Svet je Beograd: Put pun izazova do vrha u korekciji pola

Miroslav Đorđević sa kolegama, Njujork, 2018.

Markus se posle operacije korekcije pola zaputio ka crkvi Svetog Marka u Beogradu. Želeo je da zapali sveću u crkvi kojoj duguje novo ime.

Iz Izraela je u Srbiju prvi put stigao godinu dana ranije.

Srpskog doktora Miroslava Đorđevića, koji će ga operisati, poznavao je i pre nego što su se sreli na prvim konsultacijama.

„O Miru je čuo skoro svako ko namerava da promeni pol, ma gde na svetu da se nalazi", kaže tridesetogodišnji Markus.

Profesor doktor Miroslav Đorđević srpski je urolog poznat širom sveta po tehnici korekcije pola koju sve više stručnjaka naziva - Beogradska škola.

Natpis na slici Markus je Beograd posetio pet puta zajedno sa majkom

Iako je srpski hirurški tim poznat po tehnici korekcije pola - metoidioplastici, kojom se od ženskih genitalija prave muške te je posle operacije moguće mokrenje u stajaćem položaju, Markus se podvrgao komplikovanijem procesu.

Faloplastika - jedna od tehnika operacije korekcije pola iz ženskog u muški, kada pacijent dobije novi falus koji, pored osnovnih funkcija, omogućava i penetraciju tokom seksualnog odnosa - sastoji se od tri faze.

Markus je sve tri operacije završio je u Beogradu.

„Kada sam započeo tranziciju (proces korekcije pola), bilo je izgleda da ću moći na operaciju u Izraelu. Međutim, dok sam došao do operacije, jedini hirurg koji se bavi ovim poljem, otišao je u penziju", priča Markus, poreklom iz Rusije.

Glavni grad Srbije nikada neće zaboraviti - novo, muško ime, sebi je dao po omiljenom mestu u gradu - crkvi Svetog Marka.

Kada se na Balkanu rodiš u telu koje nije tvoje

Crnogorci nemaju ništa protiv LGBT političara

Beogradska škola

Natpis na slici Beogradski tim hirurga ima najbolje rezultate kada je u pitanju tehnika metoidioplastika

Više od stotinu stranaca godišnje dolazi u Beograd na operacije korekcije pola.

Strani mediji su o beogradskom hirurškom timu prvi put pisali pre desetak godina, kada je sin poznate američke pevačice Šer prolazio kroz proces tranzicije.

„U jednom od intervjua koji je dao nakon što je započeo tranziciju, sin pevačice Šer, Čez Bono, rekao je da postoji jedno jedino mesto na svetu gde bi došao na operaciju - Beograd", seća se Đorđević.

Iako na kraju nije operisan u Beogradu, bio je to prvi put da se Srbija pojavila na mapi centara transrodne hirurgije.

„Bila je to dobra reklama, ali reputacija se stiče na drugačiji način", kaže Đorđević.

Prvoj operaciji korekcije pola, tek pošto je diplomirao medicinu na Beogradskom univerzitetu, Đorđević je prisustvovao u novembru 1993. godine.

U hirurškoj sali u Dečijoj bolnici u Tiršovoj, tog dana je operisao Sava Perović - pionir transrodne hirurgije u Srbiji i Đorđevićev učitelj.

„Bilo je to vreme izolacije i sankcija. Nije bilo osnovnog hirurškog materijala, ali je postojao veliki entuzijazam", seća se Đorđević.

Natpis na slici Srpski doktor je prvoj operaciji korekcije pola prisustvovao 1993. godine u Beogradu

Srpski tim je u beogradskim salama za vreme inflacije naučio da nedostatke pretvori u prednosti.

„Tražili smo načine kako da operaciju izvedemo što jednostavnije, a sa dostupnim hirurškim materijalom, kako da ostanemo što kraće u sali, a da postignemo što bolje rezultate".

Dobiti salu za operaciju korekcije pola početkom 1990-tih godina u Beogradu nije bilo jednostavno.

„Ni naše kolege nisu razumele tada šta mi to radimo. Deo njih je mislio da bogohulimo i radimo nasuprot božjoj volji", kaže Đorđević.

Dve decenije kasnije, tim Centra za genitalnu hirurgiju koji on predvodi, ima najbolje rezultate na svetu kada je u pitanju operacija korekcija pola iz muškog u ženski - metoidioplastika.

Đorđeviću nije lako da se seti kada je zajedno sa svojim hirurškim timom dospeo do samog vrha svetske transrodne hirurgije.

„To je teško reći. Od početka rada učestvovali smo na konferencijama, delili znanja sa kolegama iz inostranstva i vrlo brzo, naš centar postaje jedan od svetskih sa najmanjom stopom komplikacija nakon operacija".

Beogradsku školu odlikuje i kraće trajanje procesa - u jednoj operaciji moguće je otkloniti ženske i napraviti muške organe, a vreme provedeno u operacionoj sali kraće je u poređenju sa ostalim timovima.

„Mi smo uz pomoć znanja o dečijoj hirurgiji i urođenim anomalijama, ovu tehniku doveli do savršenstva", kaže Đorđević.

Transrodna nega od Beograda do Njujorka

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionZašto svetski hirurzi zanat uče u Beogradu

Istu rečenicu je Đorđević ponovio u Njujorku, u sali punoj hirurga iz različitih krajeva sveta, u univerzitetskoj bolnici Maunt Sajnaj na godišnjoj konferenciji o transrodnom zdravlju.

Stotinak stručnjaka tražilo je najbolje mesto u sali sa koga će pratiti šta se dešava na ekranu na kome će se uživo prenositi Đorđevićeva operacija metoidioplastike.

Kada je 2011. godine Republički zavod za zdravstveno osiguranje Srbije počeo da pokriva dve trećine operacije korekcije pola za srpske građane, tranrodne osobe u državi Njujork u Americi su ovu medicinsku intervenciju morale da plate iz sopstvenog džepa.

Tek četiri godine kasnije, Njujork je postao jedna od dvadesetak saveznih država u Americi koja pokriva troškove hormonske terapije i operacija korekcija pola.

Međutim, pojavio se možda i ozbiljniji problem - nedostatak stručnjaka.

Džošua Sejfer je direktor Centra za transrodnu medicinu i hirurgiju Maunt Sajnaja i novi kolega Miroslava Đorđevića.

Natpis na slici „Tranrodna hirurgija je do nedavno bila biznis i mnogi hirurzi nisu imali motiva da podele nova znanja"

„O medicinskoj nezi transrodnih osoba danas se uči samo na nekoliko univerziteta u celom svetu, a do skora takvih univerzitetskih centara u Sjedinjenim Državama nije bilo", kaže za BBC na srpskom.

U Maunt Sajnaju, jednom od najvećih bolničkih sistema u Njujorku, pre tri godine je otvoren Centar u kome je Đorđević ove godine postao je jedan od stalnih profesora.

„Transrodna hirurgija je do nedavno bila biznis i mnogi hirurzi nisu imali motiva da podele nova znanja. Mi nastojimo da to promenimo", kaže Sejfer.

Centar na čijem je čelu drugu godinu za redom uz pomoć Svetske organizacije za transrodno zdravlje organizuje konferenciju koja okuplja stručnjake sa svih strana sveta. Oni imaju priliku da prisustvuju operaciji i prate ceo proces.

Vrhovni sud SAD podržao Trampa o transrodnim vojnicima

Upoznajte transrodne osobe Balkana

„Hirurzi tek danas počinju da uče jedni od drugih i obučavaju buduće stručnjake. Ove godine je sa nama jedan od najboljih i najpoznatijih stručnjaka za korekciju pola iz ženskog u muški", kaže Sajfer.

Dok se Đorđević sprema da uđe u operacionu salu, priprema se i grupa hirurga koji će raditi zajedno sa njim.

Jedan od njih je i Džez Ting, direktor hirurgije Maunt Sajnaj Centra za transrodnu hirurgiju i medicinu.

„Osim toga što se je transrodnom hirurgijom počeo da se bavi još pre nego što je postala popularna, Mirova tajna je i u tome što se ne boji ničega - postoje stvari koje on radi u hirurškoj sali, a koje drugi hirurzi nikada ne bi pokušali da urade", kaže pre ulaska u salu.

Natpis na slici „Imao sam sreće da dobijem drim tim hirurga"

Osam sati kasnije, dvadesettrogodišnji Rajan se probudio iz anestezije.

„Imao sam sreće da dobijem Drim tim hirurga", kaže Rajan.

O Đorđeviću čuo je mnogo pre nego što je saznao da će ga operisati.

„Jedan od mojih prijatelja ima prijatelja koji je metoidioplastiku uradio u Beogradu i imao je samo reči hvale o Miru".

Reči hvale koje dolaze od pacijenata i ne poznaju granice donele su prepoznatljivost, tvrdi Đorđević.

„Osim samog čina operacije, kontakt sa pacijentima, ne samo nakon postoperativnog toka, već i nekoliko godina kasnije, nama omogućava da pratimo šta smo uradili, kakav novi život smo im omogućili i da li je potrebno da korigujemo sebe u daljem radu".

Tramp, Balkan i važnost medicinskih sestara

Natpis na slici Dostupnija medicinska nega - jedan je od zahteva transrodnih osoba sa prostora bivše Jugoslavije

Tranrodnost je tek 2018. godine skinuta sa liste mentalnih poremećaja Svetske zdravstvene organizacije.

Godinu dana kasnije, transrodnim ljudima je zabranjeno služenje vojske u Americi.

„Trampova administracija je diskutovala i o promenama sistema zdravstvenog osiguranja transrodnih ljudi. Nadam se da se neće desti ništa odvratno što bi unazadilo ono na čemu radimo tolike godine", kaže Sajfer.

Zil Golstajn je radila u prihvatilištu za beskućnike u američkoj državi Konektikat pre nego što je postala programska direktorka Centra za transrodnu hirurgiju i medicinu bolnice Maunt Sajnaj.

„Radila sam sa transrodnim osobama koje su doživele seksualno nasilje u prihvatnim centrima za beskućnike zbog toga što im nije bilo dozvoljeno da koriste kupatila shodno rodu kome pripadaju", kaže.

Takve stvari se, smatra, dešavaju zbog neznanja.

Natpis na slici Nedostatak stručnjaka za transrodno zdravlje nije problem samo Balkana

„Bilo je potrebno mnogo vremena da shvatimo da transrodna hirurgija nije kozmetički tretman. Sledeći korak je dostupnost nege - transrodne osobe moraju da budu jednako tretirane gde god da odu i zatraže medicinsku negu, a za tako nešto je potrebno obrazovano medicinsko osoblje".

Dostupnija medicinska nega - upravo je to bio jedan od zahteva transrodnih osoba sa prostora bivše Jugoslavije koje su se u martu okupile u Zagrebu na prvom Balkanskom trans inter maršu.

Svaka od država Balkana ima specifične, različite politike zdravstvene nege i jednu zajedničku stvar - operacije korekcije pola još uvek se izvode se jedino u Beogradu.

„Lekara koji me je operisao video sam samo jednom posle operacije. Da bih to učinio ponovo, morao bih iz Podgorice za Beograd", priča Jovan Uličević, jedan od Đorđevićevih pacijenata i organizator marša.

Nedostatak stručnjaka za transrodno zdravlje nije problem samo Balkana.

Borba za transrodna prava i medicinska revolucija

Natpis na slici „Lekara koji me je operisao video sam samo jednom nakon operacije"

Urolog Andre Kavalkanti sa Univerziteta u Rio de Ženeiru iz Brazila je doputovao u Beograd kako bi proveo nedelju dana sa Đorđevićem.

„Pripremamo otvaranje centra za transrodnu hirurgiju na univerzitetu i nedostaje nam stručnjaka. Ovde sam da učim i to znanje primenim kada se vratim u Brazil. Liste čekanja su sve duže, a stručnjaka je nedovoljno", kaže.

Dok su probemi sa kojima se transrodne osobe suočavaju kada je zdravstvena nega u pitanju mnogobrojni i raznovrsni, zavisno od države u kojoj se nalaze, Đorđević smatra da se stvari, ipak, menjaju na bolje.

„Ponosan sam zbog toga što su tranrodne osobe prihvaćenije nego što je to bio slučaj pre deset godina. Transrodna populacija u Srbiji je sama zaslužna za to, shvatili su da udruživanjem i borbom mogu mnogo toga da postignu", kaže.

Dok se borba za tranrodna prava u Srbiji tek zahuktava, Đorđević priprema sopstvenu, medicinsku revoluciju.

„Radim na tehnici presađivanja muških polnih organa. Sa sigurnošću mogu da kažem da će to biti naredni korak u transrodnoj medicini".

Posao kojim se bavi doneo mu je, kaže, potpuno novo shvatanje medicine i života, a sada se nada da će svojim radom promeniti živote.

„Ja sam ovim poslom počeo da se bavim igrom slučaja. Prvog dana volontiranja kod učitelja Save Perovića, uveo me je u ordinaciju i rekao mi je da se skinem. Mislio je da sam pacijent, a ja sam pomislio da ta naša saradnja nikada neće uspeti".

Srećom po transrodnu medicinu, ubrzo su se razumeli.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči