Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika

Budućnost Srbije
Natpis na slici Ana Brnabić govorila je ovog proleća na mitingu SNS „Budućnost Srbije"

Poruke ljubavi i međusobnog poverenja ovih dana razmenjivane su na relaciji premijerka Srbije Ane Brnabić - Srpska napredna stranka.

Premijerka je za dnevni list Blic izjavila da će o učlanjenju u narednim nedeljama razgovarati sa Aleksandrom Vučićem.

„Danas mogu da kažem da volim i poštujem ovu stranku i da se nadam da će me prihvatiti kao svoj deo", rekla je premijerka.

Slično je odvratio i predsednik Srbije, koji je rekao da bi bio veoma radostan ako premijerka koju „voli i poštuje", odluči da se učlani u SNS.

Nestranačke ličnosti i politika - mnoge Vlade Srbije praktikovale su ovu opciju od 2000. godine, ali su se samo retki i priključili političkim partijama.

Eksperti u politici: Pravo pojedinca ili populizam

Dejan Šoškić profesor je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a u periodu od 2010. do 2012. bio je guverner Narodne banke Srbije kao nestranačka ličnost.

On je zapravo otišao u smeru obrnutom od Ane Brnabić, koja je pre samo koji mesec govorila na političkom skupu SNS „Budućnost Srbije".

Mesto guvernera napustio je tri godine pre isteka mandata jer je u Srbiji usvojen Zakon o NBS kojim je mislio da se „narušava nezavisnost centralne banke u odnosu na izvršnu vlast".

Tada je na njegovo mesto prvi put od uvođenja višestranačja došla stranačka ličnost na čelo NBS - Jorgovanka Tabaković, a novi zakon je to omogućio.

O onima koji su kao eskperti ušli u vlast, a onda postali članovi partije kaže za BBC na srpskom da je to „sloboda svakog pojedinca".

„Nije dobro, međutim, ako je učlanjenje u neku partiju uslov da bi se nastavio da obavlja neki javni posao.

„Državne funkcije treba da budu otvorene za sve one koji svojim kompetencijama i radnom etikom mogu da odgovore zahtevima pozicije na koju se imenuju, i da je to u prvom planu.

„Najveći broj javnih pozicija nema nikakve veze sa pojedinim političkim ideologijama, već sa kompetencijama i profesionalnim kredibilitetom, i otuda, normalno ne bi trebalo da ima veze ni sa članstvom u pojedinim političkim partijama."

Šoškić dodaje da je, za razliku od guvernera, „mesto premijera pre svega političko i retko se viđa u svetu da pripada nestranačkoj ličnosti".

„Ako se neko u potpunosti ponaša kao član neke partije, iako je formalno nestranačka ličnost, onda je eventualno učlanjenje takve osobe u političku partiju zapravo samo formalizacija suštinski već postojećeg stanja i zapravo ne mora da bude od bilo kakve praktične važnosti, niti od tog čina učlanjenja u političku partiju treba očekivati neke praktične konsekvence."

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionMiting „Budućnost Srbije" - iza kulisa

Finansije i diplomatija

Među nestranačkim ličnostima koje su ušle u Vladu Srbije, najviše je bilo ministara finansija i privrede.

Od Dušana Vujovića, preko Lazara Krstića i Mirka Cvetkovića, samo su se neki poput Saše Radulovića i Mlađana Dinkića nakon ekspertske aktivnosti - našli i u političkim vodama.

„Iako se to često kod nas doživljava kao populizam, nema ništa loše u ekspertskoj Vladi, mada se one često vezuju za prelazni period, poput onoga što se dešava u Austriji", kaže za BBC na srpskom Cvijetin Milivojević, politički analitičar.

„Oblasti privrede i diplomatije se često vezuju upravo za tehnokrate."

Problem, dodaje Milivojević, nastaje kada pokušavamo da utvrdimo ko je zaista ekspert.

„Mnogi naši eksperti su ostali u Vladi kratko, a onda to iskoristili da se povežu sa politikom ili da to upišu kao pozitivnu stvar u svojoj biografiji i nađu samo bolji posao u inostranstvu."

Na pitanje šta može da se promeni ulaskom Brnabić u SNS, analitičar podseća na izjavu Aleksandra Vučića da će „premijerka biti zadužena za ekspertska pitanja, a Ivica Dačić za politička".

Iz ugla stručnjaka

Erik Gordi

Profesor političke sociologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu

Čini se da je Ana Brnabić već neko vreme u Srpskoj naprednoj stranci, tako da ova njena odluka nije iznenađenje.

Izvršna moć u Srbiji ne polazi od institucija i pozicija već iz neformalnih struktura kojima dominiraju prevashodno političke partije.

Iako je Brnabić dovedena u Vladu kao „nestranački stručnjak", ona se nikada nije ponašala kao tehnokrata. Nikada nije donosila odluka ili se trudila da to radi nezavisno od Aleksandra Vučića, niti se držala podalje od političkih sukoba ili kampanja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči