Bojkot izbora: Kako će preživeti stranke van skupštine

Beograd, 2019. Image copyright FoNet
Natpis na slici Deo opozicionih skupštinskih klupa prazan je i u aktuelnom sazivu parlamenta

Opozicione stranke u Srbiji koje se odluče za bojkot narednih parlamentarnih izbora moraju da misle o najmanje dve strategije - osim o rezultatu bojkota, moraće da se pobrinu i o načinima da prežive naredni mandat izvan parlamenta.

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, samo stranke koje imaju predstavnike u parlamentu - kako republičkom, tako i lokalnim, dobijaju sredstva iz budžeta.

Status parlamentarne donosi strankama i više od finansija i prestiža - prisutnost u javnosti, bolju vidljivost u medijima.

„To će biti veliki izazov i biće veoma teško jer ćemo ostati bez sredstava iz budžeta - kako onih za narodne poslanike, tako i onih za odbornike.

„Mislim da ovakav izbor traži neku vrstu žrtve i tu će oni najtvrđi da prežive i ostanu", kaže za BBC na srpskom Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke (NS) koja se među prvima izjasnila da će bojkotovati predstojeće izbore.

O tome kakva je strategija Stranke slobode i pravde, još jedne stožerne članice Saveza za Srbiju, nije želela da govori potpredsednica Marinika Tepić.

Na pitanje BBC-ja odgovorila je kontrapitanjem, a potom se više nije javljala na telefon.

Sa druge strane, članovi Demokratske stranke Srbije (DSS) još nisu odlučili da li će izaći na izbore, ali dobro pamte period vanparlamentarnog života od 2014. do 2016. godine.

„Ključna je bila ne snalažljivost, nego želja da se preživi.

„Trajalo je to dve godine i preživeli smo, ali da je trajalo četiri godine - pitanje je da li bismo uspeli", priseća se za BBC na srpskom današnji predsednik Izvršnog odbora DSS-a Uroš Janković.

Parlamentarni izbori u Srbiji, ukoliko budu u redovnom terminu, održaće se na proleće 2020. godine.

Finansiranje - najveća nepoznanica

Kada stranka ostane van skupštinskih klupa - bilo sopstvenom ili voljom birača - prva briga joj je kako da nadomesti finansiranje iz budžeta.

„Nismo se ustezali da zamolimo one kojima je DSS ostao dužan da prolongiraju naše dugove, što su neretko i činili i to nas je spasilo.

„Imali smo i minimalni prihod iz budžeta od odbornika širom Srbije, ali smo imali i veoma česte i duge blokade", kaže Uroš Janković.

Image copyright FoNet
Natpis na slici Njihove stranke donele su odluku o bojkotu izbora: Boško Obradović (levo, Dveri), Dragan Đilas (u sredini, SSP), Goran Ćirić (desno, DS)

Rešenje je ponudio lider Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac, gostujući u „Utisku nedelje" na televiziji Nova S.

On kaže da bi svaki član DS-a izdvajanjem 100 dinara mesečno obezbedio funkcionisanje stranke.

Nekadašnja predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić kaže da ideja zvuči dobro, ali da je teško sprovodiva.

„To bi u teoriji bilo odlično, ali ja kao neko ko je vodio stranku van parlamenta, znam da uplate članstva jako teško idu bez obzira da li je to samo 100 dinara."

S druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević kaže da svojevrsni politički „kraudfanding" (skupljanje sredstava od članova) ima potencijala u Srbiji.

„Ne davimo Beograd je na taj način skupljao novac za akcije, neki mediji su koristili to kao jedan od načina finansiranja.

„Iako je to do sada više bilo prisutno u humanitarnom finansiranju, ljudi sve više shvataju da se i za druge aktivnosti mogu na taj način sakupljati sredstva", kaže Pavićević.

On ovaj način finansiranja vidi kao jedan od retkih koji su preostali opoziciji u Srbiji.

„Velike opozicione stranke su navikle da se finansiraju iz budžeta, pa će sad morati da se preorijentišu na volontiranje, više učešća i finansiranja iz članstva.

„Teško je zamisliti da bi privrednici smeli otvoreno i javno da finansiraju opozicione stranke."

Pavićević dodaje da bi promena načina finansiranja mogla da ima i posledice po promenu unutrašnjeg uređenja stranaka.

„To bi moglo donekle i da osveži stranke, promeni njihovu strukturu - ukloni sada prisutnu hijerarhiju.

„Ona se održavala upravo na finansiranju odozgo - jer su lideri obezbeđivali finansiranje", kaže Pavićević.

Nevidljivost - problem koji nadrasta finansije

Odlaskom iz parlamentarnih klupa, stranke čeka i bitka za pažnju glasača, a mnogo će zavisiti i od strategije bojkota za koji se opozicija opredeli.

Već težak posao privlačenja pažnje biće još teži.

„Mi smo medijski bili na margini i nigde nas nije bilo - strankama u parlamentu se daje prostor u javnosti i niko nije želeo da prenese saopštenje vanparlamentarne stranke.

„Društvene mreže su u redu, ali to nije dovoljno", kaže Uroš Janković iz DSS-a.

Potpredsednica NS-a Sanda Rašković Ivić kaže da je opozicija svesna da će već sužen medijski prostor za iznošenje ideja biti još manji.

„Imate čitav niz stranaka koje čine koaliciju Savez za Srbiju - to je lakše, jer možemo da se oslanjamo jedni na druge, tako organizujemo putovanja po Srbiji, tribine.

„Da biste se vratili u parlament, potreban je veliki rad na terenu i svakodnevno prisustvo među građanima."

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionSve što treba da znate o sastancima vlasti i opozicije

Profesor Đorđe Pavićević očekuje da će mediji koji su i do sada profesionalno obavljali posao, to raditi i dalje.

„Veći je problem u manjim gradovima ili selima - tamo gde su građanske inicijative i pokreti preuzeli ulogu opozicije.

„Iako ih je bilo malo, problem će biti i gradovi koji su mogli da budu korišćeni kao vrsta resursa - poput Šapca."

Svodeći račune dosadašnjih bojkota izbora u Srbiji, Pavićević kaže da nijedna stranka u Srbiji nije nestala jer je bojkotovala izbore, ali da jesu nestajale stranke koje se nisu pridružile bojkotu.

Podseća da je izostanak sa liste onih koji bojkotuju izbore 1997. godine SPO koštalo liderskog mesta u opoziciji, dok s druge strane primer Građanskog saveza Srbije pokazuje da je stranka ojačala dok je bila u bojkotu, a raspala se po dolasku na vlast.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči