Stevan Dojčinović: Zašto je urednik Krika deportovan iz Abu Dabija

Dojčinović Image copyright Medija centar
Natpis na slici Dojčinović je za rad u KRIK-u osvojio brojne nagrade širom sveta

Urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (Krik) Stevan Dojčinović deportovan je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju.

„Naš urednik je sleteo i dobro je. Trenutno je na aerodromu i prolazi kroz neophodne procedure kako bi mu bio vraćen pasoš", napisali su novinari Krika na Tviteru.

Dojčinović je u Abu Dabiju trebalo da govori na konferenciji Ujedinjenih nacija o korupciji.

Iz Krika navode da je Dojčinović u utorak uveče zadržan na aerodromu u Abu Dabiju, gde mu je saopšteno da je na „crnoj listi" i da ne može da uđe u zemlju.

„Kazali su da me nisu Ujedinjeni Arapski Emirati stavili na crnu listu, već da je to bio zahtev neke druge vlade, ali mi nisu rekli koje", navodi Dojčinović.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije za BBC ističu da je ambasada Srbije u Abu Dabiju zatražila informaciju o razlozima zadržavanja Dojčinovića.

„Što se tiče Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, Vlade Republike Srbije - nikada nisu, niti će, sugerisati bilo kojoj državi na svetu da bilo kog državljanina Srbije stavljaju na restriktivne liste", ističu iz ministarstva.

U međuvremenu se oglasili i drugi učesnici.

„Pet nevladinih organizacija dobilo je zabranu učešća (na UN konferenciji) koju su, iz nepoznatih razloga, donele nepoznate države bez mogućnosti žalbe. Ako su zemlje ozbiljne po pitanju vladavine prava, to mora da počne ovde", navode iz Međunarodne koalicije nevladinih organizacija koje nadgledaju sprovođenje UN konvencije protiv korupcije.

„Nečuveno"

Dru Salivan, urednik i koosnivač Projekta za istraživanje kriminala i korupcije (OCCRP) - u kojem je Dojčinović regionalni urednik - kaže za BBC na srpskom da je sve ovo „nečuveno".

„Kako je moguće da stručnjaku iz oblasti korupcije koji je na poziv Ujedinjenih nacija krenuo na njihovu konferenciju o korupciji, nije dozvoljeno da uđe u zemlju", ističe on.

Salivan navodi da je Abu Dabi svim pripadnicima organizacija civilnog društva pokušao da zabrani da govore na toj konferenciji.

„Sve to na osnovu neke misteriozne crne liste, za koju ne znamo šta je. Trebalo bi da nam objasne zašto je jedan od najpoznatijih svetskih novinara iz oblasti korupcije stavljen na crnu listu, ko je tu listu napravio i kako se dospeva na nju", navodi Salivan.

On ističe da bi vlasti Srbije mogle da znaju „nešto o toj crnoj listi".

„Jasno je da Abu Dabi i neke druge vlade, poput Srbije, ne tolerišu kad mediji izveštavaju o korupciji - to pokazuje kolika je njihova posvećenost borbi protiv korupcije i da je sve zapravo šarada", dodaje.

Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano
Media captionGodinu dana kasnije - još se traži pravda za brutalno ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija

Šta se desilo?

Dojčinović je na aerodrom doleteo u utorak oko 20 časova direktnim letom iz Beograda, kada su ga službenici na pasoškoj kontroli zadržali i uzeli mu pasoš, piše Krik.

„Nakon toga su me odveli u deo aerodroma gde se nalazi policija. Tamo su mi uzeli otiske prstiju, slikali me i napravili fajl. Zatim su me ostavili da čekam pod nadzorom i tek nakon pet sati čekanja rekli da ću ujutro biti deportovan u Srbiju", kaže Dojčinović za portal Krika.

Kako navode, zatim je pod pratnjom ukrcan na jutarnji let, bez jasnog obrazloženja. Sleteo je u Beograd oko 10.30 časova u sredu.

Dojčinović je na panelu u Abu Dabiju trebalo da govori o suzbijanju prekogranične korupcije, pranja novca i organizovanog kriminala.

Iz Ministarstva inostranih poslova Srbije navode da se Dojčinović nije obratio predstavnicima ambasade u Abu Dabiju, niti zatražio konzularnu pomoć.

Takođe, ističu da to nisu uradili ni državni organi UAE, niti su ambasadu obavestili o razlozima zadržavanja.

„Ambasador Republike Srbije, koji je prisustvovao međunarodnoj konferenciji Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala, na samoj konferenciji, posredno, od učesnika konferencije obavešten je o ovom događaju", navode iz ministarstva.

Oni ističu i da je „diskreciono pravo svake države da po sopstvenoj proceni onemogući ulazak stranim državljanima, te da nema obavezu da obrazloži razloge svog stava".

Nije prvi put

Dojčinović je u sličnoj situaciji bio 2015. godine, kada je zadržan na aerodromu u Moskvi, a zatim deportovan u Srbiju.

Tada je trebalo da studentima Fakulteta za žurnalistiku održi predavanje o istraživačkom novinarstvu.

Umesto toga je ceo dan proveo u pritvoru i zabranjen mu je ulaz u Rusiju do 2020. godine.

Iz Krika navode da je Dojčinović više puta od ruskih vlasti tražio objašnjenje zbog čega je deportovan, ali da odgovor nije dobio.

Jedino su mu iz ruske tajne službe FSB u pismu naveli da ga smatraju „pretnjom po nacionalnu bezbednost i javno zdravlje", dodaju iz Krika.

Sloboda medija i Srbija

Srbija je u 2019. pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda, saopšteno je u aprilu iz organizacije Reporteri bez granica.

Srbija se tako našla na 90. od 180 mesta.

„Raste broj napada na medije, uključujući pretnje smrću, a sve češće su i zapaljive izjave zvaničnika usmerene protiv novinara", piše u izveštaju za 2019. godinu, uz upozorenje da su mnogi napadi na novinare ostali neistraženi i nerešeni, a počinioci nisu kažnjeni.

U tom izveštaju bilo je reči i o istraživačkim novinarima.

„Agresivne kampanje protiv istraživačkih novinara koje sprovode provladini mediji su u punom jeku. Neki hrabri novinari i dalje izveštavaju o opasnim temama kao što su kriminal i korupcija, ali njihovi izveštaji imaju ograničenu publiku zbog koncentracije vlasništva nad medijima", upozorili su autori izveštaja.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Više o ovoj priči