„1 od 5 miliona“: Šta predstavlja Slobodna zona kod Predsedništva

Slobodna zona šator Image copyright Fonet
Natpis na slici Šator u „Slobodnoj zoni"

U Srbiji postoji nekoliko slobodnih zona - trgovinske, zatim turneja istoimenog filmskog festivala, a od skoro i svojevrsni političko-umetnički štand opozicije u parku ispred Predsedništva Srbije.

Posle četiri meseca organizatori protesta „1 od 5 miliona" razapeli su šator u blizini kabineta predsednika Aleksandra Vučića i formirali „Slobodnu zonu" - „zonu slobodnu od propagande vlasti", jer je glavna primedba opozicije da nema slobodnih medija.

Dok oni svako veče u pola osam, kada počinje i Drugi dnevnik Radio-televizije Srbije, odatle čitaju „slobodne vesti", a tokom dana organizuju i prateći program - izložbe, predstave, tribine i koncerte, njihov prvi komšija - predsednik Vučić poručuje da „nema problem s tim".

Srbija se na listi medijskih sloboda Reportera bez granica za 2019. godinu nalazi na 90. mestu, što je pad za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu, objavila je ta organizacija.

Kako izgleda beogradska „Slobodna zona"?

Ispred šatora na Andrićevom vencu zatekli smo dežurne aktiviste, ali ne i lidere opozicionih stranaka, jer su oni tamo u popodnevnim časovima, pošto program traje od 13 časova do 21 sat.

Viorile su se zastave Srbije i protesta „1 od 5 miliona", uz parolu „Počelo je".

Na dežurstvima ispod prozora predsednika se smenjuju predstavnici dela opozicionih partija kao i studenata, a svakog dana šefovi stranaka drže konferencije za medije.

Tu je i ozvučenje, unutra su hrana i piće, ali ne i grejalica, iako se temperatura pojedinih majskih jutara spuštala po skali jednocifrenih brojeva.

„Noćas je bilo jako hladno, ali smenjuju se ljudi na nekoliko sati, tu je neko svih 24 časa", objasnio je penzioner Miroljub Kojić iz Nove stranke.

On je sa nekoliko stranačkih i kolega iz Pokreta slobodnih građana tada bio na „dužnosti".

Policije, bar u uniformama, nije bilo.

Njegova smena je, kaže Kojić, prošla mirno, ali mu je zasmetalo jer su tokom prethodnog vikenda predstavnici vlasti „prskalicama za vodu kvasili mokru zemlju po kiši", kako bi im otežali boravak.

Image copyright Fonet
Natpis na slici Izložba o „lažima režima Aleksandra Vučića"

Šta kažu građani?

Ekonomista Ljubomir Sredojević već mesecima ide na proteste, kada god mu to obaveze dozvole.

On ovaj potez opozicije vidi kao „dobar za održavanje tenzije".

„Šetnjama se očigledno ništa ne postiže.

„Čisto sumnjam da će šator bilo šta da promeni, ali svakodnevna aktivnost može da doprinese stalnoj vidljivosti bar u nekim medijima", kaže Sredojević za BBC.

Ocenjuje da bi vlast ozbiljno moglo da uzdrma samo ako bi opozicija uspešno bojkotovala izbore.

„Tad bi Vučić pristao da razgovara sa predstavnici opozicije, jer bi to bio problem i za njega i za ugled Srbije u međunarodnoj zajednici."

Opozicija ne može da uradi ništa što bi omasovilo proteste, dodaje Sredojević, i kaže da bi tome mogao da doprinese samo novi ispad vlasti.

Natpis na slici „Slobodna zona" - Pionirski park ispred Predsedništva Srbije

Da su radikalizacija i opšta građanska neposlušnost bolje rešenje za napredak protesta, nego formiranje Slobodne zone smatra i Beograđanka Dubravka Vicković.

„Potrebno je nešto konkretnije da se desi.

Ovo je isuviše civilizovan i kulturan način borbe protiv ove postavke vlasti", ističe Vicković.

Iako je gotovo redovno išla u protestne šetnje, njihov tok joj deluje „poprilično beznadežno".

„Tužna sam jer ne vidim konstruktivni izlaz iz ovoga.

Govornici na protestima, čije mišljenje cenim, govore ono što svi mislimo, ali to je tapkanje u mestu", kaže Vicković.

Političari kao umetnici

Tokom dežurstva predstavnika PSG u Pionirskom parku u noći između nedelje i ponedeljka, pridružio im se i predsednik Sergej Trifunović.

Na Tviteru je objavio kako peva serenadu za predsednika - pesme Kukavica Svetlane Cece Ražnatović, kao i Vidovdan Gordane Lazarević.

Utiske o Slobodnoj zoni tvitnuo je i režiser i bivši član SPS Srđan Dragojević, a okupljenima je ustupio i kanale da gledaju njegove filmove.

„Dosta ljudi, pored ostalih par pesnika, pisaca, neki naučnici - jedna druga dimenzija. Fin svet.

Posetite. Dođe kao osveženje. Daje povod za razmišljanje kakvu zemlju, kakve ljude, kakvo okruženje u kome nam deca rastu - želimo", napisao je Dragojević.

Već viđeno

Nedeljom uveče, ovde se gleda emisija „Utisak nedelje", u sredu uveče je na platou uz zgradu Predsedništva održana predstava „Vox dei građanska neposlušnost" u režiji Zlatka Pakovića - u kojoj se simbolički sudi predsedniku.

Čitanje „slobodnih vesti" nije prvo takvo u novijoj istoriji Srbije - devedesetih godina 20. veka, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) slala je trake sa „slobodnim vestima" svojim članicama širom Srbije.

„Godine 2019. imamo šator, ozvučenje, pravimo slobodne vesti i gledamo Utisak nedelje, još samo da se neko javi telefonom u emisiju sa govornice kod Glavne pošte", uz osmeh kaže predsednik ANEM-a Milorad Tadić.

Podseća da je tokom demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 1997. i 1998. ANEM započeo reemitovanje programa Radija B92 u medijima po unutrašnjosti.

„To smo radili tako što smo autobusima slali video i audio kasete sa materijalom.

Uz podršku BBC-a i Forin ofisa instalirali smo satelitske prijemnike signala i tako dobijali vesti iz sveta, a i njima slali vesti odavde - ono što danas može da uradi bilo ko preko Fejsbuka", napominje Tadić.

Kaže da je ideja „slobodnog dnevnika u pola osam" još starija - čitao se 1996. u Medija centru u Staklencu, zgradi na Trgu Republike, gde su se u vreme vlasti Slobodana Miloševića okupljali novinari nezavisnih medija.

Predsednik ANEM-a ističe da ne zna šta predstavlja Slobodna zona, jer živi u unutrašnjosti i nije prolazio beogradskim parkom gde se ona održava.

„Mi danas još upoređujemo medijsku situaciju sa onom od pre 20 godina, to je najveća naša tragedija kao društva.

S druge strane, malo je deplasirano da se danas osmišljavaju takve akcije protiv smene vlasti", ocenjuje Tadić.

Natpis na slici Izložba karikatura i „dosijea" funkcionera

Politika u šatorima

Izmeštanje političke scene iz institucija u šatore u njihovoj blizini nije izum ovdašnje opozicije - to je korišćeno u mnogim zemljama u regionu, ali sa manje kulturnih sadržaja.

  • U Hrvatskoj nije protestovala opozicija, već ratni veterani. Hrvatski branitelji su se u Zagrebu ispred Ministarstva branitelja, 20. oktobarskog 2014. tvrdeći da „se osećaju poniženima i zaboravljenima". Postavili su šator i ostali na toj adresi sledećih 555 dana, sve dok s vlasti nisu pali predsednik Ivo Josipović i Vlada premijera Zorana Milanovića.
  • Kriza u Ukrajini pre pet godina počela je postavljanjem šatora na trgu Majdan u Kijevu - odatle je tadašnja proevropska opozicija tražila smenu vlade, a kasnije su usledili neredi i rat na istoku zemlje u kom je nastradalo skoro 10.000 ljudi, prema podacima UN-a.
  • U jednoj od faza protesta protiv vladavine crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, predstavnici opozicionog Demokratskog fronta 2015. godine su razapeli šatore ispred zgrade Skupštine Crne Gore i zahtevali takođe prelaznu vladu i fer izbore. Međutim, protesti u Podgorici su završeni nekoliko nedelja kasnije nakon sukoba s policijom.
  • Tokom 2017. opozicioni demonstranti u Tirani razapeli su šator ispred kancelarije premijera Edija Rame - tražeći slobodne izbore i formiranje tehničke vlade. Sedam godina pre toga i sam Rama je, dok je bio opozicija, iz velikog šatora - površine 300 metara kvadratnih - zahtevao smenu vlasti ispred kabineta svog prethodnika.
Image copyright Jelena Vujanović/Dveri
Natpis na slici Lider Dveri Boško Obradović izazvao je predsednika na politički i šahovski „megdan"

Korak napred, korak ispred

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže za BBC na srpskom da Slobodna zona predstavlja nadgradnju protesta i mesto na kome će se okupljati slobodni građani, učesnici protesta koji traže promene i poštene izbore.

Uz političare tu su, i stručnjaci iz različitih oblasti koji sa građanima razgovaraju o problemima i, kako navode, spornim odlukama gradske i republičke vlasti.

Lutovac kaže da je kod Slobodne zone važna simbolika.

„Ona se nalazi između Predsedništva, Starog dvora - gradske kuće i Parlamenta, pa tako sve zaposlene u ovim institucijama podsećamo da su društvu potrebne promene.

„Alber Kami je rekao da čovek mora biti do te mere slobodan da samo njegovo prisustvo bude akt pobune.

Samo naše prisustvo je akt građanskog bunta", napominje Lutovac.

Na kritike da je od više hiljada ljudi u šetnjama, ostala nekolicina u šatoru odgovara da je to „mešanje baba i žaba".

„Ovo nije zamena za proteste, već njihova dopuna i nadgradnja, s protestima nastavljamo.

Šatori su nešto drugo - u različito vreme, tamo imate različit broj ljudi".

Predsednik Vučić je još prvog dana izjavio da otvaranje Slobodne zone „nije nešto naročito bitno".

„Nismo u istoj sferi interesa, na istom nivou - ja sam daleko ispred. (...)

„Misle da će tako da vrše pritisak na mene. Svaki dan ću im mahnuti kada dolazim na posao", poručio je Vučić.

Image copyright Fonet
Natpis na slici Građani gledaju predstavu „Vox dei građanska neposlušnost" na improvizovanoj bini Slobodne zone

Ista adresa, isti cilj, malo drugačiji akteri

Iz istog parka najmanje deset puta prošle godine Vučiću se obraćao i bivši predsednik PSG Saša Janković, između ostalih i sa pitanjem „ko je ubio Olivera Ivanovića".

Janković je jednom prilikom prišao i samom ulazu i stajao ispred vrata s megafonom, što je izazvalo brojne reakcije na društevnim mrežama - od podrške do podsmeha.

Predsednik ni tada nije bio spreman da razgovara sa onima koji mu dolaze na vrata.

„Nema jasne strategije"

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ocenjuje za BBC da se često čisto građanski protesti „istope" i da nije čudno što su ih i u ovom slučaju preuzeli političari.

„Deluje da nemaju jasnu strategiju šta dalje i naravno da im Vučić neće ispuniti zahteve ni sad kad su došli do Predsedništva", kaže Popov.

On podseća da je i dosad bilo primetno da lideri opozicije, koja je vrlo šarolika, ne mogu da postave ciljeve „kako treba".

Kao primere navodi najavu radikalizacije protesta 13. aprila koja je izostala, kao i maksimalističke zahteve za ostavkama čelnika države od kojih se odustalo.

„Ipak, dobro je da se vide neki pomaci - ostavke dvojice gradonačelnika iz SNS, šetnje građana širom Srbije, kao i protesti ljudi zbog nekih konkretnih problema".

Popov smatra i da je Vučićeva vlast prvi put u situaciji da odgovara na poteze opozicije.

„Oni to, doduše, rade kopiranjem - kad ovi prave mitinge, naprave i oni, kad najave štrajk glađu, i oni prete time, ne bi me čudilo da sad rašire šator u drugom delu parka, tamo kod Starog dvora", kaže Popov.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči