Korona virus i vakcine: Ko ne bi trebalo da primi vakcinu i zašto - 10 pitanja i odgovora

  • Marija Janković
  • BBC novinarka
Vials of vaccine against the coronavirus

Autor fotografije, Getty Images

Da li ste dijabetičar? Ili ste možda trudni? Da li ste alergični na penicilin? Ili ste zdravi i mladi i mislite da vam ne preti virus?

Dok se u Srbiji više od 2,9 miliona ljudi prijavilo da primi neku od pet ponuđenih vakcina, pojedine grupe ljudi mogu biti u većem riziku od drugih.

„Dileme koje ljudi imaju o vakcinaciji nekad nisu rezultat nepoverenja ljudi u vakcinu već jednostavno straha, nesigurnosti i manjka znanja o detaljima svake vakcine protiv Kovida-19", kaže za BBC na srpskom doktor Ivan Đikić, direktor Instituta za biohemiju na Gete univerzitetu u Frankfurtu.

„Ipak, najveći broj ljudi sme da primi vakcinu, a jako je bitno objasniti ljudima koji su na primer, alergični na penicilin, leče se od tumora, imaju dijabetes - šta da rade, kao i u kom trenutku je najbolje da prime vakcinu".

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je do sada revakcinisano 2.800.338 ljudi, jednu dozu dobilo je 2.917.843, a treću 132.977.

Na glavne nedoumice odgovaraju doktor Ivan Đikić, član Nemačke akademije nauka, koji je učestvovao u pripremama stručnih mera u borbi protiv epidemije u Nemačkoj, i epidemiolog Radmilo Petrović, koji je radni vek proveo na institutu Torlak, a pravio je vakcine protiv gripa u Srbiji.

Vakcinacija u svetu

Niz tabelu
Svet
59
11537618404
Kina
86
3334018000
Indija
61
1876721584
SAD
66
572829658
Brazil
76
426987455
Indonezija
59
398738106
Japan
80
269554770
Bangladeš
70
256921270
Pakistan
54
245569444
Vijetnam
79
203144374
Meksiko
61
198353262
Nemačka
75
172662731
Rusija
50
165983904
Iran
68
148688755
Turska
62
147441608
Filipini
60
145008878
Francuska
78
142707489
Ujedinjeno Kraljevstvo
73
142014650
Italija
79
136613343
Tajland
73
132328077
Južna Koreja
87
121111461
Argentina
82
98193192
Španija
86
94295766
Kanada
82
83635237
Kolumbija
69
82241178
Egipat
32
80130948
Peru
80
71096207
Malezija
81
70118091
Saudijska Arabija
70
63823469
Australija
83
57111207
Maroko
63
54379321
Poljska
59
54172710
Mijanmar
42
53750345
Čile
91
52241726
Tajvan
78
52007981
Uzbekistan
42
46569941
Nepal
66
41247086
Šri Lanka
67
39365274
Venecuela
50
37860994
Kambodža
84
37654417
Kuba
88
35672949
Južnoafrička Republika
30
34600601
Holandija
72
34263043
Ekvador
77
34006476
Nigerija
6
33932163
Ukrajina
35
31668577
Etiopija
18
29411822
Mozambik
41
27843440
Belgija
79
25305076
Ujedinjeni Arapski Emirati
97
24656750
Portugal
93
22923599
Švedska
75
21631651
Kazahstan
49
20918681
Grčka
73
20794924
Ruanda
61
20141669
Uganda
21
19399787
Angola
18
18756893
Austrija
73
18242918
Izrael
66
18126816
Irak
18
17943392
Kenija
15
17734375
Češka Republika
64
17560226
Rumunija
42
16769502
Gvatemala
33
16708547
Mađarska
64
16498370
Hongkong
80
15695922
Švajcarska
69
15664046
Dominikanska Republika
54
15583331
Gana
16
14228848
Singapur
91
13932269
Alžir
14
13704895
Azerbejdžan
47
13627588
Danska
83
13216001
Bolivija
49
13201270
Tunis
53
13073517
Honduras
48
12118425
Obala Slonovače
20
11872480
Belorusija
58
11778178
Finska
78
11731694
Tadžikistan
50
11532475
Norveška
74
11290711
Novi Zeland
80
11029448
Irska
81
10837561
Salvador
66
10620638
Laos
65
10561960
Kostarika
79
10508830
Zimbabve
24
10213714
Nikaragva
66
10003541
Jordan
44
9874355
Paragvaj
48
8621956
Srbija
48
8494958
Urugvaj
82
8153459
Panama
70
8012183
Kuvajt
76
7939118
Turkmenistan
48
7140000
Slovačka
51
7063998
Sudan
8
7037185
Oman
58
7030077
Katar
89
6740482
Gvineja
18
5952680
Avganistan
12
5948889
Mongolija
65
5485869
Liban
33
5310268
Hrvatska
55
5240310
Tanzanija
5
5031070
Litvanija
70
4476811
Bugarska
30
4376702
Palestinske teritorije
34
3716803
Zambija
13
3714453
Sirija
8
3609370
Libija
16
3451352
Bahrein
70
3430347
Benin
20
3112919
Kirgistan
19
3001180
Slovenija
59
2987564
Letonija
70
2882780
Gruzija
32
2876960
Sijera Leone
14
2868978
Albanija
43
2801345
Togo
18
2757575
Niger
6
2689995
Mauricijus
76
2567436
Bocvana
54
2517260
Somalija
8
2511394
Senegal
6
2496373
Burkina Faso
6
2440917
Čad
12
2291152
Madagaskar
4
2236368
Liberija
21
2201300
Moldavija
26
2143365
Jermenija
33
2141957
Mauritanija
22
2118211
Malavi
4
1993981
Estonija
64
1980917
Mali
5
1941434
Bosna i Hercegovina
26
1924950
Butan
85
1888156
Severna Makedonija
40
1845493
Kosovo
46
1825488
Centralnoafrička Republika
18
1821498
Kamerun
4
1820196
Kipar
72
1777994
Trinidad i Tobago
51
1551330
Kongo
12
1496858
Fidži
70
1438393
Istočni Timor
45
1417237
Jamajka
23
1412239
Makao
84
1332518
Luksemburg
73
1285351
Malta
91
1271501
Brunej
92
1084543
Maldivi
71
941070
Lesoto
34
905438
Gvajana
46
898907
Demokratska Republika Kongo
0.5583
881240
Namibija
15
839674
Jemen
1
814569
Island
79
805469
Zelenortska Ostrva
55
728077
Crna Gora
45
671242
Gabon
11
650502
Južni Sudan
5
645347
Komorska Ostrva
34
637961
Papua Nova Gvineja
3
586000
Gvineja Bisao
17
562620
Svazilend
27
509424
Surinam
40
505189
Ekvatorijalna Gvineja
15
476752
Belize
52
471581
Solomonska ostrva
20
425059
Samoa
74
395440
Gambija
13
363353
Bahami
40
339546
Barbados
53
313487
Vanuatu
38
301000
Haiti
1
267133
Džersi
79
231170
Sao Tome i Principe
39
208657
Sejšeli
81
199850
Ostrvo Man
78
189681
Tonga
67
181220
Džibuti
11
174640
Andora
69
152301
Gernzi
81
150724
Kajmanska Ostrva
88
142198
Kiribati
46
136758
Bermudska Ostrva
76
131441
Antigva i Barbuda
62
125605
Gibraltar
123
119855
Sveta Lucija
29
119444
Farska Ostrva
83
103894
Grenada
34
87699
Grenland
68
79745
Lihtenštajn
69
70512
Sveti Vinsent i Grenadini
27
70032
San Marino
69
69164
Ostrva Terks i Kajkos
75
68800
Dominika
42
66357
Monako
65
65140
Sveti Kits i Nevis
49
60467
Britanska Devičanska Ostrva
58
40697
Kukova Ostrva
84
39596
Angvila
65
23126
Nauru
79
22976
Tuvalu
52
12528
Burundi
0.0859
11083
Sveta Jelena
58
7892
Folklandska Ostrva
50
4407
Monserat
37
4229
Niue
88
4161
Tokelau
71
1936
Pitkern
100
94
Britanska Teritorija Indijskog Okeana
0
0
Eritreja
0
0
Južna Džordžija i Južna Sendvič ostrva
0
0
Severna Koreja
0
0
Vatikan
0
0

Molimo vas da ažurirate vaš pretraživač da biste mogli da vidite interaktivnu mapu

Pogledajte video o lekarima u Srbiji koji su se vakcinisali protiv Kovida-19

Potpis ispod videa,

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.

1. Alergičan sam na penicilin. Da li to znači da ne smem da primim vakcinu?

Ivan Đikić: Vakcinu mogu da prime ljudi alergični na penicilin, ambroziju, prašinu, jaja, školjke.

Ipak, veoma je bitno da oni koji imaju bilo koji vid alergije, a posebno na lekove, o tome obaveste svog lekara i posavetuju se sa njim pre nego što odu da prime vakcinu.

Najugroženija za primanje bilo koje od vakcina je grupa ljudi koji su ranije imali anafilaktički šok.

Ljudi koji su imali anafilaktički šok za sada ne treba da prime vakcinu, barem dok ne bude prikupljeno više podataka.

Ljudi koji su alergične na poznate sastojke u određenoj vakcini ne smeju da prime tu vakcinu.

Sreća je da postoji nekoliko vakcina koja imaju različite sastojke pa se može pronaći adekvatna za svakoga.

Radmilo Petrović: Kada je u pitanju alergija na lekove, vakcine međusobno imaju različite sastojke, a lekar će vas dobro uputiti da, ako ste alergični na neki od sastojaka vakcine, ne dobijete nju, a upravo je to slučaj sa alergijom na penicilin.

Jako je važno i da vakcinu ne idete da primate kada imate akutno ispoljenu alergiju. Kada alergija prođe, vakcinacija je mnogo bezbednija.

2. Da li mogu da se vakcinišem ako se lečim od kancera ili ako imam dijabetes?

Radmilo Petrović: Oni koji su na imunosupresivnoj terapiji, a to je terapija kortikostereoidima ili citostaticima, moraju da se konsultuju sa svojim lekarom.

Nije dovoljno samo reći u ambulanti gde se vakcina prima, potrebno je da pacijenti odu kod svog lekara za primarnu bolest i on će im reći kada je najbolji trenutak da prime vakcinu.

Ivan Đikić: Ima mnogo ljudi koji su pod hemoterapijom i na nekoj su od terapija za lečenje kancera.

Vakcinu ne bi trebalo da prime pacijenti koji su u teškoj akutnoj fazi bolesti. Ukoliko nisu - ne postoje kontraindikacije za primanje vakcine.

Slično je i za druge teške bolesti.

Ako imaju temperaturu, vitalno su ugroženi, imaju akutnu fazu srčane bolesti ili raznih infekcija - potrebno je da sačekaju dok se ne oporave.

Bitno je znati da pacijenti koji su preživeli transplataciju, na primer srca ili bubrega, i na imunosupresivima su - mogu da dobiju vakcinu, ali pod kontrolisanim uslovima.

To znači da je ne mogu dobiti u maloj ordinaciji u malom mestu već je potrebno da se ovo davanje vakcine nadgleda u bolničkim uslovima.

Slično je i za one koji imaju dijabetes - mogu da se vakcinišu, ali kada je njihova bolest u mirovanju i kada su na terapiji lekovima.

3. Trudna sam. Da li da se prijavim za dobijanje vakcine?

Radmilo Petrović: Za sada se trudnicama ne preporučuje da primaju vakcinu jer nisu učestvovale u kontrolnim grupama kada je vakcina davana malom broju ljudi.

Ipak, sigurno će biti slučajeva da trudnice ne znaju da su trudne u trenutku kada primaju vakcinu, .

Tako će biti prikupljene i informacije o tome kako je vakcina uticala na njih i eventualno i na plod.

Zato očekujemo da će se za dve ili tri godine mnogo više znati o bezbednosti vakcinisanja trudnica.

Preporučuje se da žene koje sumnjaju da su trudne ipak odu kod lekara i urade test na trudnoću pre nego što prime vakcinu.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet

Potpis ispod videa,

Kako nastaje kolektivni imunitet

Ivan Đikić: Sve vakcine koje postoje za Kovid-19 nisu radile ispitivanja na trudnicama, pa se ne može dati preporuka da je trudnice prime.

One to mogu da urade na sopstvenu odgovornost.

Slično je i za decu.

Nisu rađena istraživanja, pa se u ovom trenutku vakcina ne daje deci mlađoj od 18 godina.

4. Koje nuspojave može da izazove vakcina?

Ivan Đikić: Neželjene reakcije su kao i kod drugih vakcina: crvenilo, osip, lokalna bol, jednodnevna temperatura, glavobolja.

Takve reakcije su češće posle druge doze.

Uz to, svaka vakcina može da ima i retke posledice kod pojedinaca s obzirom na njihove specifičnosti, što podrazumeva i različite alergijske reakcije koje se najčešće pojavljuju unutar prvih nekoliko sati, najviše 24 sata posle vakcinisanja.

Njihova učestalost, prema do sada poznatim podacima, izrazito je niska.

Primera radi - u Americi je za sedam dana vakcinisano 1,1 milion ljudi i samo je deset njih imalo alergijsku reakciju, a ni ona nije bila životno opasna.

Radmilo Petrović: Postoje i teške, sistemske reakcije, koje se javljaju unutar 30 dana posle prve doze, a to su neurološke reakcije poput zapaljenja mozga, meningitisa, neuritisa.

Mogućnost za to je jako mala.

5. Šta je opasnije - nuspojave od vakcine ili komplikacije od korona virusa?

Ivan Đikić: Jako je bitno znati - u virusu ima na desetine proteina, a vakcina sadrži samo jedan.

To znači da su komplikacije od virusa nebrojeno puta veće nego komplikacije od dobijanja vakcine.

Radmilo Petrović: Neuporedivo je opasnije ne vakcinisati se.

SZO o vakcinama za Kovid-19

  • Naučnici širom sveta razvijaju mnoge potencijalne vakcine za Kovid-19. Sve ove vakcine su stvorene da nauče imunološki sistem tela da bezbedno prepoznaje i blokira virus koji uzrokuje bolest. Trenutno je u razvoju ili se nudi nekoliko različitih vrsta potencijalnih vakcina protiv Kovida-19.
  • Prerano je da bi se znalo da li će vakcine protiv Kovida-19 pružiti dugoročnu zaštitu. Za odgovor na ovo pitanje potrebna su dodatna istraživanja. Međutim, ohrabrujuće je što dostupni podaci sugerišu da većina ljudi koji se oporave od Kovida-19 razvije imunološki odgovor koji pruža barem određeni period zaštite od ponovne infekcije - iako još učimo koliko je ta zaštita jaka i koliko dugo traje. Većina postojećih vakcina daje se u dve doze.
  • Uticaj Kovid-19 vakcina na pandemiju zavisiće od nekoliko faktora. Tu spadaju faktori kao što su efikasnost vakcina, koliko brzo se odobravaju, proizvode i isporučuju i koliko se ljudi vakciniše. Većina naučnika predviđa da, kao i većina drugih vakcina, vakcine protiv Kovida-19 neće biti 100 odsto efikasne. SZO radi na tome da pomogne da sve odobrene vakcine budu što efikasnije, tako da mogu imati najveći uticaj na pandemiju.

6. Da li mogu da prestanem da nosim masku kada sam se vakcinisao?

Radmilo Petrović: Nikako, jer i onaj ko se vakcinisao može da dobije Kovid-19 dok ne razvije antitela.

Ivan Đikić: U prvoj fazi posle vakcinacije, što je pet do šest nedelja posle prve vakcinacije, oni koji su vakcinisani nemaju imunitet, zato je neophodno da se i dalje pridržavaju svih mera zaštite - da drže distancu i nose maske.

Sigurno je da odobrene vakcine stvaraju snažan imunološki odgovor i time blokiraju i širenje virusa među stanovništvom, ali još nemamo dovoljno informacija hoće li vakcinisani biti prenositelji virusa nakon što virusu budu izloženi posle kontakta sa zaraženom osobom.

Primera radi, još nije poznato hoće li se kod vakcinisane osobe virus nalaziti lokalno u nosu i gornjim disajnim putevima (bez simptoma bolesti) i tako širiti.

7. Da li se Kovid-19 može dobiti vakcinom?

Ivan Đikić: Nikako. U vakcini postoji samo jedan mali deo virusa koji nije patogen.

To znači da ni u kom slučaju ne može prouzrokovati Kovid-19.

Imunološki odgovor pri vakcinaciji traje barem šest meseci, ali smatra se da može trajati i do nekoliko godina, a možda i doživotno kod dela stanovništva.

Posle prve doze vakcine i prve dve nedelje posle druge doze može doći do razvoja bolesti jer se u tom razdoblju još stvara imunološki odgovor na virusni antigen.

Pogledajte video: Nekoliko dana pre ulaska u 2021. godinu, u Srbiju su stigle prve doze vakcina

Potpis ispod videa,

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19

8. Da li treba birati neku posebnu vakcinu?

Ivan Đikić: Ja ću se vakcinisati onom vakcinom koja bude dostupna u tom momentu.

Delotvornost vakcina je najvažnija u prekidu širenja bolesti i tome koliko će drugo trajati imunitet od nje. To još ne možemo potpuno da znamo.

Radmilo Petrović: U Srbiji postoji više vakcina i ljudi imaju mogućnost da izaberu kojom će se vakcinisati.

Oni koji su zdravi mogu da izaberu po svog nahođenju, ali oni koji su alergični na neke od sastojaka ili imaju druge bolesti - najbolje da pitaju svog lekara o tome koja je vakcina najpodesnija za njih.

9. Kada je najbolje vakcinisati se?

Ivan Đikić: Najbolje je vakcinisati se što pre je moguće, a to danas zavisi od broja vakcina u svakoj zemlji i prioritentnim listama.

Oni koji su već imali Kovid-19 nisu prioritet pri vakcinisanju, ali bi svakako trebalo da prime vakcinu jer se još ne zna koliko traje otpornost i imunitet.

Najverovatnije nećemo morati da se vakcinišemo svake godine, jer prema dosadašnjim podacima virus nije mutirao da izbegne učinak vakcina.

Poznato je da korona virus ne mutira tako brzo kao virus gripa.

Radmilo Petrović: U Srbiji su napravljene određene grupe koje dobijaju ranije vakcinu.

Mislim da se treba vakcinisati čim ljudi dobiju mogućnost.

Ne treba čekati, što se pre i više ljudi vakciniše, svi ćemo biti sigurniji.

10. Da li ima potrebe da se vakcinišem ako sam mlad i zdrav?

Ivan Đikić: Postoji izvesna nezainteresiranost za vakcinisanje kod zdravih ljudi između 18 i 40 godina.

Reč je o bolesti koja nije toliko ugrožavala mlađe osobe, a i ako bi se i razboleli, bolest je prolazila bez težih simptoma.

Stoga su zaključili da za njih vakcinisanje nije važno.

Međutim, istina je sasvim drugačija.

Ako se vakcinisanjem stanovništva ne dostigne kolektivni imunitet tokom 2021. godine, to može da rezultira promenama virusa i prouzrokuje značajno produženje perioda pandemije.

Tako, ako se i mladi i zdravi ne vakcinišu, to može da dovede do mutacije unutar virusa, pa da dođe i do pojave virusa koji uzrokuje ozbiljne simptome i povećanu smrtnost i kod mlađih ljudi.

Mladi treba da budu solidarni i da se vakcinišu.

Važno je da oni pozitivno prihvate vakcinu, kao i da se ne šire dezinformacije o vakcini, što često možemo da uočimo.

Kako se je bolest pojavila pre godinu dana, vrlo malo znamo o hroničnim posledicama koje ostavlja na plućima, ali i drugim organima poput mozga, bubrega, srca.

Već sada postoje podaci koji pokazuju da i kod mladih ljudi, čak i ako su imali vrlo blagi oblik bolesti ili uopšte nisu pokazivali znakove zaraze postoje indicije da virus ostavlja posledice na njihovo zdravlje.

Autor fotografije, EPA

Trajni umor i ozbiljno smanjena funkcionalna sposobnost, problemi sa zglobovima i plućima, neke su od niza posledica opisanih među mladima.

Na primer, klinička studija kod mladih sportista, koji su u proseku bili stari 19 godina, pokazala je znakove upale srčane ovojnice (perikardija).

Takve hronične posledice mogu biti još teže kod novih sojeva virusa koji mogu uzrokovati i teža oboljenja.

Radmilo Petrović: Mladi i zdravi u Srbiji će se verovatno poslednji vakcinisati, ali je vrlo bitno da zbog kolektivnog imuniteta i oni to urade.

Postoji i drugi razlog.

To su upravo oni ljudi koji se najviše kreću i prenose virus.

Tako da, ako se oni ne budu vakcinisali, nastaviće za šire virus međusobno, kao i među starijima i bolesnima koji možda izgube antitela umeđuvremenu.

To je onda začarani krug.

Iskustvo sa gripom nam je pokazalo da mladi ne žele da se vakcinišu od gripa jer su zdravi i nemaju problema, ali to je zabluda.

Treba svi da se vakcinišu.

*Ovaj tekst je ažuriran 27. jula

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk