Neuronauka: Istine i zablude o neuronauci

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionBeogradski osnovci su učestvovali u neuronaučnim eksperimentima

Mozak nam pomaže da čujemo, vidimo, osećamo, pamtimo...jednom rečju bez njega ljudsko telo ne može da funkcioniše.

Mećutim, o mozgu znamo vrlo malo.

Da bi bolje razumeli kako taj organ funkcioniše pomaže nam neuronauka.

Greg Gejdž neuronaučnik, koji je okviru kompanije Bekjard brejnz (Backyard Brains) pravi „uradi sam" instrumente kojima se meri moždana aktivnost, organizuje radionice za učenike osnovnih i srednjih škola u pokušaju da ih zainteresuje da se u budućnosti opredele za istraživanja u ovoj oblasti.

„Ako im se predstavi svet neuronauke, neki od njih će odabrati da se ovom naukom bave u budućnosti, a rezultati istraživanja će biti bolji," kaže on za BBC na srpskom.

Šta je neuronauka?

Neuronaučnici istražuju mozak. Oslanjaju se na znanja iz oblasti kao što su biologija, fizika ili elektronika.

Može se reći da je ovo mlada nauka, jer je zamajac dobila tek posle Drugog svetskog rata.

Neki od uređaja osmišljenih u ratne svrhe kasnije su dobili primenu u neuronauci.

Pre trista godina pretpostavljalo se da je postoje nekakvi impulsi u mozgu, ali nije postojao način se izmere.

Neuronauka se ne bavi psihologijom, mozak istraživače interesuje sa stanovišta elektrofiziologije.

Ona nam daje i odgovore na mnoga važna, ali i zabavna pitanja: da li zaista koristimo samo deset odsto mozga, da li su vežbe za mozak korisne, da li možemo mislima da pomeramo delove tela drugih osoba.

Mozak i urbane legende

Jedna od najvećih zabluda je da ljudi koriste samo deset odsto mozga.

„Da su imali kurs iz neuronauke na fakultetu, ljudi nikada ne bi to tvrdili", kaže Gejdž.

U pomoć mu priskače Stanislav Mirčić, kolega iz Novog Sada.

„To je kao da kažemo da pijanista koristi deset odsto klavira, jer svira s deset prstiju, on koristi sve, ali ne u svakom trenutku."

Image copyright Science Photo Library

Slika mozga na kojoj dominira siva masa, a samo jedna tačkica svetli nam govori da je taj deo aktivan u tom trenutku, a ne da ostatak mozda ne radi ništa.

Gejdž se setio teksta sa satiričnog sajta Anion (Onion) u kome se naučnik hvali da je smislio izum koji istovremeno uključuje sve neurone u mozgu.

„Tad bi čovek istovremeno imao napade, urinirao po sebi, išla bi mu pena na usta", objašnjava kako bi izgledalo da imamo samo jedno stanje „uključenog" mozga.

Mozak se menja celog života.

Ali ideja da ukrštenice ili učenje kineskog u kasnijim godinama sprečavaju Alchajmerovu bolest je takođe u domenu mita.

Neke studije tvrde da određene aktivnosti utiču pozitivno na mozak, druge navode da se ništa ne može uraditi kako bi se stanje mozga poboljšalo.

Neuronaučnici sa kojima smo razgovarali kažu da je mozak komplikovan i da je teško reći koje vrste aktivnosti mu pomažu.

„Sigurno da vam takve aktivnosti neće štetiti", kažu oni.

Natpis na slici Greg Gejdž

Zašto je važno upoznati kako funkcioniše mozak

Dvadeset odsto ljudi na svetu će u nekom trenutku života dobiti dijagnozu neizlečive neurološke bolesti.

„Kako bi im bila pružena pomoć neophodno je da saznamo kako mozak funkcioniše", navodi Gejdž.

Sledeći nivo je razumevanje pojma svesti, kaže ovaj naučnik i dodaje da je neophodno da razumemo kako naše moždane ćelije mogu da vide, čuju druge ljude i pojave.

Percepcija okoline se u našem mozgu pretvara u impulse, vidimo i čujemo stvari i to je svest.

Gejdž kaže da o funkcionisanju same svesti znamo veoma malo.

Impulsi se prevode u električne signale koji putuju u mišiće i omogućavaju nam da dišemo, hodamo i pričamo.

Osnovna jedinica u mozgu je električni impuls, a neuronaučnike najviše zanimaju upravo ovi impulsi i način na koji oni funkcionišu, objašnjava Greg Gejdž.

„Vau" efekat

Nakon što je završio studije elektrotehnike, Gejdž je poželeo da se profesionalno bavi naukom.

Međutim, nije bio siguran koja ga oblast konkretno zanima.

Obilazeći različite laboratorije na univerzitetima, posetio je jednu posvećenu neuronaučnim eksperimentima na Univerzitetu u Mičigenu.

U tom trenutku čuo je kako zvuči moždani impuls i potpuno se oduševio.

Na sajtu njegove kompanije postoji brojač koji meri koliko je ljudi čulo kako zvuče neuroni koristeći jednostavan uređaj SpikerBoks (SpeakerBox).

Preko 45. 000 ljudi doživelo je taj „vau" efekat.

Šta su najveća dostignuća neuronauke?

Odgovor na ovo pitanje glasi neuronske mreže, odnosno bazično razumevanje kako grupa neurona koja je sinapsama povezana u neuronsku mrežu može da obrađuje informacije.

Image copyright SPL

Korišćenjem saznanja neuronauke nastala je veštačka inteligencija, to jest mašinsko učenje.

U medicini, neuronauka je doprinela osmišljavanju mozak-kompjuterskog interfejsa koji koristi moždanu aktivnost za pokretanje ruku i invalidskih kolica.

Veliko interesovanje vlada za investicije u ovu oblast - Ilon Mask je osnovao kompaniju Neuralejs (Neurolace), a i Fejsbuk planira ulaganja u neuronauku.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionRukavica od e-tekstila koristi se u sportu, umetnosti, kao i medicini.

Šta sprečava nova saznanja?

Velike brojke.

Mozak je veliki kompjuter i u svakom trenutku obavlja milion operacija, kaže Aljoša Lajonhart, informatičar iz Nemačke koji trenutno sa Gejdžom radi u Beogradu.

Tvrdi da je nemoguće snimiti sve te neurone u realnom vremenu.

„Treba mu još dve nedelje da sazna kako mozak funkcioniše", kažu kolege uz smeh.

Teško je snimati mozak, zaštićen je lobanjom, kožom, kosom, objašnjava Gejdž.

To nam govori da Ajnšajnov mozak u tegli za neuronaučnike nema nikakve koristi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči