Hotel Jugoslavija u 50 godina: U jednom lusteru se ogleda sudbina cele zemlje

Hotel Jugoslavija Image copyright BBC/Privatna arhiva
Natpis na slici Danas i nekada

Ideja o izgradnji Jugoslavije počela je posle Drugog svetskog rata, a prvi finansijski problem je usledio već 1949. - nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom.

Pre 50 godina bila je na vrhuncu slave, kada je gostila najpoznatije političare sveta.

Novi prevrat usledio je devedesetih, da bi 1999. bila bombardovana.

I vi se pitate - da li govorimo o državi Jugoslaviji? Ili, pak, samo o jednom hotelu?

Pročitajte tekstove iz našeg serijala o Jugoslaviji:

„Neverovatno je koliko je sudbina jedne države i jednog hotela, koji oboje nose naziv Jugoslavije, slična i isprepletana", kaže za BBC na srpskom Nikola Milikić iz Istorijskog muzeja Srbije.

„Hotel Jugoslavija je bio najveći u SFRJ i njegova namena je bila upravo to - da pokaže koliko je država jaka i velika - finansijski, ali i politički i kulturno."

Na hotel Jugoslavija „ne bi trebalo gledati izolovano, već kao deo jednog ogromnog graditeljskog poduhvata iz perioda socijalizma - što je i potvrđeno izložbom Towards a Concrete Utopia u MOMA muzeju u Njujorku", kaže Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti.

Hotel koji pamti goste poput britanske kraljice Elizabete, Nila Amstronga i Ričarda Niksona ovog avgusta slavi pola veka postojanja.

I pola veka istorije Jugoslavije. Opet se pitate - koje?

Image copyright Privatna arhiva
Natpis na slici Hotel Jugoslavija nekada - fotografija u ramu koja stoji u današnjoj kancelariji menadžera hotela

Trebalo da se zove Beograd, ali je zvučalo previše obično

14 tona - toliko je težak luster koji se nalazi u samom holu hotela.

Od kada je obnovljen, ima na sebi 40.000 „svarovski" kristala i 5.000 sijalica. I danas je među najvećim na svetu, a zamislite kako je tek bilo pre 50 godina. Tada je i zvanično ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Hotel Jugoslavija je svakako najreprezentativniji takav objekat u Beogradu, ali i najveći u celoj SFRJ, kaže Dimitrijević.

Zdanje je isprva trebalo da se zove Beograd, ali je ime promenjeno u Jugoslavija iz potrebe za grandioznošću, dodaje istoričar Milikić.

„To je tada bilo nešto potpuno novo."

Arhitektonski konkurs za ovaj objekat, odnosno za državni reprezentativni hotel „Beograd", kako je tada planirano da bude nazvan, raspisan je 1947. godine. Prvu nagradu dobio je Projektni zavod Hrvatske, naime, a njihov predlog je tada označen kao izrazito moderan i trebalo je da odgovara ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu.

Gradnja hotela je krenula velikom borbom, jer se nalazi na prostoru rečne obale, kao i radnim akcijama.

Kao što je „druga Jugoslavija nastala na temelju antifašističke borbe, tako je hotel bio odluka da se izgradi nešto iz te borbe", kaže Milikić:

„Zdanje je trebalo da pokaže koliko Novi Beograd može da se izgradi.

„Zgrada SIV-a (današnja Palata Srbije) i Centralnog komiteta (današnja zgrada Ušća) - ovo su projekti koji su građeni zajedno sa hotelom."

Image copyright Privatna arhiva
Natpis na slici Stari kućni red hotela Jugoslavija - kategorija „de luks"

„I nesvrstani imaju novca"

Prateći tok države, ideja je stopirana kada se Jugoslavija našla pred prvim problemom 1949, kada je Tito rekao čuveno „ne" Staljinu.

Konačno, izgradnja prati i ekonomski uspon SFRJ.

„Te 1969. godine kada je hotel otvoren, Jugoslavija je trebalo da pokaže koliko je država jaka - finansijski najviše jer smo bili tu između Zapada i Istoka."

To nije bio običan hotel, već je, dodaje Milikić, „projektovan kao luksuzno zdanje za strane državnike koje je stranim vladarima trebalo da pokaže uspeh i snagu jugoslovenskog samoupravnog socijalizma":

„Od druge polovine 1960-ih i tokom 1970-ih Jugoslavija počinje da vodi nesvrstanu politiku, a i sam hotel je trebalo da pokaže da to funkcioniše i da imamo novca."

Jugoslavija (ali hotel) u brojkama

  • Najveći hotel u SFRJ
  • Više od 600 soba i apartmana
  • Restorani sa više od 800 mesta
  • Sedam spratova glavne zgrade
  • 14 tona težak luster sa 40.000 hiljada kristala, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda

Ko je sve bio gost hotela

  • Britanska Kraljica Elizabeta
  • Američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter
  • Libijski vođa Muamer Gadafi
  • Astronauti Nil Amstrong i Baz Oldrin
  • Nemački kancelar Vili Brant
  • Pevačica Tina Tarner
  • Glumac Kevin Kostner
Natpis na slici Mnogi posetioci i danas dolaze da vide luster sa 40.000 kristala, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda
Natpis na slici Danas vam deluje uobičajeno, ali tokom 70-ih ovo stepenište je bilo pravo arhitektonsko čudo

Domaći proizvod

Jugoslavija je građena po projektu arhitekata zagrebačke škole moderne Mladena Kauzlarića, Lavoslava Horvata i Kazimira Ostrogovića.

„U pitanju je bio domaći proizvod, nije bilo stranih arhitekata", kaže istoričar Milikić.

„Iako su tih godina veliku ulogu u građenu zemlje imali novac i krediti iz Amerike, akcenat je bio na tome da smo sve sami napravili."

Natpis na slici Hotel ima dva zvanična ulaza - gradski i dunavski, ali i brojne dodatne prolaze

Urušavanje

Tanja Vasić ima 30 godina i odrasla je u blizini hotela Jugoslavija.

„Meni je 1990-ih hotel bio mesto za izbegavanje gde su se skupljale problematične strukture ljudi."

Penzioner Toma Iličić svaki dan šeta duž Zemunskog keja.

„Tokom 1970-ih smo u hotelu Jugoslavija imali proslave firmi u toj čuvenoj Banket sali i to smo doživljavali baš onako velelepno.

„Onda se desilo da nisi smeo kasnije da prođeš tuda, ko se sve skupljao".

U hotelu je čuvenu prodavnicu odeće imala i Svetlana Raznatović Ceca, estradna pevačica i supruga ubijenog Željka Ražnatovića Arkan, osnivača i glavnog komandanta Srpske dobrovoljačke garde, koji je tokom ratova u Jugoslaviji stekao reputaciju ratnog profitera.

U noći između 7. i 8. maja 1999. godine, dva projektila bačena su na zapadno krilo hotela.

U bombardovanju je uništeno i ovo zdanje. To je jedna od najtežih noći u kojoj je avijacija NATO-a u četiri talasa žestoko bombardovala i najstroži centar grada, ambasadu Kine na Novom Beogradu i šire, pisao je tada nedeljnik Vreme.

„Britanski ministar inostranih poslova je sutradan rekao da je hotel Jugoslavija, u stvari bio na meti, te da je to bila 'legitimna meta' zato što se 'smatra da se koristi kao štab lidera paravojnih snaga Arkana'", pisalo je Vreme.

„Arkan je rekao da 'štab Tigrova' nije pogođen i da oni nisu čak ni ranili nijednog 'tigra' i da 'tigrovi' spremni čekaju NATO."

Za to vreme su u holu i u svečanim salama koje izgledaju kao da je kroz njih prošao tornado, kelneri raščišćavali staklo, dodao je reporter Vremena.

„To nije neki jedinstven primer da se nasleđe iz perioda socijalizma urušava. To je sve deo istorijskog revizionizma i potrebe da se dokusuri sećanje na socijalistički period", objašnjava teoretičar umetnosti Dimitrijević.

„S druge strane, u pitanju je neka vrsta prazne fascinacije tim nasleđem, a to je takođe akt depolitizacije."

Dimitrijević piše o kulturnom nasleđu socijalističke Jugoslavije, a autor je i knjige „Potrošeni socijalizam" , a ovaj hotel je za njega „svakako jedan od najreprezentativnijih objekata":

„I u drugim slučajevima zanima me kako neka zgrada koja je stvorena u okviru neke specifične društvene imaginacije preživljava ili ne kraj te imaginacije.

Sa objektima izgrađenim tokom socijalizma, dodaje Dimitrijević, događa se da je „ta društvena imaginacija svedena - na imaginaciju katastrofe".

Natpis na slici Mesto gde je pala bomba 1999. godine. Ovaj prostor ni danas nije renoviran
Natpis na slici Nekada se u čuvenu Banket salu, gde su se organizovale proslave, išlo pravo iz zapadnog krila koje je bombardovano

Hotel danas - bez dve kule i dve zvezdice

Hotel Jugoslavija je nakon bombardovanja pripao „Dunav osiguranju", a Agencija za privatizaciju ga je prodala iz trećeg pokušaja 2006. godine kompaniji „Alpe-Adrija hoteli" iz Beograda za 31,3 miliona evra.

Prodat je po znatno nižoj ceni od početnog iznosa od 42 miliona evra, a na licitaciji su učestvovale i Pluto internacional i KLC holdings iz Luksemburga.

U medijima se spekulisalo da je tajni suvlasnik bio i hrvatski biznismen Andrija Kević.

Kompleks je zatim prodat investicionom fondu QSQ sa Kipra.

Pored brojnih najava da su strani investitori zainteresovani da ulože novac u zdanje, hotel je ponovo počeo sa radom krajem 2013. godine kao garni hotel sa tri zvezdice. Sam pojam garni u turizmu znači da ima samo uslugu noćenja i doručka i da se podrazumeva da gost neće mnogo vremena provoditi u smeštaju.

Ima 132 sobe na dunavskoj strani na trećem, četvrtom i šestom spratu, kao i sedam restorana, prodavnica i oko 100 kancelarija. U okviru kompleksa nalazi se i Grand Kazino Beograd i kineska turistička agencija.

Danas u hotel mahom dolaze posetioci iz bivše Jugoslavije ili sportisti kada se organizuju velika takmičenja.

Ovog leta, prema najavama iz gradske uprave tokom 2015. godine, hotel je trebalo da dobije luksuzne dve kule. Ideja je bila da postane deo lanca Kempinski i postane opet luksuzni hotel od pet zvezdica.

Ni dve kule i dodatne dve zvezdice ovog leta nisu zaživele.

Luster izgleda impozantno, ali više nije najveći u Evropi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči