Požari na Staroj planini, Vojvodini i jugu Srbije: „Vatra preti da uništi i spali sve“

požar na Staroj planini Image copyright Cvetomir Velkovski
Natpis na slici Veliki šumski požar izbio je sa bugarske strane i prešao na našu u nedelju

Na Staroj planini, miris paljevine oseća se u vazduhu - gore šume stare sto godina.

„Biće katastrofa ako to izgori, jer to je dragulj Stare planine", kaže za BBC na srpskom Aleksandar Mojić iz planinskog doma Šum.

Požar trenutno gasi 200 pripadnika Sektora za vanredne situacije uz pomoć meštana. Mojić dodaje da je vatra stigla do atara sela Topli dol i da stiže do privatnih parcela na kojima ima stoke.

„Preti da uništi i spali sve", kaže on.

Plamen se širi i ka selu Dojkinci i gustim, starim šumama, a Mojić se nada „da će kiša uskoro početi da pada".

Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić rekao je da „trenutno nema ugroženih života".

Iz Javnog preduzeća Srbijašume za BBC na srpskom kažu da su njihovi zaposleni na terenu i da je na Staroj planini „zaštita koja je sinoć postavljena, nažalost probijena".

U Sektoru za vanredne situacije knavode i da očekuju da u Srbiju stigne letelica iz Rusije koja će pomoći u gašenju požara.

Koje oblasti je zahvatila vatra?

U proteklih nedelju dana, Vojvodina je bila područje sa najviše požara u Evropi, pokazala je mapa Američke svemirske agencije koja se ažurira na svaka tri sata.

Prema podacima MUP-a od početka oktobra u Srbiji je registrovan 3.031 požar na otvorenom, dok je od početka godine zabeleženo 16.861.

Image copyright NASA
Natpis na slici Crvene tačke predstavljaju požare

U Trgovištu je proglašena vanredna situacija, jer je požarom zahvaćeno 500 hektara.

Takođe, vatra je zahvatila i područje Čestelina, nepristupačan teren u okolini Vranja, što vatrogasno-spasilačkim jedinicama otežava gašenje.

Na gašenju požara u Pčinjskom okrugu angažovana je i Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Šta je uzrok požara?

Nije poznat uzrok požara na Staroj planini.

Požari na njivama Vojvodine, međutim, najverovatnije su posledica paljenja strnjike.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će uskoro preko satelita moći da se pronađu oni koji pale strnjiku na poljoprivrednom zemljištu.

On je za RTS rekao da sistem ne može u svakom trenutku da „vidi izvršioca, ali da može da ga poistoveti sa parcelom". Sistem se već testira.

„U jednoj lokalnoj samoupravi u srednjem Banatu bilo je 950 zapaljenih parcela, a u Rumi, Pećincima i Sremskoj Mitrovici ukupno hiljadu paljenja", dodaje Nedimović.

Kazne za one koji pale vatru na njivama kreću se od 5.000 do 25.000 dinara za fizička lica i 100.000 do milion dinara za pravna lica.

Loše navike i neznanje

Profesor dr Miroslav Malešević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kaže da poljoprivrednici znaju da je paljenje strnjike štetno po njih i po sredinu, ali da od ove prakse ne odustaju.

„Ovakvom načinu sanacije tla pribegava se na jesen sa kukuruzovinom", objašnjava on za BBC na srpskom.

Malešević dodaje da se na taj način smanjuje plodnost zemljišta, jer vatra i pepeo koji ostane, uništavaju korisne mikroorganizme.

On kaže da su „ležernost, loše navike i sitna mehanizacija svakodnevnica nekih srpskih ratara", a da ovi požari mogu da zahvate i susedne voćnjake, privatne posede i stoku.

„Nije zanemarljiv broj onih koji su u požarima zbog paljenja strnjike izgubili i živote", dodaje profesor.

Ukoliko se ovakvom načinu sanacije tla ne može stati na put, Malešević veruje da rešenje može biti angažovanje vatrogasnih službi koje će dežurati pokraj njiva dok se paljenje vrši.

On misli da sistem satelitskog praćenja koji je najavio ministar, neće biti baš precizan jer će biti teško dokazati ko pali njive.

„Potrebna je edukacija i pomoć pri osavremenjavanju mehanizacije kojom ratari raspolažu", kaže Malešević.

Šta kaže zakon?

Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka.

Za to je zaprećena kazna za pravna lica od 300.000 do 1.000.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara, kao i obaveza lica koje je izazvalo požar da nadoknadi vatrogasno-spasilačkoj jedinici troškove intervenisanja, navode iz MUP-a Srbije u pisanom odgovoru na pitanja BBC-ja.

Ovim zakonom zabranjeno je loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim i za to obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite od požara.

Za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena je kazna za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara.

Iz MUP-a dodaju da, iako je Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, smeća i biljnih ostataka, ova pojava je i dalje veoma zastupljena na celoj teritoriji Republike Srbije.

Iz Srbijašuma mole građane da savesno i odgovorno postupaju:

  • da ne lože vatru blizu šume i u šumi,
  • da ne pale korov, biljni i drugi materijal na poljoprivrednim parcelama, voćnjacima i površinama blizu šume,
  • da ne bacaju opuške i lako zapaljive materijale na mestima gde se može izazvati požar,
  • ne ostavljaju za sobom neugašenu vatru nakon izleta u prirodi.

U slučaju pojave požara, građani se mole da obaveste najbližu šumsku upravu ili direkciju JP Srbijašume na telefon: 011 711 50 27, kao i vatrogasnu službu na telefon: 193.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči