„Kralj Petar“ kandidat za Oskara: Bez mnogo novca šanse za nominaciju male

Lazar Ristovski kao kralj Petar I Karađorđević Image copyright Zillion films
Natpis na slici Lazar Ristovski kao kralj Petar I Karađorđević

Nakon odluke da film Petra Ristovskog Kralj Petar I bude kandidat Srbije za Oskara, u filmskoj zajednici se postavilo pitanje da li velika gledanost i istorijski važna tema olakšavaju put do nominacije za ovu nagradu.

Producenti i reditelj iz Srbije kažu da je put od nacionalnog kandidata do nominacije za najprestižniju filmsku nagradu dug i da umnogome zavisi od promocije filma u Americi.

Film, kao i petodelna serija emitovana na javnom servisu u martu 2019, privukao je veliku pažnju javnosti i u prva dva meseca bioskopskog prikazivanja imao je 200.000 gledalaca.

Snimanje je pokrenuo glumac i producent Lazar Ristovski, a film je režirao njegov sin Petar.

Petar Ristovski kaže za BBC na srpskom da je prelazak srpske vojske preko Albanije 2015. godine bio interesantan filmskim stvaraocima van naših granica.

On kaže da je čuveni američki reditelj Džon Ford rekao da „kada bi se pokrenuo kadar fotografije starog kralja Petra kako se na volovskim kolima povlači preko Kosova, pred nama bi bio film o velikoj drami srpskog naroda i njegovog kralja".

Koje teme privlače pažnju članova američke Akademije

Ristovski smatra da je adut njegovog filma „privrženost i i bliski odnos kralja s narodom", što nije uobičajeno za filmove o vladarima.

„Članovi Akademije moći će da se upoznaju sa posebnim moralnim i etičkim kodeksima našeg naroda iz kojih nastaje onaj naš čuveni inat koji nas je održao u trenucima kada su svetske sile htele da nas izbrišu sa mape Evrope," kaže autor Kralja Petra I.

Image copyright Zillion films

Ristovski smatra da je stil filma jedinstven, što može privući članove Akademije, jer je u ovom delu „pomešana srpska epska nacionalna priča sa elementima američkog vesterna".

„Iako ne bez mana, Kralj Petar I je kvalitetan dugometražni debi mladog reditelja, iznenađujuće vešto realizovan spektakl koji pruža (makar i samo u domaćim/regionalnim okvirima) vanserijsko bioskopsko iskustvo", napisao je Đorđe Bajić u kritici objavljenoj u nedeljniku Vreme.

Kralj Petar I je izabran najvećim brojem glasova - 10 od 21 članova Akademijefilmske umetnosti i nauke u Srbiji glasalo je za ovaj film. Šavovi Miroslava Terzića i Delirijum tremens Gorana Markovića dobili su po pet glasova.

Film Ognjena Glavonjića Teret dobio je samo jedan glas.

Činjenicu da se film u najvećoj meri obraća lokalnoj publici, nije učestvovao na velikim filmskim festivalima i da nema distribuciju u inostranstvu, dramaturg i filmski kritičar Ivan Velisavljević u izjavi za dnevni list Danas opisao je „netaktičnim izborom".

On podseća da se film Teret već tri nedelje prikazuje u njujorškom Linkoln centru, ali da je „on je iz dobro poznatih razloga političke hajke na taj film, verovatno, znajući sastav Akademije, sklonjen zarad jednog zanimljivog istorijskog ratnog spektakla koji ima neku vrednost u našim nacionalnim okvirima".

Glavni lik filma Teret je vozač hladnjače koji prihvata posao 1999. da tokom bombardovanja prenese teret od Kosova do Beograda ne znajući šta vozi.

Tokom bombardovanja, u hladnjačama su tela Albanaca ubijenih na Kosovu prevožena na tajne lokacije u Srbiji - ovom temom Glavonjić se bavio u dokumentarnom filmu Dubina Dva.

Niko ne stigne da pogleda 87 filmova

Vinsent Daud, BBC Svetski servis

Na putu do Oskara postoje dve faze - da vas nominuje vaša zemlja, a zatim da vaš film dospe na širu listu koja se prosleđuje članovima Akademije filmskih nauka i umetnosti. Akademija se ne utiče na to ko će biti kandidati iz pojedinačnih zemalja.

Od 2020, ova kategorija nosiće novi naziv - Najbolji strani film umesto Najbolji film na stranom jeziku.

Ova kategorija je veoma zahtevna jer se očekuje od članova Akademije da pogledaju veliki broj filmova kandidata.

Ove godine 87 zemalja je prijavilo kandidate, a zatim je sastavljen uži spisak od devet filmova i tek tada (korišćenjem poprilično složenog sistema glasanja) se objavljuje pet nominacija.

Promenilo se pravilo da film mora da bude prikazan u bioskopu, već ga je moguće pogledati na DVD-u ili preko interneta. Time ova kategorija izlazi izvan interesovanja malog broja članova Akademije.

Image copyright DON EMMERT

Ipak, činjenica je da će glasači pogledati samo deo filmova, jer realno niko ne može da pogleda preko 80 filmova. Znači oni će pogledati filmove koji su im dostupni i „kampanja" koju sprovode producenti nije toliko važna u ovom trenutku.

Neke zemlje promovišu filmove u publikacijama, kao što je Varajeti, ali teško je proceniti koliko to utiče na krajnji rezultat. Moj utisak je da većina članova Akademije glasa za film koji im se dopadne.

Ne postoje dokazi za tvrdnju da ljudi glasaju „politički", sigurno ne na način na koji se to radi na izboru za pesmu Evrovizije. Članovi su ozbiljni kad je film u pitanju i u ozbiljnim su godinama - oni glasaju po savesti.

Dug i trnovit put do nominacije

Film Klopka Srdana Golubovića ušao je u uži izbor 2008. za nominaciju za Oskara američke Akademije, a Krugovi istog autora bio je kandidat Srbije 2013. godine.

Za nominaciju je „najvažnije naći dobrog PR agenta i američkog distributera, zato naši filmovi nikada nisu uzeti u obzir", kaže Jelena Mitrović, producentkinja oba ova filma.

Image copyright Baš Čelik
Natpis na slici Nebojša Glogovac u filmu "Klopka"

U tom trenutku je Ministarstvo kulture izdvajalo između tri i pet miliona dinara za promociju filma, seća se ona. Ta suma je bila dovoljna za angažovanje PR agenta, plaćanje tri oglasa u specijalizovanom američkom filmskom časopisu Varajeti i štampanje DVD-ova koji su slati članovima američke Akademije.

„U tom trenutku je turski kandidat imao budžet od 250.000 evra", kaže Mitrović.

Ona kaže da bez velikog američkog distributera, učešća na festivalima i dobrim kritikama u medijima koje čitaju članovi Akademije, filmovi iz regiona nemaju šansu da budu nominovani za najbolji strani film.

Image copyright Baš Čelik
Natpis na slici Nikola Rakočević u filmu "Krugovi"

S tim se slaže i Ristovski.

„Ovo je velika stvar za mene i za moj film, ali zapravo mislim da su svim našim filmovima ove godine šanse da se nađu među pet nominovanih bez ogromne količine novca uložene u marketing u Americi i lobiranjem među članovima akademije jako male", kaže on.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionNeputovanja

Jugoslovenska kinematografija - šest nominacija

  • 1958: Cesta duga godinu dana, režija: Đuzepe de Santis
  • 1960: Deveti krug, režija: France Štiglic
  • 1966: Tri, režija: Aleksandar Petrović
  • 1967: Skupljači perja, režija: Aleksandar Petrović
  • 1969: Bitka na Neretvi, režija: Veljko Bulajić
  • 1985: Otac na službenom putu, režija: Emir Kusturica

Od raspada zajedničke države, samo su Makedonija (Pre kiše u režija Milča Mančevskog) i Bosna i Hercegovina (Ničija zemlja u režiji Danisa Tanovića) imale nominacije. Tanovićev film je osvojio zlatnu statuu 2001. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči