Cena vanrednih izbora: Milijarde dinara i zakoni na ledu

izbori u Srbiji Image copyright Bloomberg
Natpis na slici Za izbore se iz budžeta izdvajaju milijarde dinara

Vrh Srpske napredne stranke zakazao je za utorak sednicu predsedništva na kojoj će se razgovarati i o mogućim parlamentarnim izborima, prenele su Večernje novosti.

Ukoliko do njih dođe ove godine, biće to deveti vanredni parlamentarni izbori u Srbiji od uvođenja višestranačja.

Na prevremene izbore troše se milijarde dinara, zakoni se tokom kampanje donose van redovnih procedura, a posmatrači i državna administracija nemaju dovoljno vremena da se za izbore pripreme, kažu stručnjaci.

U poslednjih šest godina građani su čak tri puta vanredno birali članove Skupštine, a to je koštalo 5,4 milijarde dinara, pokazuje istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), nevladine organizacije koji okuplja 15 organizacija iz 11 gradova.

„Za taj novac, mogli smo da napravimo osam vrtića, 12 škola i isplatimo više od 117.000 prosečnih plata", kaže direktor ove organizacije Mladen Jovanović za BBC na srpskom.

Osam od 11: Zemlja vanrednih izbora

Od uvođenja višestranačja u Srbiji je održano deset predsedničkih i 11 parlamentarnih izbora od kojih je čak osam bilo raspisano pre isteka mandata poslanika.

„To u praksi znači - više od milijardu dinara troškova, zakoni koji se čekaju ili se pak donose po hitnom postupku, ali i novac sa strane kojem je teško ući u trag", kaže Jovanović.

U istraživanju organizacije NKD navodi se da je „sa novcem iz budžeta koji je opredeljen za vanredne parlamentarne izbore u poslednjih šest godina, Narodna skupština mogla da radi skoro dve godine", navodi se u istraživanju NKD.

Istraživanje pokazuje i da nijedan nadležni državni organ u Srbiji ne poseduje sveobuhvatne podatke o izbornim troškovima.

„Izbori dosta koštaju, ali je sistem kontrole troškova takođe dosta slab", kaže Jovanović.

„Dodatni problem je i korišćenja javnih resursa za promociju, koje obilato koristi ova vlast. Ali to su nekad radile i prethodne."

Analiza NKD-a pokazuje i da je ukupna pauza u donošenju zakona, za vreme vanrednih izbornih ciklusa 2014. i 2016. godine, iznosila ukupno 11 meseci.

„U izbornim godinama se čak 70 odsto zakona donosilo po hitnom postupku dok je u neizbornim taj procenat iznosio 45 odsto."

Image copyright ANDREJ ISAKOVIC/AFP/GettyImages
Natpis na slici Nema čega nije bilo u srpskom parlamentu - od gađanja obućom, polivanja vodom, psovki, uvreda, kletvi, do iznošenja poslanika

Ko to plaća

Izborni troškovi se odnose na više stavki - od štampanja listića do finansiranja predizborne kampanje.

Vanredni izbori 2016. godine tako su koštali 1,7 milijardi dinara, a najveći deo novca potrošen je na plate, zarade i ostale naknade građanima koji su uključeni u sprovođenje izbornog procesa, podaci su organizacije CRTA, koja posmatra izbore.

Sve to se plaća iz budžeta Srbije.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa 0,007 odsto poreskih prihoda u budžetu za troškove izborne kampanje.

Sve proglašene liste dobijaju 20 odsto tih sredstava, a preostalih 80 posto liste koje u parlament ulaze na osnovu broja osvojenih mandata.

Ubedljivo najviše novca za izbore odlazi Narodnoj Skupštini, koja prema podacima organizacije CRTA, dobija 50 odsto više sredstava nego sve ostale institucije u Srbiji, poput Upravnog suda, Agencije za borbu protiv korupcije i Republičkog zavoda za statistiku.

U okviru sume za skupštinu su i sredstva koja su namenjena Republičkoj izbornoj komisiji za sprovođenje izbora.

Ko raspisuje izbore

Odgovor je - Aleksandar Vučić.

Ukazom predsednika Republike raspušta se Skupština i raspisuju se izbori.

Parlament može da se raspusti ukoliko to predloži Vlada, s tim da taj predlog mora da bude obrazložen.

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može da protekne manje od 45, ni više od 60 dana.

* Izvor: Republička izborna komisija

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionKako je izgledala priprema za lokalne izbore u Kuli 2018.

Vanredni izbori i kvalitet procesa

Raspisivanje izbora pre redovnog roka znači vanredne okolnosti za sve, kako za učesnike tako i organizatore i posmatrače izbornog procesa, upozorava programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.

„U slučaju vanrednih izbora neće biti vremena za kvalitetnu edukaciju članova biračkih odbora, niti za popravljanje uočenih propusta iz ranijih izbornih ciklusa", kaže on za BBC na srpskom.

Nakon prevremenih parlamentarnih izbora 2016. godine, OEBS je u izveštaju o praćenju izbora naveo da su „osnovna građanska prava bila poštovana, ali su pristrasno izveštavanje u medijima, nepravedna prednost koju obezbeđuje status vladajuće stranke i nejasno razgraničenje državnih i stranačkih aktivnosti, poljuljali jednakost mogućnosti u takmičenju učesnika izbora."

OEBS je takođe naveo da su posmatrači ove organizacije obavešteni i o tome da je „vršen pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru".

Stvaranje uslova za fer izbore je jedan od osnovnih zahteva protesta protiv vlade koji se od decembra održavaju širom Srbije.

Na protestu koji je 13. aprila u Beogradu organizovala opozicija, iznesen je zahtev da „za formiranjem zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova".

Nedeljkov zato smatra da bi raspisivanje prevremenih izbora u ovom trenutku značilo da neće biti vremena da se otklone nedostaci u izbornom procesu.

„U trenutku kada nema razloga za raspisivanje vanrednih izbora i kada deo opozicije traži dijalog za unapređenje izbornih uslova, odluka vlasti da raspiše vanredne izbore predstavljala bi namerno odustajanje od unapređenja izbornih uslova", kaže Nedeljkov.

Image copyright ARMEND NIMANI/AFP/Getty Images
Natpis na slici Srbija je poslednji put na republičkim izborima glasala 2016. godine, što znači da bi redovni izbori trebalo da budu 2020.

Šta se do sada govorilo - jun ove ili mart naredne godine

Da su naprednjaci „bliže" odluci o vanrednim parlamentarnim izborima izjavio je krajem marta predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tada rekao da Predsedništvo stranke nije donelo konačnu odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

Dodao je da, u slučaju da budu raspisani, izbori neće biti održani na jesen već „u junu ili na proleće naredne godine".

Termin za vanredne izbore, kako je ranije najavljeno, mogao bi da bude 23. ili 30. jun. U tom slučaju, izbori bi najranije mogli da budu raspisani 24. aprila, a najkasnije 9. maja.

„Ja sam bio uzdržan i dogovorili smo se da u veoma kratkom roku kažem šta možemo da uradimo po pitanju našeg evropskog puta, Kosova i Metohije, velikih investicija", kazao je Vučić.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je tada da je „jun prvi realni mogući termin za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora", ali nije isključio mogućnost da se oni održe i u martu sledeće godine.

On je dodao da će sve biti jasnije u narednih 20 dana, što je upravo - sada.

Deo opozicije okupljen u Savezu za Srbiju, međutim, navodi da njihov izlazak na izbore ne zavisi od datuma, već izbornih uslova.

„Da li će građanima zapravo zaista biti ponuđena mogućnost izbora ili će to biti nekakvi izbori po Vučićevim pravilima na kojima glasaju ucenjeni, uplašeni, zastrašeni i na druge načine maltretirani ljudi", rekla je Aleksandra Jerkov iz Demokratske stranke.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči