Niš: Atletski šampion u 83. godini

Cvetko Kitić Image copyright Saša Đorđević

Zvuči kao kliše, ali u sportu očigledno ne postoje granice, jer ne morate da budete mladi kako biste bili šampion.

Nišlija Cvetko Kitić je živi dokaz za to.

Ovaj 83-godišnji penzionisani profesor niškog Medicinskog fakulteta nedavno je osvojio sedam medalja na Balkanskom prvenstvu u atletici za veterane u Bukureštu.

Nadmećući se u kategoriji atletičara starijih od 70 godina, Kitić je osvojio tri zlatne, isto toliko bronzanih i jednu srebrnu medalju.

Penzioner je pobedio u trci na sto metara, troskoku i skoku u dalj. Drugi je bio u trci na 110 metara, dok je bronzane medalje osvojio u štafetama sa beogradskim kolegama.

Ali, kako tvrdi profesor Cvele - kako ga Nišlije zovu - „medalja nikad dosta".

„Na balkanskom prvenstvu veterani imaju pravo da se prijave samo za četiri discipline. Kada bi mi dozvolili da se prijavim u deset disciplina, osvojio bih i tu medalje", kaže Kitić za BBC na srpskom.

130 medalja u penziji

Kitić je kao mlad trenirao atletiku u niškom atletskom klubu Železničar, ali je zbog studija medicine morao da odustane od profesionalnog sporta.

Atletici se vratio pre 18 godina, kada je otišao u penziju.

„Penziju nisam doživeo kao prekid sa aktivnim životom bez smisla, strategije i stila", priča Kitić.

„Već sam ranije rekao - neću da budem klasični penzioner, da sedim u parku, igram šah, nego ću da se bavim sportom."

Kako kaže, znajući da samo aktivnost održava ljude u životu, sa 65 godina se učlanio u beogradski klub Veteran.

Od tada svakog jutra u sedam trči na keju pored Nišave, a jednom nedeljno odlazi i na stadion Čair kako bi štopericom merio vreme.

„Moram da izmerim i vidim da li napredujem ili, ne daj bože, nazadujem. Da znam gde sam."

Otkako se 2001. godine vratio na stazu, kaže da je osvojio oko 130 medalja, ali da će ih detaljno izbrojati jednog dana.

Brži od mlađih kolega

Osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama za veterane 2013. godine u Torinu u Italiji, Kitić smatra njegovim najvećim uspehom.

Tada je u trci na 100 metara osvojio bronzu, istrčavši za 14.24 sekunde.

„Meni je profesor Fakulteta fizičkog vaspitanja rekao da dve trećine studenata ne može da istrči moj rezultat."

U Italiji je takođe osvojio zlato u skoku u dalj - skočivši 4.68 metara - i srebro u troskoku.

Tvrdi da je već sada rekorder u Srbiji po broju medalja u kategoriji veterana, a veruje da će do devedesete godine postaviti novi rekord.

„Ako me zdravlje bude služilo, furaću još sedam-osam godina i nadam se da ću postaviti rekord u dužini takmičenja."

Image copyright Saša Đorđević
Natpis na slici Ali nije sve u treningu, ima nešto i imidžu, tvrdi Cvetko

Formula za uspeh

Kitić je jedan od onih sportista koji ne priznaju poraz.

To za njega, prosto, nije opcija, jer, kako kaže, „sve ispod zlata je neuspeh".

„Ja nisam sreo upornijeg čoveka od mene", kaže Kitić.

Izreku „važno je učestvovati" ne prihvata.

„To kažu oni koji ne mogu da postignu ciljeve i onda time pravdaju sebe."

Sedam zlatnih pravila

Kitić svoj uspeh pripisuje „zlatnim pravilima" kojih se redovno pridržava.

Sedam zlatnih pravila za život po profesoru Cvetku Kitiću:

  • Fizička aktivnost
  • Mentalna aktivnost
  • Seksualna aktivnost
  • Pravilna ishrana
  • Optimizam
  • Socijalna komunikacija
  • Putovanja

A bitno je i odevanje

Možda neke Nišlije ne znaju čime čime se Cvetko Kitić bavi, ali ga svakako prepoznaju na ulici.

Naime, najstariji niški atletičar ima i zaštitni znak.

„Kada sam napunio 40 godina, shvatio sam da sam ušao u neke ozbiljne godine i zapitao sam se kako da se razlikujem od svih u Srbiji."

Tada je rešio da kreira svoj vizuelni identitet. Kako kaže, mnogi ga sada zovu white man - čovek u belom.

„Ljudi su se čudili, ali sam postigao željeni efekat", kaže Kitić.

Kada je napunio 60 godina, primetio je da mu, pored bele garderobe, nešto fali.

„Gledao sam film Neki to vole vruće i jedan lik u filmu je nosio mornarsku kapu. Tada sam se zarekao - kada je nađem, staviću je na glavu."

Ali Cvetko Kitić godinama nije uspevao da nađe mornarsku kapu kakvu je želeo, sve dok nije posetio Antaliju u Turskoj, krajem devedesetih.

„Tada sam u izlogu video mornarsku kapu. Ušao sam unutra i pitao prodavca koliko takvih kapa ima."

Prodavac je izbrojao deset.

„Rekao sam mu 'pakujte sve, a izvadite mi i ovu iz izloga!'", kroz smeh se seća Kitić.

Od tada je nije skinuo.

Pa eto, recept za dugovečnost je lak: fizička aktivnost, optimizam, a poželjna je i mornarska kapa.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči