnicama u Srbiji trebalo da bude završeno:

  • „Koridorom 10 do tada idemo bez ikakvih problema, a verujem da će se to desiti i mnogo ranije.
  • Deonica od Surčina do Preljine postoji, Surčin-Obrenovac završava se u decembru ove ili januaru naredne godine - to je 120 kilometara autoputa na Koridoru 11.
  • Imamo početak radova na tri autoputa: Kuzmin - Sremska Rača, Moravski koridor, Niš - Pločnik.
  • Na železnicama imamo zbirno završenih gotovo 600 kilometara pruga, sa novim vozovima, i brzinama do 120 kilometara na sat. Početak radova u trećoj fazi rekonstrukcije pruge Beograd - Budimpešta i početak rekonstrukcije i elektrifikacije pruge Niš - Dimitrovgrad.
  • Na kraju ove godine, aerodrom Nikola Tesla će imati najmanje 6,2 miliona putnika, Aerodrom Morava u Kraljevu će imati oko 20000 putnika ove, a 100-150 hiljada putnika naredne godine, dok će Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu imati oko 380-400 hiljada putnika, a sledeće godine pola miliona.
  • Trenutno opremamo aerodrom u Kraljevu, raspisujemo javne pozive za sve što je potrebno za bezbednost.
  • Mislim da su Turci dosta zainteresovani za letove, i to pre svega za teretni saobraćaj - tamo ćemo graditi kargo logistički centar jer nam je to osnovna ideja za Kraljevo."

Politika probijanja rokova

Gotovo da nije bilo deonice puta u Srbiji, pre svega Koridora 10, koja je izgrađena do prvobitno postavljenog roka.

Ovoj tradiciji doprinela je i aktuelna ministarka građevinarstva i saobraćaja - samo za Koridor 10 davala je najmanje pet rokova za završetak radova koji su probijeni.

„Dajem rokove zato što zaista verujem da će radovi moći da se završe, a i da pokušam da poguram preduzeća da što više rade, uz činjenicu da smo na nekim deonicama zaista naišli na objektivne prirodne nepredvidivosti."

Na opasku da je i njen prethodnik, Milutin Mrkonjić, davao slična objašnjenja za probijene rokove, Zorana Mihajlović ukazuje na razlike.

„Razlika je što Mrkonjić za vreme svog mrkovanja, odnosno rada, nije završio više od 40 kilometara autoputa, a ja sam završila asfaltiranje više od 300 kilometara autoputa.

To je velika razlika između Milutina Mrkonjića i mene."

Image copyright FoNet
Natpis na slici Kineske kompanije grade neke od ključnih deonica puteva u Srbiji - ministarka Mihajlović sa predstavnikom kompanije „Čajna roud and bridž korporejšn"

Ministarka Mihajlović kaže da se do sada niko nije na adekvatan način bavio kontrolom gradilišta, ali i kompanija - i ističe primer navođenja imena kineske firme „Šandong" i srpskog „Energoprojekta" kao odgovornih za nova kašnjenja na deonici autoputa Ub - Lajkovac.

„Nijedna kompanija ne voli da im se pomene ime", kaže ministarka i napominje da je kritikom dokazala da kineske kompanije nisu povlašćene, a da problemi postoje i sa kompanijama iz drugih zemalja, poput bugarske firme u Grdeličkoj klisuri.

Pohvaljuje azerbejdžanski „Azvirt" za poštovanje rokova, a za sve sprema novi sistem kontrole.

„Do sada je velika kompanija dobijala posao jer je za njega imala licencu, pa angažovala razne manje kompanije bez licenci - sada i za njih imamo male licence."

Za ključ problema kašnjenja, ministarka se ipak osvrće u daleku prošlost - vreme kada je uopšte počelo razmišljanje o gradnji Koridora 10.

„Dokumentacija, nezavršena eksproprijacija, nezavršeni projekti, loše urađene pripremne radnje - da se to uradilo kako treba, imali bismo davno gotov Koridor."

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Ugovor o obnovi pruga sa Ruskim železnicama Zorana Mihajlović je potpisala prilikom posete predsednika Putina Beogradu

Kaže da ne želi da ponovi grešku u projektu koji ona započinje - Moravski koridor, put koji treba da spoji Preljinu i Pojate, gradiće se uz finansiranje Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

„Dve godine je sa kompanijom Behtel rađeno i na analizama poplava, toka Južne Morave

To je problem koji je i poskupeo projekat za koji je sada maksimalni trošak 800 miliona evra."

Ipak, i ovaj projekat već kasni u odnosu na prvobitne najave ministarke da će početi da se gradi - 2018. godine.

„Ovde ne kasnimo zbog projekata, već zbog vođenja pregovora o uslovima finansiranja, a vode ih naše Ministarstvo finansija i dve države - SAD i Velika Britanija.

Verovala sam da to može ranije da se završi i verovatno je to moja greška - kada stvari zavise od mene, ja znam da mogu da ih završim turbo, najbrže moguće", kaže ministarka Mihajlović.

Ko je Zorana Mihajlović

  • Rođena je 5. maja 1970. godine u Tuzli
  • Završila Prvu ekonomsku školu u Beogradu, diplomirala i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
  • Redovni profesor univerziteta Megatrend"
  • od 2004. do 2006. godine savetnica potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa za energetiku
  • od 2010. do 2012. godine savetnica predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika za energetiku
  • od 2012. do 2014. godine ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Srbije
  • od 2016. godine potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
  • članica Srpske napredne stranke
Image copyright Kabinet potpredsednice Vlade

„Želim da napredujem u Vladi Srbije"

Karijera Zorane Mihajlović u srpskoj administraciji napredovala je stupnjevito - od savetničke, preko ministarske do potpredsedničke funkcije.

Mihajlović: Moje političke ambicije su Vlada Republike Srbije. Da ostanem u Vladi Srbije i da u njoj napredujem.

BBC: Sa mesta potpredsednice može se napredovati samo na mesto premijerke?

Mihajlović: Pa naravno da bih volela da napredujem - svako bi slagao kad bi rekao da ne zna odgovor. Naravno da želim."

Iz različitih iskustava rada u vladama premijera Koštunice, Dačića, Vučića i Ane Brnabić, Zorana Mihajlović po efikasnosti izdvaja jednu vladu.

„Najefikasnija vlada je bila vlada Aleksandra Vučića.

To nije pitanje dužine sednica, već pitanje rešavanja problema - ne može da se desi da se problem dešava danas, a da se o tom problemu ne razgovara, rešava i donose odluke najbrže moguće."

Svesna je da je teme kojima se bavi izlažu političkom riziku i da sve napade koji dolaze od političkih protivnika, ali i iz njene stranke, stavlja po strani.

„Svako od nas zna kuda ide i šta radi - ja sam izabrala da budem ovde, prihvatila da vodim ovaj resor i da istrajem u nekim stvarima.

Mogla sam možda i ja kao neki ministri - da o Kar:Go ćutim, da kao neki ne govorim neke stvari - ali onda ne bih bila mirna sama sa sobom", zaključuje Zorana Mihajlović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči