Intervju petkom: Buč Kesidi - „Osećamo se kao klinci dok sviramo“

Buč Kesidi Image copyright Buč Kesidi
Natpis na slici Buč Kesidi - Zoran Zarubica (levo) i Luka Racić

Oni su „indi pop rok boj bend duo" iz Pančeva koji beži od alternative i otvoreno teži mejnstrimu.

Tokom 2019. godine su svirali u mnogim gradovima u Srbiji i nastupali na svim većim festivalima.

Za kraj godine, ovog vikenda ih čekaju dva rasprodata koncerta u beogradskom Domu omladine, a kako kažu „pucaju na beogradsku Arenu".

Bend Buč Kesidi nazivaju „kaubojcima pod disko kuglom", ali 25-godišnji Luka Racić i 23-godišnji Zoran Zarubica ne pevaju o nepreglednim prerijama i salunskim tučama.

Oni pišu pesme o nečemu šta proživljava njihova generacija širom regiona - izlascima, muvanju po zadimljenim klubovima, provodu koji počinje u subotu, a završava se rano izjutra u nedelju.

Njihov prvi album Posesivno-ospulsivni hospul zvuči onako kako su i sami sebe jednom opisali - „napeto, brzo, naglo, ali sve vreme opasno i kul".

Album Euforija, koji su najavili singlovima Nema ljubavi u klubu, Đuskanje ne pomaže i Tiho, odveo ih je u nekom drugom smeru i do mnogo šire publike.

„Sa ova dva singla, hteli to mnogi da priznaju ili ne, domaći rokenrol zvučao je, nakon čitave večnosti, ponovo seksi", napisao je Miloš Cvetković, muzički novinar portala Balkanrok.

Image copyright Buč Kesidi

Spot za pesmu Subota izašao je početkom decembra, nekoliko dana nakon što je na internetu osvanuo njihov drugi studijski album.

Cvetković dodaje da je ovo „prvi indi elektro pop/rok album na srpskom jeziku koji uspešno ide u korak sa svetom".

Sudeći po ocenama kritičara i brojnosti njihove publike, ova rečenica zvuči apsolutno istinito.

Kako nije uspeo da nabavi kartu za neki od koncerata u Beogradu, jedan moj poznanik otišao je na nastup Buč Kesidija u Niš.

A preći 450 kilometara u oba pravca zbog mladog domaćeg benda nije mala stvar.

Bilo je lako stupiti u kontakt sa članovima benda. Malo je teže bilo ubosti termin za intervju.

Ovih dana, Luka i Zoran sa intervjua trče kod frizera, pa kod krojača koji im uzima mere za kostime, a onda na probu.

Nakon dva akademska odlaganja, nalazimo se u kafiću u Pančevu.

Sve je spremno, na stolu su, pored diktafona, dva plazma šejka, pa počinjemo razgovor o muzici, kućnim žurkama i zabranjenim odevnim kombinacijama.

Recept za dobar nastup: Sređene frizure, bez bermuda na bini i obavezno loženje

Oni su sve što očekujete od jednog modernog benda - mladi, kreativni, vredni, čak i tvrdoglavo uporni.

Ali istovremeno su obični momci koje sve što im se dešava jako zabavlja. Obožavaju to što rade, maksimalno su posvećeni i „lože se dok sviraju".

„Osećam se kao kada si klinac, pa napraviš bend i sviraš tribjut omiljenog benda. Tako se ložim dok sviram", objašnjava Luka.

„Sviram pesme koje su mi stvarno strava, a opet, tako treba da bude, jer mi smo ih pisali."

Na bend gledaju kao na firmu i svesni su da moraju da daju sto odsto sebe kako bi uspeli u tome što rade.

„Ti prosto moraš da uradiš sve stvari koje treba da uradiš. Ako ih ne uradiš, one samo neće da se dese. Ako mi ne zovemo nekog da nam režira koncert, verovatno će izgledati malo lošije", kaže Luka.

Image copyright Buč Kesidi

„Jana Maričić nam režira čitav nastup. Postoji gomila stvari koje ne bi trebalo da radimo, a koje smo radili i sada na to obraćamo pažnju.

„Ona je tu da nas malo osvesti na bini i pomogne nam da se to lepo upakuje. Da se napravi neki efekat sa dimom ili svetlima kada spustimo svirku i da se sredi ritam između pesama", kaže Zoran o pripremama za nastupe u Domu omladine.

Luka dodaje da oni nisu posebni u tome što rade, jer samo koriste šablon koji koriste svetski bendovi.

„To je stepen nekog muzičkog razvoja svakog benda", kaže Luka.

„Nadamo se da ćemo u jednom trenutku napraviti audio-vizuelni spektakl, da naš koncert postane doživljaj koji će ljudi pamtiti", nadovezuje se Zoran.

Bitno im je kako se kreću na bini, gde je postavljen bubanj, kakva su svetla, šta govore publici i kako izgledaju.

Ne možeš biti muzički superstar bez dobre frizure.

„Volimo da izgledamo strava i ljudi vole kada izgledamo strava", kaže Zoran i dodaje da su stvari koje nose kul zato što znaju da ih nose.

Luka je jednom prilikom izjavio da je „najbolja muška garderoba - ženska garderoba".

„To šta je muška, a šta ženska garderoba nema veze. Ako ti dobro stoji, onda je to nebitno", kaže.

Sada imaju stiliste koji ih oblače za nastupe i spotove. To je njihova ekipa koja im kaže „da li je nešto kuli ili nije" ako oni ne mogu da se odluče.

„Kod spota Nema ljubavi u klubu je estetika je bila poprilično jasna, pa smo onda forsirali adidas i slične stvari, što je stilski tačno. Sada smo se malo opustili", kaže Zoran.

Ipak, postoje odevni komadi u kojima muzičar prosto ne sme da se pojavi na bini.

„Bermude", kaže Zoran.

„Moraš baš da budeš ozbiljna glava da bi mogao da izvučeš to. Niko u regionu nije toliko ozbiljna glava da bi mogao da nosi bermude na bini, a da to stilski bude kul."

Iskrene pesme o noćnim izlascima

Sve pesme na albumu Euforija oslikavaju atmosferu u izlasku.

Od subote do nedelje ujutru, Luka i Zoran pišu o stvarima koje su sami doživeli i tako gađaju publiku koja proživljava isto iz vikenda u vikend.

Ali, kako tvrde, nisu ciljano želeli da snime baš takav album.

Nema ljubavi u klubu je konkretna, jasno je o čemu priča, ali kada je pesma nastala, još u vreme prvog albuma, to je bio trenutak, inspiracija", priča Luka.

„Posle toga nam je naišlo prirodno. Shvatili smo da tu ima svačega o čemu može da se piše i šta nam se dešava."

„Tada se stvorila estetika izlazaka i emocije tih izlazaka", kaže Zoran.

„Zatim smo tražili male scene, situacije u tim noćima koje su prepoznatljive jer su ih svi doživeli."

Rezultat svega toga je, kažu, da publika veruje u njihove pesme.

„Kada sviramo, ljudi nam veruju da je to to, osećaju da su to naše pesme. Mi smo ih snimili i sada ih izvodimo", kaže Luka.

„Sa jedne strane mi sviramo za nas zato što se osećamo tako i doživljavamo te pesme. Sa druge strane mi sviramo za njih", dodaje Zoran.

„Kada se te dve stvari spoje, stvara se komunikacija sa publikom."

Buč Kesidi i Sandens Kid

To je prvi film koji su Luka i Zoran zajedno gledali. Film koji je kumovao nazivu benda.

Mnogo godina kasnije, pitam ih koji je poslednji film koji su zajedno gledali.

50 nijansi: Siva", kaže Zoran.

„Nakon svake pametne replike smo nazdravljali i onda smo se napili, jer je bilo toliko toga sjajnog. Posle toga smo otišli u grad".

Zašto ljudi imaju utisak da Buč Kesidi postoji tek godinu dana?

„To je dobro pitanje", kaže Luka.

Iako su na sceni od 2013, a prvi album Posesivno-ospulsivni hospul je izašao tri godine kasnije, pažnju šire publike skrenuli su singlom Nema ljubavi u klubu.

„Kapiram da je novi album mnogo promišljeniji od prvog. I uspešniji na kraju krajeva", dodaje Luka.

Zoran ima osećaj da su ranije bili drugi bend.

„Uopšte nismo bili svesni šta radimo. Želeli smo sve stvari koje radimo sada, ali nismo znali kako da dođemo do njih", kaže.

Buč Kesidi je na početku bio trio, a velika promena za bend desila se odlaskom basiste Alena.

„Nismo imali basistu i trebalo je da nađemo zamenu za instrument. Ali u tom trenutku smo se baš ložili na sintove.", kaže Zoran.

„Primetili smo da bendovi prelaze na tu vrstu zvuka i ako oni to rade, a i nama se dopada, shvatili smo da je to deo trenutka. Ajde i mi to da radimo."

Euforija je donela drugačiji zvuk - sintovi, matrice, igranje sa vokalima, sve zvuči tako da se nedostatak „živog basa" ne primećuje.

„Zvuk jeste drugačiji, ali rekao bih samo da smo iskusniji sada. Prosto bolje plivamo", kaže Luka.

„I da je Alen ostao, da smo imali basistu, mislim da je bilo neminovno da odemo tu gde smo otišli."

„To je glavna fora sa modernim bendovima. Više ne možete da budete četiri lika sa gitarama i da sve vreme peglate isto."

Muzika koja komunicira sa drugom umetnošću

Buč Kesidi imaju snimljenih pet spotova sa prvog albuma i četiri sa drugog.

Planiraju da snime spotove za sve pesme sa novog izdanja.

„Naša muzika komunicira sa drugom umetnošću na neki lep način. Ljudima je stalo da naprave spot za našu pesmu", kaže Zoran.

Kako kažu, javljaju im se ljudi koji im traže muziku za serije, filmove i plesne nastupe.

„Kada pogledaš estetiku osamdesetih u Jugoslaviji, rokenrol je tako živeo da su svi snimali spotove, muzičari su se družili sa filmskim rediteljima, glumcima, slikarima, pesnicima", kaže Zoran.

Buč Kesidi pokušava da oživi takvu atmosferu.

„Sve je to bila jedna scena. To se odvojilo, a mi se trudimo da sve to vratimo."

Image copyright Buč Kesidi

Čolinim stopama

Rezervišite karte za Arenu na vreme.

Jer je to jedan od ciljeva ovog benda - nastup u najvećoj beogradskoj hali.

Iako se smeju dok to izgovaraju, po tom pitanju su smrtno ozbiljni.

„Mislim da to treba da bude plan svakog benda. Možeš da se baviš ovim za svoju dušu, ali ako si krenuo da radiš, nećeš moći da se održiš ako ti je krajnji cilj da sviraš u Elektropioniru za sto ljudi", kaže Zoran.

Sigurni su da dolaze do Arene i dodaju da neće praviti nikakve ustupke, kaže Luka.

„Nećemo morati suštinski da menjamo ništa zbog čega se bavimo muzikom, nego samo da postanemo bolji u tome."

„Na prvom albumu nismo razmišljali o tome kakvu atmosferu treba da nosi muzika. Sada postajemo svesni mnogih stvari i bolje se usredsređujemo i mislim da će nas to dovesti do Arene."

Prvo su imali u planu jedan nastup u Areni, ali je Zdravko Čolić nedavno postavio nove standarde.

„Šest Arena. Ništa manje od toga", kaže Zoran.

Novi album, Nova godina

Posle duplog koncerta u Domu omladine, kažu, sve ostaje po starom. Nastavljaju da sviraju, stvaraju nove pesme, organizuju žurke.

„Kućne žurke su ubedljivo najbolje žurke, jer mogu da dođu ljudi koje ne poznaješ, a tu su uvek ljudi koje znaš, kaže Zoran i potvrđuje da u klubu nema ljubavi.

„U klubu kada je preglasna muzika imaš manje minglova, a može i neko da te prebije."

Znaju da u daljem radu treba da opravdaju visoka očekivanja publike, ali se ne plaše toga.

„Nismo imali frku kada smo pravili ovaj album i ispao je odlično. Mislim da samo ne treba da razmišljamo o tome", kaže Luka.

„Ne interesuju nas recenzije po ocenama i pohvalama, već koliko su ti ljudi dobro pročitali naše ideje. A primetili smo da su svi pročitali ono što smo hteli da kažemo u pesmama, što je jako retko", dodaje Zoran.

„Ako smo to uspeli da uradimo, uspećemo i za treći album. Ne samo za treći, već i za sedmi."

„Između trećeg i sedmog ćemo imati albume za sve. Jedan za svadbe, jedan za mature, za autobus na ekskurziji", kaže Luka.

Ne znaju gde će za Novu godinu, ali pored čestitki imaju jasnu poruku.

„Nikako petarde. Psi čuju mnogo ozbiljnije nego što mislite. Dakle, nula petardi!"

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Povezane teme

Više o ovoj priči