Skejterska biblija koja je otišla u istoriju

Skejt Image copyright Ivan Dinić
Natpis na slici List Transworld Skateboarding je otišao u istoriju

Devedesetih i početkom dvehiljaditih, dok su ljudi umesto skrolovanja po ekranima okretali masne listove papira, časopis Transworld Skateboarding je za srpske skejtbordere bio jedan od retkih prozora u svet.

Mihajlo Jeremić - Mikac, vlasnik prodavnice skejt opreme Longboard shop, seća se kako su on i njegovi prijatelji tražili od ljudi koji putovali u inostranstvo da im donesu primerak časopisa.

„Recimo, otac od jednog druga bi išao negde, pa bismo mu objašnjavali kako izgleda omot i naslovnica, nadajući se da će uspeti da nađe", priča Jeremić.

Više od tri i po decenije su na Transworld Skateboarding naslovnice „sletali" najbolji trikovi, a 6. marta ove godine je objavljeno da štampano izdanje zvanično prestaje da izlazi.

„Hvala svima koji su radili na ovom magazinu duže od 36 godina.

„I hvala vama, našim pretplatnicima, čitaocima i publici na podršci svih ovih godina. Prelazimo na sledeće poglavlje", naveli su na zvaničnom Instagram profilu.

Iz kompanije su istakli da će nastaviti da rade na digitalnim projektima, kao i da će se povremeno pojaviti specijalna, ograničena štampanja izdanja.

Mnogi čitaoci su putem društvenih mreža odali počast magazinu.

Dok su se čitaoci prisećali kada su i kako nabavali prvi broj, pojedini vozači su se setili naslovnica na kojima su se našli.

Traganje za magazinom

Za 36 štampanih godina, skejterski časopis je našao put i do srpske publike.

Prve primerci su donošeni iz inostranstva, a kasnije je magazin mogao da se nabavi u različitim skejt šopovima i specijalizovanim prodavnicama za časopise.

„To je bio jedini medij gde si mogao da pročitaš i vidiš u kom smeru i pravcu se razvija skejtbording u tom trenutku", kaže Jeremić koji je na skejt stao 1992. godine.

Ipak, nije stizao toliko redovno, cena je često bila previsoka, a u mnogim gradovima nije mogao ni da se nabavi.

Image copyright Ivan Dinić
Natpis na slici Tokom devedesetih u Srbiji je bilo jako teško nabaviti Transworld Skateboarding

Danilo Pisanjuk, skejter koji trenutno vozi za brend Error of Harmony, nije mogao da dođe do primerka Transworld Skateboarding-a u rodnoj Subotici.

„U Subotici 2005. godine nije bilo skejt šopova, pa magazini nisu ni mogli da dođu do mene i moje ekipe", kaže Pisanjuk za BBC.

Kako kaže, do informacija su dolazili preko diskova koje su im narezivali stariji vozači.

„Od američkih sam čitao prvo Trasher, i to neki star skoro deceniju, a Transworld sam našao tek prilikom putovanja u inostranstvo."

Ono što je Danilo prelistavao bili su slovenački časopis Pendrek i mađarski Ofline.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionSamit nesvrstanih: Skejterski sastanak pred zimu

„Biblija"

Kada bi Transworld Skateboarding konačno stigao u Srbiju, sledilo je okupljanje po kućama i „detaljno analizaranje" magazina.

„Najviše smo voleli da gledamo sekvence trikova u fotografijama. To smo posmatrali detaljno - gledali položaj tela, zamišljali ugao, pitali se koliki je zalet potreban za trik - kako bi to sutra probali da iskopiramo na ulici", objašnjava Jeremić.

Image copyright Ivan Dinić
Natpis na slici „Kad je kiša - čitaš. Kad je lepo vreme, zna se gde si - na ulici"

Skejteri su se prema ovom magazinu odnosili pažljivo i s poštovanjem, kao „prema bibliji", objašnjava Jeremić.

„Prelistaš i čuvaš ga za kišne dane. Tada ga njuškaš, listaš, jer kad je lepo vreme, zna se gde si - na ulici, na skejtu."

Ivan Dinić, fotograf i skejter, prvi put se susreo sa ovim listom tokom njegovih tinejdžerskih dana.

„Sećam se da sam jako dugo vrteo taj jedan broj, proučavao svaku stranu i upijao sve što tamo piše", kaže Ivan.

Image copyright Ivan Dinić
Natpis na slici Ivan ima veliku kolekciju skejterskih listova

Ivan je i tokom pripreme diplomskog rada o skejt supkulturi u Srbiji koristio časopise kao što su Thrasher, The Skate Mag, Skateboarder i naravno Transworld.

„Koristio sam izjave koje su opisivale određene periode u supkulturi, fotografije dasaka, ilustracija i mesta gde se skejt vozi", objašnjava on.

Kaže da su ove listove uglavnom vodili novinari koji su i sami bili skejteri.

„Skejteri su tako sami hroničari svoje istorije i zato su ovi listovi, kao takvi, veoma vredni."

Vozi dalje

Iz kompanije su najavili da će „sa istim entuzijazmom" nastaviti rad na digitalnim projektima.

Image copyright Ivan Dinić
Natpis na slici Vremenom više gledaš pozadinu svega, a ne sam trik.

Skejterima jeste lakše da trikove uče i prate iz videa, ali nekima će ipak nedostajati štampano izdanje.

„Postoji nešto u tom taktilnom iskustvu kada vrtite strane i imate list u rukama, na polici, pa možete uvek da mu se vratite, čisto da prelistate", kaže Ivan.

Sličnu nostalgiju prema hartiji oseća i Jeremić.

„Taj gušt da uzmeš list u ruke, da gledaš koje su nalepnice na rampi zalepljene, kakva je sredina", kaže i ponovo se vraća na beskonačno prelistavanje.

„Toliko puta si ga prelistao da više gledaš pozadinu svega, a ne sam trik."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči