Aprilski protesti vlasti i opozicije: Šta znače, šta dalje i kakve su reakcije

Natpis na slici Na protestu opozicije korišćena je pirotehnika

Protesti, mitinzi, najavljeni štrajkovi glađu do kojih ipak nije došlo, redovno pominjanje fašizma, straža u Narodnoj skupštini i još mnogo toga.

Umesto da se april u Beogradu samo umorno smiješi, protekle tri nedelje na političkoj sceni Srbije bile su prilično burne.

Dva su razloga za najburniji mesec u poslednjih nekoliko godina, kaže za BBC na srpskom Bojan Klačar iz Cesida.

„Prvi je činjenica da je opozicija protestima koji traju već mesecima postala relevantni politički igrač - imaju veću težinu i snagu da urade neke stvari, što ranije nije bio slučaj.

„Drugi razlog je da ključni politički akteri ne samo da se ne pojavljuju zajedno u televizijskim emisijama, već uopšte ne razgovaraju, što je pokazatelj slabosti političkog života".

Kako kaže, Srbija se po odsustvu dijaloga i količini polarizacije nalazi na početku devedesetih.

„Rovovi su toliki da vlast i opozicija ne mogu da pronađu čak ni najmanji zajednički imenitelj. Često u šali kažem da su privatni izvršitelji i stav da ih treba ukinuti jedina stvar oko koje se slažu".

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media caption„Svi kao jedan”: Građani, opozicija i tri zahteva

Nasilje

Nekoliko puta je sve bilo na ivici većih incidenata.

Ispred Starog dvora bilo je tenzije kada su žene blokirale ulaz, tokom opsade Predsedništva policija je na trenutak koristila biber-sprej, dok se jedan subotnji protest završio upadom u zgradu RTS-a.

Irena Fiket sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju pri Univerzitetu u Beogradu kaže za BBC na srpskom da direktnih sukoba nema, ali da bi „simbolično nasilje" moglo da utiče na povećanje nasilja u društvu.

„Pretnje štrajkom glađu, žene koje telima brane Stari dvor, dramatizacija, skandali... To sve zvuči kao vesti iz žute štampe, a to nam se dešava u političkom životu".

Ipak, postoji „mnogo ozbiljniji problem - nasilje nad političkim institucijama, koje bi trebalo da rade u javnom interesu".

„Institucije su potpuno uzurpirane, otuđene od demokratske funkcije i udaljene od građana. To je glavno nasilje, ostalo su sve očajnički potezi vladajuće partije da napravi dramu", ocenjuje ona.

Kako na to reaguju građani?

„Svakako su zbunjeni", navodi Fiket.

„Prema našim istraživanjima, većina građana je pasivna, ne veruju u mogućnost delanja i da bi mogli nešto da urade... To je politička apatija i kod takvih građana dramatične situacije dovode do još veće pasivnosti i straha".

Međutim, kako navodi, „strahom se može i mobilisati - kao za mitinge".

Protest
Natpis na slici Studenti su jedne subote išli peške od Studentskog grada na protest „1 od 5 miliona"

Rečnik

U proteklom periodu moglo se primetiti i da je jedna od najčešćih reči u medijima u bila - fašizam.

Zbog čega?

Klačar kaže zbog „sklonosti političara da zaborave šta neke reči znače, pa ih lako upotrebljavaju u sukobima sa političkim protivnicima".

„To je pre nekoliko godina stidljivo krenula opozicija, da bi sada ta reč postala standardni deo vokabulara vlasti", ističe on.

„Vladajuća stranka, želeći da profitira, ne bira sredstva da to ostvari. Verovantno su u istraživanjima javnog mnjenja videli da su ključne reči fašizam i tajkuni, pa ih koriste, iako sigurno znaju da opozicija nije fašistička".

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionMiting „Budućnost Srbije" - iza kulisa

Fiket navodi da je korišćenje termina fašizam u političkim sukobima trend iz evropskih zemalja, na primer iz Italije.

„I jedni i drugi je ne koriste na pravi način. Cilj je pozvati na reakciju i igra se na sentiment koji postoji u narodu".

U poslednje vreme reč fašizam u Srbiji najčešće koristi vlast.

„Hoće da delegitimišu Boška Obradovića", lidera pokreta Dveri, navodi ona.

„Vučić s jedne strane priča o evropskim integracijama, a sa druge koristi identitetsku politiku o Kosovu i tu mu se nameće Obradović.

„Dakle, da bi mu oduzeo mogućnost da bude predstavnik onog dela naroda koji se pronalazi u tim politikama mora da ga delegitimiše, pa govori da je fašista".

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media caption„1 od 5 miliona": Zašto su demonstranti upali u RTS
Grey line

Šta se sve desilo u aprilu:

  • 4. april - predstavnici Saveza za Srbiju došli pred Skupštinu grada Beograda da bi pričali sa gradonačelnikom Zoranom Radojčićem o smeni njegovog zamenika Gorana Vesića. Međutim, ulaz u Stari dvor blokirale su žene, optužujući ih da žele da upadnu u Skupštinu. Skandirale su „stop nasilju"
  • Lideri opozicije su potom otišli do Trga republike, sa kojeg su odneli metalne ograde i saobraćajne znakove postavljene zbog radova, što su ponovili nekoliko puta tokom narednih dana
  • 6. april - redovni subotnji protest „1 od 5 miliona", ali uz najave da će se „ići na Pink", što se na kraju nije desilo, iako je direktor Pinka Željko Mitrović za demonstrante spremio muzički nastup. Lideri opozicije ispred zgrade televizije ostavili venac u čast ubijenog Olivera Ivanovića
  • 11. april - veliki miting Srpske napredne stranke u Novom Sadu
  • 12. april - poslanici vlasti, predvođeni ministrom Aleksandrom Vulinom i Goranom Vesićem najavili štrajk glađu zbog „nasilja opozicije i uništavanja imovine", do kojeg ipak nije došlo nakon „konsultacija sa predsednikom Vučićem"
  • 13. april - veliki miting opozicije u Beogradu, na koji su došli građani iz cele Srbije i na kojem su izneta tri zahteva. Poslanici vlasti za to vreme bili u Skupštini da bi, kako kažu, „branili Skupštinu i volju građana"
  • 16. april - počele konsultacije u Narodnoj Skupštini, koje je Maja Gojković zakazala sa šefovima poslaničkih grupa. Od opozicije odazvala se samo SRS i lider LDP-a Čedomir Jovanović
  • 19. april - veliki miting naprednjaka u Beogradu, na koji su došli građani iz čitave Srbije. Koncert Riblje Čorbe, Ace Lukasa i Olivera Mandića
Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media caption"1 od 5 miliona": Burna nedelja na ulicama Beograda

Polarizacija

Klačar navodi da su svi postupci i vlasti i opozicije usmereni ka vrlo uskoj ciljnoj grupi - najtvrdokornijim pristalicama.

„Iz tog sukoba ni vlast, ni opozicija u političkom smislu ne postaju bolji, već radikalniji i to je ono što dugoročno ne ide u prilog političkom životu u Srbiji".

Šta je dovelo do toga?

„Ponašanje SNS, koja je na vlasti, ali se ponaša kao najljuća opozicija, ali i razrušen politički život u kojem više nema stranaka koje mogu da mobilišu određene grupe ljudi na osnovu programskih ili ideoloških osnova", kaže Klačar.

Kako navodi, situacija nije jednostavna ni u taboru opozicije.

„U sukobu sa SNS-om i pokušavajući na sve načine da dođu do podrške, ponekad zaboravljaju stvari koje su važne za ovo društvo.

„Ako se pogleda struktura demonstranata i nezadovoljnih, tamo je veliki broj ljudi koji nemaju jasno definisan stav, već su neopredeljeni ili čekaju novu političku opciju koja bi definisala njihove interese".

Klačar smatra i da bi bilo dobro kada bi novi zahtevi opozicije doveli do razgovora dva tabora o izbornim uslovima, pa da dođe do izbora na kojima će opozicija učestvovati.

Kada su protesti počeli opozicioni lideri su stidljivo na njih dolazili i stajali iza građana, ali deluje da su nakon upada u RTS i opsade Predsedništva dobili nešto veću ulogu.

Ipak, Fiket ističe da se većina građana na protestima ne identifikuje sa političkim liderima.

„Nije se profilisao niko ko bi mogao da vodi nezadovoljne građane i to je veoma veliki problem. Opozicija bi trebalo da nauči nešto iz toga", navodi ona.

Protest
Natpis na slici Lideri opozicije uklanjaju ograde kod Trga republike

Šta kaže vlast, a šta opozicija?

Predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da zahtevi opozicije neće biti ispunjeni, ali da je opozicija dobrodošla u parlament.

Kako je rekao, Srbija nije „fontana želja" opozicije.

„Dosta je bilo povlačenja pred fašističkim liderom i dvojicom tajkunskih lidera. Srbija se fašizma nikada nije plašila, već se protiv njega borila hrabro", kazao je on na sednici proširenog Izvršnog i Glavnog odbora SNS.

Dok se pominje mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora, iz tabora opozicije navode da na njih neće izaći jer uslovi nisu fer i demokratski. Pored toga, iz Saveza za Srbiju ističu i da je parlament obesmišljen, zbog čega se u njega neće vratiti, pa novi protest najavljuju za subotu.

Obradović je izjavio da će tada biti predstavljen tim stručnjaka koji bi sa predstavnicima vlasti trebalo da razgovara o njihovim zahtevima.

„Razgovor je još na stolu, ali ako vlast ne želi da razgovara čak ni sa timom stručnjaka za ove oblasti, onda vlast nije normalna", rekao je Obradović.

U međuvremenu, Vučić je tokom priprema za miting u petak opet pominjao opoziciju, koristeći epitet „fašistička".

„Zamislite šta bi tek radili da su na vlasti... Žute trake bi nam stavljali svima", rekao je predsednik Srbije.

Grey line

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči