Korona virus: Povratak u Srbiju - od čekanja na aerodromu do samoizolacije

  • Jelena Maksimović
  • BBC novinarka

Mnogi putnici i dalje čekaju povratak u Srbiju dok traju vanredne mere zbog korona virusa, a kod kuće ih čeka - izolacija.

Nataša* je već danima zarobljena na aerodromu Šarl de Gol u Parizu, sa velikom grupom iscrpljenih putnika iz Srbije.

„Samo je pitanje vremena kada će neko da se razboli. Hladno je, mi smo na sedištima četvrti dan, malo spavamo", kaže ona za BBC na srpskom.

Na sablasno praznom aerodromu, oko osamdeset budućih povratnika spava na klupama i stolicama na jednom terminalu. Još toliko ih je na drugom, jedan nivo ispod.

Granice Srbije su zatvorene, a međunarodnih putničkih letova nema od 19. marta.

Vlada Srbije je u ponedeljak poslala još jedan avion po grupu putnika u Amsterdamu i Parizu, a uskoro bi trebalo da u Beograd slete i putnici koji su pomoć Srbije čekali na aerodromu u Dohi.

Iz Vlade je najavljeno da će poslati avione po srpske u Havani.

U Srbiju se od početka krize zbog korona virusa vratilo oko 50.000 ljudi, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović 18. marta, dok je predsednik Aleksandar Vučić samo tri dana kasnije saopštio da je više od 300,000 građana ušlo u zemlju.

Čekanje na povratak

Proglašenje vanrednog stanja zbog izbijanja korona virusa sprečilo je povratak mnogih državljana Srbije, od kojih su neki narušenog zdravlja i potrebni su im lekovi.

Nataša je jedna od njih, jer ima autoimunu bolest. Ona je mlađa, ali među zatočenima na aerodromu su i starije osobe sa hroničnim problemima, kaže.

„Napravljena je lista kome trebaju lekovi, još uvek ih nismo dobili.

„Meni treba lekari da daju dozvolu, jer se to dobija samo preko naloga lekara".

Na aerodromu Šarl de Gol sada se nalaze mnogi putnici koji su išli u Južnu Ameriku - većinom čekaju četiri, dok je Nataša tu dva dana.

„Svi smo krenuli početkom marta, kada je bilo rečeno na javnom servisu da nema nikakvih problema, da je to vrlo smešan virus", kaže ona.

Potpis ispod fotografije,

Na aerodromu Šarl de Gol putnici iz Srbije spavaju čekajući povratak kući

Dodaje da je putnicima iz ambasade Srbije u Francuskoj poručeno da ne mogu ništa da urade za njih u ovom trenutku i da budu strpljivi, doneli su im vodu i „neke krekere, i to je to".

„Bukvalno se ljudi sa francuskog aerodroma staraju o nama više nego bilo ko drugi", kaže ona.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je za vikend da su prioriteti za pomaganje državljanima Srbije u inostranstvu deca, učenici, studenti, osobe na lečenju ili službenom putu u inostranstvu.

„Kada je reč o turistima, bez ljutnje - oni su na kraju prioriteta", izjavio je Dačić za RTS.

Šta čeka povratnike

Za razliku od mnogih koji i dalje čekaju na brojnim svetskim aerodromima, Miloš Miletić je uspeo da se vrati u Srbiju.

On je 5. marta otputovao u Austriju poslom, ali je deset dana kasnije u regionu Tirol, gde je boravio, doneta uredba da svi koji nemaju boravište u ovoj oblasti moraju da je napuste.

Bez znanja nemačkog, Milošu nije bilo lako da sazna kako da stigne do Srbije - autobusi više nisu saobraćali, karta za voz do Budimpešte mu je propala jer je Mađarska zabranila ulaz svima koji nisu državljani ove zemlje.

U ambasadi Srbije u Beču nisu mu ponudili savet šta da radi.

„Nisu mi tražili podatke, samo su rekli 'Pazite se i sretno'".

Kupio je kartu za let iz Beča do Beograda, koji je posle odlaganja ipak pošao za tada još otvoreni aerodrom u Beogradu 17. marta.

Tridesetak putnika iz Austrije tamo su sačekale pripadnice Ministarstva unutrašnjih poslova zaštićene maskama i rukavicama i podelile im formulare.

Milošu je izrečena mera samoizolacije od 28 dana i dobio je brojeve telefona na koje mora redovno da se javlja.

Ko određuje meru o samoizolaciji?

Od 16. marta, građani Srbije, kao i strani državljani sa boravišnom dozvolom, koji ulaze u Srbiju iz država označenih kao žarišta epidemije - Italije, Španije, Švajcarske, Austrije, Irana, Nemačke, Francuske, Slovenije i Grčke - moraju da provedu u izolaciji 28 dana.

Građanima Srbije koji dolaze iz država koje nisu navedene na ovom spisku određuje se mere samoizolacije u trajanju od 14 dana.

U slučaju kršenja ove mere, zaprećena kazna je do tri godine zatvora.

Sanitarna inspekcija određuje ko treba da ide u samoizolaciju, a policija kontroliše kako se te mere sprovode.

Potpis ispod fotografije,

Oldukom vlade na beogradski aerodrom mogu da slete samo avioni koji nose humanitarnu pomoć, kao što je avion koji je doneo donaciju Kine

Dan ranije, 16. marta, Jasna* se vratila iz Pariza.

I nju su sačekali zdravstveni punktovi i zapisnici u dva primerka - jedan za putnicu, drugi za inspekciju.

U zapisniku se ostavljaju osnovni podaci, ime, prezime i boravišna adresa na kojoj je osoba prijavljena.

„Dobila sam rešenje o samoizolaciji u periodu od 14 dana, a službenik na aerodromu me je upozorio da meru moramo krajnje ozbiljno da shvatimo, da će policija dolaziti da proverava," kaže ona.

Mere predviđaju svakodnevno javljanje porukom na određeni telefonski broj u kojoj će napisati da li imaju neke od simptoma korona virusa - bol u plućima, težak kašalj, temperaturu iznad 38 stepeni.

Miletića je policijska patrola obišla već prvog dana, a zvali su ga tri puta iz različitih institucija.

Od dobrovoljne do prisilne samoizolacije

Na dan kada je proglašena pandemija korona virusa, 11. marta, Mara* se vratila iz Barselone u Beograd.

U odlasku kaže da je prošla pored termovizijske kamere na beogradskom aerodromu, koja proverava temperaturu putnika.

Na skupu na kom je učestvovala službeno morala da je potpiše da ne dolazi iz zemlje u koja se smatra žarištem epidemije.

Van konferencije, atmosfera u Španiji joj je delovala „veoma opušteno".

Pri povratku je bilo „napeto", jer je letela preko Frankfurta, a na tom aerodromu „svi su nosili maske".

„Stavila sam masku i držala je u avionu sve vreme", kaže Mara T.

Na beogradskom aerodromu su zaposleni i pripadnici policije imali maske, ali putnike niko nije kontrolisao.

„Pustili su nas bez bilo kakvog upozorenja," objašnjava ona.

U periodu dok je bila van Srbije, Španija je proglašena za opasnu zonu, tako da je na preporuku sestre odlučila da ode u samoizolaciju.

„Ozbiljno sam shvatila to, od tada nijednom nisam izašla iz kuće", kaže ona.

* Imena su promenjena zbog zaštite privatnosti sagovornika.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk