Autoputevi: Kako bi Srbija izgledala da su ispunjena sva obećanja

Koridor 10, 2019. Image copyright Koridori Srbije/BBC
Natpis na slici Koridor 10 - ovo nije prvi put da je najavljeno otvaranje 26 kilometara duge trase kod Grdelice

Završetak radova na južnom delu Koridora 10 obeležava se svečanim otvaranjem ovog vikenda. Da je sve išlo po planu, crvena vrpca bila bi presečena godinama ranije.

„Ovo menja sliku Srbije. Da se ljudi ponose, da vide koliko je Srbija napredovala, koliko može da ide brže, drugačije i uspešnije", saopšteno je na Instagram profilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića uz najavu svečanog otvaranja autoputa kroz Grdeličku klisuru u subotu.

Ovo nije prvi put da je najavljeno otvaranje 26 kilometara duge trase važne saobraćajnice na jugu zemlje.

Kada je u junu prošle godine ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović posetila radnike na Koridoru 10, zajedno sa tadašnjim vršiocem dužnosti direktora Koridora Srbije Zoranom Babićem, otvaranje je najavila za jesen prošle godine.

„Od Beograda do Skoplja za tri sata"

Jesenjeg otvaranja nije bilo - kraj prošle godine obeležili su najave radovi na sanaciji potpornog zida koji se obrušio nekoliko puta u toku 2018.

Istorija najjužnije deonice Koridora 10 seže do Olimpijskih igara u Grčkoj, 2004. godine.

Pre skoro dve decenije, otvaranje iste deonice najavio je i tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić - obećao je da će trasa od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004.

Sa Olimpijade u Grčkoj, sa srebrom oko vrata, vratili su se vaterpolisti Srbije i Crne Gore i Jasna Šekarić - ali ne najavljenim autoputem.

Image copyright Koridori Srbije
Natpis na slici Više od 1200 kilometara autoputa u Srbiji - za sada ostaje samo u planu

Petnaest godina kasnije, svečanom otvaranju prisustvuje predsednik Vučić, koji kaže da je izuzetno ponosan jer će se od Beograda do Skoplja putovati tri sata.

Izgradnja južnog dela Koridora 10 dugog 74 kilometra počela je 2013. godine. Na delu kroz Grdeličku klisuru radilo se šest godina i za to vreme je izgrađeno 26, 3 kilometra autoputa, 36 mostova i dva najsavremenija tunela, podaci su Koridora Srbije.

Nova-stara obećanja i najave

„Ipak se kreće" pisala je RT Revija u decembru davne 1979. godine o izgradnji autoputa Bratstvo-jedinstvo.

„Od svih u zemlji, najviše napreduje deo autoputa Bratstvo-jedinstvo kroz SR Srbiju. I pored doskorašnjih pesimističnih prognoza, možemo reći: ipak se kreće", pisalo je u članku objavljenom e pre četiri decenije.

Skupština Srbije je tada najavljivala da će odmah nakon izgradnje autoputa Beograd-Niš zasući rukave i kao prioritet postaviti izgradnju Ibarskog puta i autoputa od Beograda ka Kosovu i Crnoj Gori.

Autoput od Beograda do Crne Gore danas se naziva Koridor 11, odnosno Autoput E763 - i dalje je prioritet.

Svi naši metroi koje smo želeli

Od najstarije lokomotive u Srbiji ostao samo kostur

Četiri decenije kasnije, maja 2019, predsednik Vučić prisustvovao je početku radova na izgradnji deonice od Preljine do Požege.

Iako se od Beograda do crnogorskog mora ovog leta neće moći autoputem, u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture su optimistični.

Ministarka Mihajlović najavila je da će radnici ovog leta zasući rukave i početi izgradnju tri nova autoputa.

„Na leto nas očekuje početak radova na autoputu ka Bosni i Hercegovini, od Sremske Rače do Kuzmina, kao i Moravskog koridora, veoma važnog za Srbiju jer će povezati Koridore 10 i 11 i velike gradove u centralnom delu zemlje", rekla je medijima.

Leto će obeležiti i otvaranje autoputa na istočnom delu Koridora 10 - ka Bugarskoj.

Čiji autoput je duži - igra brojevima

Natpis na slici Zašto su kilometri toliko važni?

Kolika je zapravo dužina autoputeva u Srbiji?

Do 2017. trebalo je da smo izgradili više kilometara od Hrvatske - „ velesile na Balkanu" kada su autoputevi u pitanju - najavljivao je predsednik Vučić.

„U martu 2017. trebalo bi da Srbija prvi put po broju kilometara autoputa pretekne Hrvatsku, koja je velesila po pitanju broja autoputeva. To nije mala stvar za našu zemlju", rekao je pre četiri godine tada premijer Vučić.

Srpski vozači brži od života

Srbi voze kao Flojd

Dve godine kasnije, Srbija ipak nema „veću kilometražu" od suseda.

Sa 1310 kilometara, koliko je Hrvatska imala 2017. godine, daleko je ispred Srbije - predstavnici vlasti godinama najavljuju da je cilj Srbije izgradnja 1200 kilometara autoputa. To uključuje izgradnju Koridora 10 i 11.

Kako bi Srbija izgledala da su održana obećanja?

Image copyright PA
Natpis na slici „Srbija izdavaja 1,7 odsto BDP-a za sanaciju šteta saobraćajnih nesreća"

„Izgradnja autoputeva u Srbiji ima strateško značenje ne samo po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja", kaže za BBC na srpskom Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Okanović ističe se su vesti koje dolaze sa putnog pravca od Beograda ka Crnoj Gori često one o saobraćajnim nesrećama.

„Ta deonica je izuzetno opterećena, uz niz nepovoljnih okolnosti koje utiču na bezbednost saobraćaja. Onog trenutka kada taj isti putni pravac pokrijete autoputem, slika se drastično menja na bolje", kaže.

Novi kilometri autoputa znače manji broj saobraćajnih nesreća, manji broj stradalih i znatno manje troškove vezane za saobraćajne nezgode.

„Prema radu profesora Borisa Antića sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Srbija izdavaja 1,7 odsto BDP-a za sanaciju šteta saobraćajnih nesreća", kaže Okanović.

Profesor Antić za BBC na srpskom objašnjava značaj autoputeva kada je bezbednost saobraćaja u pitanju.

„Autoput je saobraćajnica na najvišem nivou. Nemamo razloga da očekujemo pešaka, biciklistu, traktor, raskrsnicu. Saobraćajne nezgode na autoputevima su retke", kaže.

Iako nezgode koje se dogode na autoputu često imaju teške posledice, Antić ističe da su ovakve magistrale najbezbednije.

„Deonica autoputa od Ljiga do Preljine - pre otvaranja autoputa dešavao se veliki broj nesreća sa teškim ishodima. To se sada promenilo".

Osim bezbednosti, da su obećanja koje je država davala u proteklih 40 godina ispunjena makar delimično, autoputevi bi nam doneli još nešto.

„Razvijenost zemalja meri mrežom autoputeva. Sa svakim kilometrom raste kvalitet života, privreda i turizam", zaključuje Antić i ističe da se raduje svakom novom kilometru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči