Afrika u Srbiji: Muzej afričke umetnosti u Beogradu slavi 44. rođendan

  • Sandra Maksimović
  • BBC novinarka
Muzej afričke umetnosti

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Nyimpa kor ndzidzi, u prenesenom značenju „čovek ne može opstati sam" - poruka je koja dočekuje posetioce na ulazu u Muzej afričke umetnosti u Beogradu.

„Osnovan je kao prvi i jedini antikolonijalni muzej posvećen afričkoj umetnosti u Evropi", kaže Marija Aleksić, direktorka muzeja, za BBC na srpskom.

Originalna stalna postavka Muzeja afričke umetnosti nije menjana pune 44 godine, a predmeti većinom potiču iz zapadne Afrike - Gane, Malija, Obale Slonovače i Burkine Faso.

Zbirka osnivača, bračnog para Vede Zagorac i doktora Zdravka Pečara, bivšeg jugoslovenskog ambasadora u Gani i Maliju, krasi muzej od otvaranja 23. maja 1977. godine.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Postavka nije rezultat kolonijalnih osvajanja

Zagorac i Pečar su, po povratku u Jugoslaviju, odlučili da Beogradu daju sve predmete koje su na poklon dobili tokom boravka u Africi.

„To nas razlikuje od ostalih evropskih zbirki afričke umetnosti", kaže Aleksić.

Stalnu postavku čine pokloni, dodaje ona, i nije rezultat velikih kolonijalnih razaranja, osvajanja, pljački ili krijumčarenja.

Sada se u čitavom svetu, posebno Evropi, navodi Aleksić, raspravlja o povratku predmeta koji su u velike evropske muzeje dospeli kao rezultat osvajanja, a u nekim slučajevima, genocida nad afričkim stanovništvom u prošlosti.

„Naš muzej ne deli takvu priču, ni sudbinu", kaže ona.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Stalna postavka

„Osnovan na vrhuncu Jugoslavije"

Jugoslavija je u vreme osnivanja muzeja bila jedna od vodećih zemalja u Pokretu nesvrstanih.

Pokret je nastao 1961. godine, a države članice bile su protiv ujedinjenja sa jednom ili protiv jednog od tadašnjih većih blokova moći.

Veliki broj članica bile su afričke države.

Tito je zastupao politiku snažne saradnje sa afričkim zemljama, kaže Aleksić.

„Muzej je nastao kao rezultat velikog, trajnog prijateljstva, saradnje i podrške jugoslovenskih naroda Africi i afričkim zemljama", navodi ona.

Čak je i deveta konferencija Pokreta nesvrstanih 1989. godine trebalo da se održi u Muzeju afričke umetnosti.

U tu svrhu je počela izgradnja kupole koja pokriva ceo muzej.

„Međutim, pošto nije bila završena na vreme, konferencija je održana u Sava centru, a naš muzej je ostao nedovršen", kaže Aleksić.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Uskoro počinje rekonstrukcija kupole, odnosno prvog sprata muzeja.

Dvadeset i peti maj - Dan Afrike ili Dan mladosti?

Dvadeset i petog maja obeležava se Dan Afrike u sećanje na osnivanje Organizacije afričkog jedinstva 1963. godine - današnje Afričke unije.

Taj datum se smatra danom oslobođenja i ujedinjenja Afrike.

„Urbana legenda" glasi da je upravo zbog Dana mladosti, kao simbol prijateljstva sa Jugoslavijom i Titom, ovaj datum izabran da bude dan čitave Afrike.

Aleksić kaže da to nikad nije potvrđeno, ali da za to postoje indicije.

„Čak je i Ivica Dačić dok je bio ministar spoljnih poslova, rekao da je taj datum rezultat dogovora između Tita i tadašnjih predsednika nekih afričkih zemalja", ispričala je Aleksić.

Šta Muzej afričke umetnosti nudi posetiocima?

Približavanje i upoznavanje dalekih kultura jedan je od osnovnih zadataka.

Takođe, muzej različitim programima i tematskim izložbama prikazuje umetnost i stvaralaštvo drugih zemalja koje nisu predstavljene u stalnoj postavci.

Aleksić kaže da je poseta muzeju lep beg od svakodnevnog života.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Najviše su zastupljeni primerci narodima Bamana i Dogona iz Malija, kaže kustoškinja Marija Miloš za BBC na srpskom.

Kod Dogona je naročito bio izražen kult predaka i maski.

Jedna od najpoznatijih je maska Valu, u obliku antilope.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Valu simbolizuje antilopu, koja je prema predanju, imala zadatak da čuva Sunce u vreme staranja sveta. Svaki dan je prelazila put od istoka ka zapadu.

Isprečila joj se lisica Jurugu, koja je htela da prisvoji Sunce i postavila je zamke u koje je Valu jednog dana upala.

Iako povređena, Valu je nastavila da ispunjava zadatak, ali nije preživela.

Dogoni su osmislili masku kako bi čuvali sećanje na nju i koriste je tokom plesa u kom oponašaju antilopine poslednje korake.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Maska Kanaga u obliku dvostrukog krsta se koristi u plesu naroda Dogona u kom se odaju počast i poštovanje precima.

Prema tumačenjima, gornja horizontalna linija predstavlja nebeski svod, a donja zemlju.

Uspravna linija ih povezuje i simbolizuje rađanje i kraj života, odnosno životni ciklus. Tokom plesa se prave kružni pokreti koji, takođe, predstavljaju krug života.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Maske Valu i Kanaga naroda Dogona

Neki od predmeta su postali retkost zato što je plesova sa maskama sve manje.

Takvi plesovi su se izvodili kako bi se zajednica obratila duhovima ili ih umilostivila.

Međutim, afričko društvo je počelo da se okreće građanskom uređenju 1960-ih i 1970-ih godina, što je značilo smanjenje tradicije.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Maska afričkog naroda Baule ima simboliku Sunca. U plesu su nastupale tri figure koje označavaju majku, oca i dete, odnosno sina.

Ova maska je predstavljala podmladak. Ipak, plesači su bili isključivo muškarci.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Ritualne maske iz Konga, od keramike, metala i suve trave. Na početku se nalazi Velika šefovska maska, koja se koristila pri ustoličelju vladara.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Maska Đivara je mešavina tela mravojeda, antilopine glave sa rogovima i ljudskog lica.

Koristi se kako bi se slavilo mitsko biće Đivara, koje je prema predanju Bamana, zaslužno za to što su ljudi naučili da obrađuju zemlju.

Osim maski, u plesovima su se koristile lutke. U Maliju su poznate lutke koje su se nosile iznad glave, dok su plesači, odnosno lutkari, bili u celosti sakriveni u kostimima.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Primer fotografije nosive lutke i kostima

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Tradicionalna pozorišna lutka Velike predvodnice je primer odavanja počasti ženama u Maliju. Daju joj se epiteti ljudskog bića. i ona je uzor mladim ženama.

Prema verovanju je neustrašiva i u muškom društvu će uvek istupiti uz mišljenje, kritiku ili zapažanje.

Ne poznaje strah i služi kao podsećanje na ženske pretke.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Nosive lutke naroda Bamana

U Muzeju se mogu naći replike određenih lutaka kako bi posetioci mogli da ih isprobaju. Bamani kroz njih ističu ponos na identitet vrednih zemljoradnika.

Bilo da se radi o lutkama, maskama, keramici ili skulpturama, prisutni su ukrasi u oblicima životinja ili ljudi.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Ćup naroda Bamana sa životinjskim ukrasima.

Jedan od najvažnijih ukrasa su bile školjke. Bile su simbol plodnosti, bogatstva, kao i sredstvo plaćanja.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Ukrasne školjke.

Autor fotografije, BBC/Lazara Marinković

Potpis ispod fotografije,

Tkanine koje su korišćene kao tapiserija su takođe bile ukras

Ove tkanine su krasile zidove vladara naroda Fon u Beninu. Prikazuju godine vladavine različitih vladara iz iste dinastije.

Isti motivi kao što je ptica sa bubnjem, ajkula koja beži i mreže, bili su reljefni ukrasi na zidovima vladarskog dvora.

Svaki vladar i njegov period vladavine ima određen simbol po čemu je ostao upamćen.

Možda će vas zanimati i ovaj video prilog: Šta spaja Bujanovac i Togo

Potpis ispod videa,

Ni daljina od četiri hiljade kilometara nije prepreka, ako želite nekome da pomognete.

Fotografije: Lazara Marinković

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk