Maloletno „Da": Nerešeni problemi Roma u Srbiji

children in class Image copyright Getty Images

Širom sveta, Međunarodni dan Roma se ne obeležava samo slavljenjem romske kulture, već i skretanjem pažnje na brojne probleme sa kojima se suočavaju u društvu.

„Romi bi trebalo da znaju da su građani Srbije, da su ravnopravni, da imaju ista prava kao i svi drugi, ali ne bi trebalo da zaborave kog su porekla i time bi trebalo da se diče", izjavio ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević na skupu održanom povodom obeležavanja Svetskog dana Roma.

Ali predstavnici romske zajednice možda ne dele u potpunosti mišljenje ministra Đorđevića.

„Mogu da kažem da je danas, na Svetski dan Roma, barem nekoliko hiljada romskih učenika širom Srbije otišlo u školu bez novca za užinu", kaže za BBC Goran Stanojević, predsednik udruženja Roma.

Istraživanje Svetske banke o položaju Roma u državama Zapadnog Balkana, objavljeno u martu ove godine, pokazuje da se nejednakost između romske i druge dece izražava još u ranom periodu.

Od predškolskih ustanova, pa do trenutka zapošljavanja, Romi na Balkanu se suočavaju sa različitim oblicima društvene nejednakosti.

Prvi kontakt sa školom

Podaci Svetske banke iz 2017. godine pokazuju da se procenat Roma uzrasta od tri do pet godina koji su uključeni u neki predškolski program kreće od tri odsto u Bosni i Hercegovini, do 33 odsto u Albaniji.

Kako objašnjava Stanojević, situacija u Srbiji se popravlja, pošto je veliki broj romskih nevladinih organizacija pokrenuo predškolske pripreme koje su „urodile plodom".

„Nekoliko godina unazad imamo veliki odziv romske dece, i naša istraživanja su pokazala da romsko dete koje pohađa predškolsku pripremu, za razliku od neromskog deteta koje ne pohađa, daje mnogo bolje rezultate", kaže Stanojević.

Dodaje da je „predškolska priprema polazna tačka za upis i ostajanje dece u sistemu obrazovanja".

Jasmina Drmaku, aktivistkinja Vojvođanskog romskog centra za demokratiju, kaže da zahvaljujući pedagoškim asistentima - uglavnom ih čine ljudi iz romske zajednice koji rade sa decom - sve više učenika upisuje i završava osnovne i srednje škole.

„To polako postaje normalno stanje za nas - da se deca upisuju vrtić, pa zatim redom u osnovnu i srednju školu", kaže Drmaku za BBC.

Image copyright Fonet
Natpis na slici Gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić posetio je danas porodicu Sulejmani.

Ostajanje u školi

Istraživanje Svetske banke pokazuje da brojni faktori utiču na to da li će mladi Romi završiti započeto školovanje.

Glavni izvor problema je novac.

Širom Zapadnog Balkana, skoro polovina Roma starosti između šest i 24 godine, kao glavni razlog za odustajanje od dalje edukacije, po završetku obavezne osnovne škole, navodi novac, konkretno troškove transporta i cene udžbenika.

Ali pored finansijkih teškoća, rezultati istraživanja pokazuju da na školske navike dece utiče i odnos samih roditelja prema školi.

To mišljenje deli i Dragan Stanojević, koji problem vidi u „kulturi romske zajednice".

"Mislim na kulturu koja obuhvata da je romsko dete u obavezi da pohađa predškolsku pripremu, redovan sistem obrazovanja, sa tendencijom da završi srednju školu, a kasnije i fakultet".

„Ako imamo zdravu i obrazovanu novu generaciju i to se prenese na sledeće, mi možemo, kao zajednica, da budemo konkurentni na tržištu i prilikom zapošljavanja", kaže Stanojević.

Maloletno „Da"

Čest razlog zbog kojeg mlade Romkinje odustaju od škole je i stupanje u brak pre 18. godine.

Prema podacima UNDP iz 2017. godine, 40 odsto marginalizovanih Romkinja starosti od 20 do 49 godina u Srbiji pominje udaju pre 18. godine.

Goran Stanojević kaže da romske devojčice, najčešće zbog nemaštine, stupaju u rane maloletničke brakove.

„Zakon u nekim slučajevima može da reaguje, a u nekima ne može. Nekada su prosto i roditeljima vezane ruke", kaže Stanojević.

Jasmina Drmaku kaže da je „patrijarhat nešto što je i dalje utemeljeno u romskoj zajednici", ali da mladi aktivisti poput nje svakog dana rade na podizanju svesti, kako mladih devojaka, tako i njihovih roditelja.

„Roditelji moraju da shvate da to nije dobro za njihovu decu i da najlakši izlaz zapravo nije i najbolji", kaže Drmaku.

Zdravstvena zaštita

Podaci istraživanja Svetske banke pokazuju da je problem zdravstvenog osiguranja Roma naročito izražen u Albaniji, Bosni, Crnoj Gori i na Kosovu.

Kada je Srbija u pitanju, dobra stvar je, prema rečima Jasmine Drmaku, što Romi mogu da se obrate zdravstvenim medijatorkama, koji posreduju između pripadnika zajednice i domova zdravlja.

Međutim, ono što Drmaku ističe kao čudan problem, jesu slučajevi u kojima zdravstvene medijatorke, iako rade u zdravstvu, nemaju zdravstveno osiguranje.

Predsednik Udruženja Roma kaže da to ipak nije slučaj.

„Svi zdravstveni medijatori su zdravstveno osigurani", kaže Stanojević.

Dodaje da, iako je uloga zdravstvenih medijatora da svakom korisniku obezbede pristup zdravstvenom osiguranju, oni „ne mogu da postignu da proprate svakog korisnika".

„Iz tog razloga postoji jedan broj romske zajednice koji nije zdravstveno osiguran."

Natpis na slici Iako državna statistika broji 140.000 Roma u Srbiji, zapravo ih ima i do 550.000, kažu iz Udruženja „Rom"

Budućnost je na novim generacijama

Stanojević ističe da se nada da će „mlade generacije školovanih Roma biti primer onima koje dolaze".

„Ali treba i da se osvrnu i na iskustva starijih romskih aktivista", dodaje.

„Bojim se da ne dođemo u situaciju da se te mlade generacije drže samo politike koju kreiraju vladajuće stranke".

A Jasmina Drmaku, zajedno sa njenim kolegama volonterima, takođe veruje u generacije koje dolaze.

„Hvala Bogu, sve je manje loših situacija. Shvatili smo da bez obrazovanja nemamo ništa u životu", kaže Drmaku i dodaje da će nastaviti da radi na podizanju svesti romske zajednice.

„Moraju da imaju svest o diskriminaciji, da znaju da prepoznaju šta je diskriminacija, kao i da nije sramota prijaviti istu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči