Korona virus i Svetski dan zdravlja: Kako sačuvati zdravlje u izolaciji

  • Katarina Stevanović
  • BBC novinarka
žena u depresiji na krevetu

Autor fotografije, NurPhoto/Getty images

Potpis ispod fotografije,

Depresija je najčešći mentalni problem

Prošlo je mesec dana od pojave prvog slučaja korona virusa u Srbiji, a pune tri nedelje na snazi je vanredno stanje.

Kretanje je ograničeno, mnogi rade od kuće, a neki su odlučili da pronađu novi hobi, pročitaju sve te knjige koje čekaju na polici.

Mnogi su postali Instagram umetnici, a pandemija i izolacija stvoriće i mnogo novih Džejmija Olivera.

Ono što je najvažnije - treba ostati zdrav.

U svetu se 7. aprila obeležava Dan zdravlja.

Možda vam je vesti o korona virusu preko glave i želite samo da prođe, ali dok do toga ne dođe, važno je da se posvetite zdravlju, kako fizičkom, tako i psihičkom.

Kako očuvati mentalno zdravlje?

Tužni ste, zabrinuti, pod stresom, zbunjeni, uplašeni, možda čak i ljuti? Ne brinite, niste jedini i to je sasvim u redu.

Pandemija korona virusa izazvala je veliku krizu, a nabrojana osećanja normalna su pojava u takvim okolnostima.

V. d. direktora klinike Laza Lazarević Ivana Stašević Karličić kaže za BBC na srpskom da je uobičajeno osećati strah - „od bolesti ili umiranja, od gubitka osnovnih sredstava za život, od otkaza".

„Javljaju se osećanje bespomoćnosti u brizi oko naših najbližih i strah da ćemo ih izgubiti, strah od socijalnog odbacivanja i stigmatizacije dok smo u karantinu ili smo potencijalno bolesni", kaže dr Stašević Karličić.

„Normalno je osećanje bespomoćnosti, dosade, usamljenosti i depresije tokom izolacije, teškoće u koncentraciji, pažnji, promene u ritmu spavanja, poremećaj apetita", dodaje.

Kako prevazići krize?

Stašević Karličić kaže da se treba posvetiti sadašnjem trenutku i mestu, „onome što sami možemo da kontrolišemo i na šta možemo da utičemo".

„Važno je informisati se preko pouzdanih i zvaničnih izvora informacija, kao što su Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije i Svetska zdravstvena organizacija."

Vesti ne treba pratiti stalno, kaže ona, već maksimalno dva puta u toku dana.

Ukoliko osećate uznemirenost i strah koji ne možete da prevladate, kontaktirajte profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja koji su dostupni na Nacionalnoj liniji za pružanje psihosocijalne pomoćina broju 0800-309-309.

Ukoliko ovaj vid pomoći nije dovoljan, prijemna ambulanta Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" nesmetano radi u ovim uslovima i tu je za sve građane kojima je neophodno psihijatrijsko zbrinjavanje.

Pored toga, postoje i brojne grupe za podršku na društvenim mrežama.

Stašević Karličić kaže da izolacija ne znači da smo sami i dodaje da je bitno održavati kontakte s porodicom i prijateljima.

„Održavajte zdrave navike vezane za ishranu, ritam spavanja, fizičku aktivnost u kućnim uslovima."

Kako biti fizički aktivan i ostati u kondiciji u kućnim uslovima?

Od pojave korona virusa i proglašenja vanrednog stanja, u Srbiji ne rade teretane, zabranjeni su grupni treninzi, a preporučeno je i socijalno distanciranje.

Tako su treniranje u kući i onlajn treninzi postali vrlo popularni, a vežbanje u takvim okolnostima pomoći će u očuvanju zdravlja.

Ostanak i rad od kuće podrazumevaju dosta sedenja, a stručnjak za fitnes i velnes Marko Stanković kaže za BBC na srpskom da dugotrajno sedenje i ležanje može da izazove izvesna oboljenja praćena bolom u leđima i vratu.

„Fizička aktivnost pozitivno utiče na kardio-vaskularni sistem, reguliše pritisak, pospešuje metaboličke procese, a može da uspori pojavu bolesti vezanih za starenje do skoro 50 odsto.

„Sprečava razne bolesti povezane sa gojaznošću, ublažava kasni dijabetes i suprotstavlja se akutnim uzročnicima infarkta", kaže on.

Fizička aktivnost utiče na smanjenje anksioznosti, depresije kao i na ukupno mentalno stanje.

Statistika kaže da oko 60 odsto ljudi ima bol u vratu a čak oko 80 odsto u leđima. Razlog tome može biti loš položaj tela, preduga upotreba računara bez pauze i izbegavanja vežbi razgibavanja, objašnjava Stanković, koji je dao Instagram stranice o pravilnom treniranju.

„Korisno je menjati često položaj tela dok sedite kako biste rasteretili opterećene tačke.

„Neophodno je praviti pauze na svakih 45 minuta, namestiti podsetnik na telefonu ako treba, zatim prošetati makar nekoliko koraka, popiti vode i ostati hidriran, a poželjno je i razgibati se", kaže Marko.

Potpis ispod videa,

Kako držanje distance pomaže u borbi protiv korona virusa

Kako biti fizički aktivan tokom izolacije, karantina ili policijskog časa jedno je od pitanja koje mnoge muči.

„U kućnim uslovima samo treba biti kreativan", kaže Marko Stanković.

„Improvizujte - flaše vode mogu da budu tegovi, stolice možemo koristiti kao steper ili platformu za naskok, a štap od džogera ili cevku od usisivača kao palice za razgibavanje.

„Vežbanje je moguće i uz pomoć zida, koji se može koristiti za vežbe izdržaja i istezanja", dodaje on.

Internet je pun planova vežbi, Jutjub je takođe dobara izbor, a dovoljno je da uradite nekoliko vežbica svakog drugog dana 20 minuta dnevno.

Zdravo se hranite

Nikakva novost nije da je zdrava ishrana veoma važna u očuvanju zdravlja, ali je u periodu izolacije naročito važno posvetiti joj se.

Mnogima se ovih dana fizička aktivnost svodi na koračanje od kreveta do frižidera i nazad.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Roditelje najviše brine imaju li šta deca da jedu kad nisu sa njima

Hrana nekima služi kao uteha, ubijanje dosade, ispunjavanje emocija, ali je važno ne prejedati se.

Nutricionistkinja Ana Petrović kaže je jedini način da se održe dobra kondicija i imunitet u ovakvim okolnostima postepena promena navika, disciplina i motivacija.

„Ne treba praviti zalihe hrane i kupiti sve sa rafova. Ne jedite iz dosade, već samo ako osetite glad. Pravite tri do četiri sata razmaka između obroka i ne jedite ni minut ranije", kaže Ana za BBC na srpskom.

Važno je hidrirati telo, unositi dovoljno tečnosti, ceđenog soka, vode i čaja.

Šta treba izbegavati:

  • kombinacije proteina u istom obroku, na primer mesa i sira, jaja i jogurta, ili mesnih prerađevina, jer se na taj način povećava sadržaj masti i holesterola
  • prženje jaja u masnoći treba zameniti kuvanjem u vodi, poširanjem ili pečenjem na teflonskom tiganju na tihoj vatri ili foliji za pečenje
  • ne treba jesti voće neposredno ili nakon obroka zbog fermentacije namirnica i usporavanja metabolizma
  • izbegavati grickalice, galete, keks i konditorske proizvode koji u svom sastavu sadrže trans masti zasićene masne kiseline

„Opšte je poznato da ljudi u ovakvim situacijama posežu za povećanim konzumiranjem alkohola što može imati dugotrajne posledice na njihovo zdravlje. Moja topla preporuka je uravnotežena ishrana i umerenost u jelu i piću", kaže Petrović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk