Rusija: Oblak nad Trampovom Belom kućom

Tramp i Putin Image copyright AFP/Getty
Natpis na slici Donald Tramp je optužen za veze sa Rusijom

Tokom čitave zbrke u kampanji Donalda Trampa i haotičnih događaja iz njegovih ranih dana u Beloj kući, jedna sumnja se sve vreme lepila za Trampov tim kao lepak: da li su imali veze sa Rusijom.

Obaveštajne agencije Sjedinjenih Američkih Država zaključile su da je Moskva pokušala da promeni tok predsedničkih izbora u Trampovu korist.

One tvrde da su ruski hakeri ukrali informacije u vezi sa kampanjom njegove rivalke Hilari Klinton i prosledili ih Vikiliksu kako bi bile puštene u javnost i diskreditovale je.

Osnovani su kongresni odbori kako bi istražili ovo pitanje i u martu 2017. godine tadašnji direktor FBI Džejms Komi potvrdio je da je biro pokrenuo istragu.

Predsednik Tramp je 9. maja otpustio Komija, navodeći kao razlog „tu rabotu sa Rusijom", u potezu koji je šokirao Vašington i raspirio glasine o pokušaju zataškavanja.

To, međutim, nije zaustavilo istragu. Tako je 18. maja Ministarstvo pravde postavilo bivšeg direktora FBI Roberta Milera za specijalnog tužioca koji treba da se pozabavi ovim pitanjem.

Miler do sada nije obelodanio detalje o istrazi, ali američki mediji pišu da se Tramp našao pod istragom zbog mogućeg ometanja pravde, i zbog otpuštanja Komija i zbog mogućnosti da je pokušao da zaustavi istragu o savetniku za bezbednost Majklu Flinu koji je otpušten.

Flin je ostavku dao u februaru prošle godine nakon što je odbio da obelodani prirodu svojih kontakata sa Sergejem Kisljakom, ruskim ambasadorom u Vašingtonu. U decembru je priznao da je davao lažne izjave FBI-u o svojim susretima sa Kisljakom.

Predsednik Tramp je uporno negirao da je na bilo koji način u dosluhu sa Rusijom, nazvavši optužbe protiv njega „lovom na veštice".

Rani znaci upozorenja

Prvi navodi o napadima hakera na Demokratsku stranku pojavili su se još u maju 2016. godine. U naredna dva meseca, izveštaji su govorili da su tragovi tih upada obaveštajne agencije Sjedinjenih Američkih Država odveli pravo do ruskih hakera.

U julu, veče pred Demokratsku nacionalnu konvenciju, Vikiliks je objavio 20.000 internih imejlova koje su ukrali hakeri. Američki obaveštajni zvaničnici saopštili su da sa „visokim stepenom uverenja" smatraju da iza ove operacije stoji Rusija, ali je Trampova kampanja to odbacila.

Tramp je izazvao opšte zgražavanje kad je pozvao ruske hakere da napadnu lični imejl server Hilari Klinton rekavši: „Rusijo, ako slušaš, nadam se da možeš da nađeš 30.000 imejlova koji nedostaju."

Prva žrtva

U vreme kad je hakerski skandal tek počinjao da se zahuktava, Trampov tadašnji menadžer kampanje Pol Manafort optužen je da je primio milion dolara u gotovini kako bi predstavljao ruske interese u Ukrajini i Sjedinjenim Državama, uključujući poslove s oligarhom koji je blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Dok je Manafort vodio kampanju, Republikanska stranka izmenila je u svom manifestu definicije koje se tiču sukoba u Ukrajini, izbacivši anti-ruski ton, navodno na zahtev dvojice predstavnika Trampove kampanje.

Nakon toga, nove optužbe su iznete u Ukrajini o tajnim fondovima za koje se smatra da su isplaćeni Manafortu, a tvrdi se i da je on u tajnosti radio za ruskog milijardera kako bi ostvario političke ciljeve predsednika Putina.

Manafort je negirao obe optužbe.

U sukobu sa obaveštajnom zajednicom

U oktobru 2016. godine, obaveštajna zajednica Sjedinjenih Američkih Država izdala je saopštenje u kome je optužila Rusiju da stoji iza hakovanja Demokratskog nacionalnog komiteta.

Tramp je nastavio da se protivi ovim navodima, tvrdeći u predsedničkoj debati da bi to „mogla da bude Rusija, ali i Kina, a mogu da budu i mnogi drugi. Takođe može da bude neko ko sedi na svom krevetu i teži 180 kila".

Istog dana kad su obaveštajne agencije otkrile rezultate istrage, pojavio se eksplozivni snimak iz emisije „Ekses Holivud" s opscenim Trampovim opaskama na račun žena iz 2005. godine. Sat vremena kasnije, Vikiliks je počeo da izbacuje na hiljade novih procurelih imejlova Klintonove.

Tramp je i dalje uporno negirao kako iza ovog hakovanja stoji Rusija.

„Oduvek sam znao da je Putin pametan!"

U decembru 2016. godine, FBI i Ministarstvo unutrašnjih poslova objavili su izveštaj o nalazima obaveštajne zajednice koji povezuju Rusiju sa hakovanjem.

U reakciji na izveštaj, predsednik Barak Obama proterao je 35 ruskih diplomata i uveo nove sankcije Rusiji. Svet je s nestrpljenjem iščekivao Putinov odgovor, ali se ovaj nije odlučio na odmazdu. Tramp, u ono vreme već izabrani predsednik, stao je na stranu ruskog predsednika, tvitujući: „Odličan potez s odlaganjem (V. Putina) - oduvek sam znao da je veoma pametan!"

Putinovu odluku da ne odgovori istom merom mnogi su doživeli kao lukavi marketinški trik, ali je ona među zvaničnicima američke obaveštajne zajednice navodno probudila sumnju da je Rusija bila sigurna da te sankcije neće potrajati.

Tramp je potom izabrao Reksa Tilersona kao svog kandidata za državnog sekretara, verovatno najvažnije mesto u kabinetu. Najveća prepreka Tilersonovom imenovanju? Bliske veze sa Putinom.

Kao rukovodilac naftne kompanije Ekson Mobil, Tilerson je gajio bliske lične veze sa ruskim liderom, zbog čega su mnogi smatrali da je suviše kompromitovan za poziciju prvog čoveka američke diplomatije.

Tilerson je zakletvu za državnog sekretara položio 2. februara.

Dosije „tvrdnji o kompromitovanosti"

U januaru 2017. godine, američki portal „Bazfid" je objavio dosije koji je sakupio Kristofer Stil, bivši zvaničnik britanske obaveštajne službe i ekspert za Rusiju, koji tvrdi da Moskva poseduje kompromitujući materijal o tada izabranom predsedniku zbog čega je podložan uceni.

Među raznim dopisima u dosijeu nalazila se i optužba da su Trampa snimile ruske službe bezbednosti u društvu prostitutki u jednom moskovskom hotelu.

Tramp je ove tvrdnje odbacio kao lažne vesti.

Si-En-en je javio da su obaveštajci uputili predsednika Obamu i izabranog predsednika Trampa u postojanje ovih dosijea, a „Bazfid" je otišao korak dalje objavivši čitav dokument.

Dokazi protiv Flina...

U februaru 2017. godine na videlo je izašao najkonkretniji i najteži ruski skandal, više meseci nakon što su obaveštajci izneli prve sumnje.

Američki mediji izvestili su da je Flin razgovarao o potencijalnom ukidanju sankcija protiv Rusije sa ruskim ambasadorom Sergejem Kisljakom, pre nego što je Tramp zvanično preuzeo vlast.

Protiv zakona je da američku diplomatiju vode privatna lica.

Ostavku na položaj Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost je dao nakon što je na tom mestu proveo svega 23 dana, rekavši da je „nepažnjom propustio da do kraja uputi izabranog potpredsednika i druge osobe o informacijama koje se tiču njegovih telefonskih razgovora sa ruskim ambasadorom" vođenih krajem pretprošle godine.

Otkako je napustio Belu kuću, Pentagon je pokrenuo istragu kako bi saznao da li je propustio da obelodani isplate koje je dobijao od ruskih i turskih lobista za govore i konsultantske usluge.

...i Sešonsa

Ministar pravde Džef Sešons optužen je da je na saslušanju povodom svog imenovanja lagao kada je rekao da tokom izborne kampanje „nije razgovarao sa Rusima".

Kasnije se pokazalo da se i on susreo sa Kisljakom - na privatnom sastanku u septembru i kao deo grupe ambasadora u julu prošle godine.

Senator iz Alabame bio je jedan od najistaknutijih aktera u Trampovom pokušaju da osvoji Belu kuću.

Ali on kaže da su njegovi sastanci sa Kisljakom imali veze sa njegovom ulogom člana Odbora za oružane snage Senata i nisu imali nikakve veze sa izbornom kampanjom.

Sešons se, međutim, izuzeo iz istrage FBI-a o ruskom hakovanju, istrage koju sam nadgleda.

Istraga FBI potvrđena... Komi otpušten

Posle dva meseca Trampovog predsedničkog mandata, Komi je na retkom otvorenom saslušanju Odbora za obaveštajna pitanja Senata potvrdio da agencija vodi istragu o navodnoj umešanosti Rusije u izbore 2016. godine.

Tada je izjavio da je ova istraga „u toku" od jula 2016. godine.

Image copyright RUSKO MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA
Natpis na slici Trampov kontroverzni sastanak sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim i Kisljakom

Ali 9. maja je otpušten.

Bela kuća je prvobitno saopštila da je to učinjeno zbog načina na koji je vodio istragu o imejlovima Hilari Klinton. Ali Tramp je kasnije izjavio da je u pitanju bila čitava „ta rabota sa Rusijom".

Tramp se 10. maja sastao sa ruskim ambasadorom i ministrom spoljnih poslova u Ovalnoj sobi.

Tada im je rekao da je otpuštanje Komija popustilo „veliki pritisak", javio je Njujork tajms.

Sa njima je navodno podelio i izuzetno osetljiv „šifrovani" materijal koji se tiče terorizma, bezbednosti avio-saobraćaja, izazivajući nove potrese širom Vašingtona.

Robert Miler je imenovan za specijalnog tužioca nedelju dana kasnije.

Komijevo svedočenje

U svom dugo očekivanom svedočenju pred odborom Senata, Komi je rekao da je Tramp od njega tražio zaklinjanje na vernost, potvrdivši prethodne medijske navode o njihovom sastanku održanom u januaru.

„Želim lojalnost, očekujem lojalnost", rekao je Tramp, prema Komijevom svedočenju.

Image copyright ROJTERS
Natpis na slici Džejmsu Komiju je predsednik Tramp „da otkaz i uklonio ga sa položaja"

„Nisam se pomerio, progovorio, niti promenio izraz lica na bilo koji način tokom neprijatne tišine koja je usledila. Samo smo se gledali", rekao je Komi.

On je dodao i da je Tramp od njega tražio da odustane od istrage protiv Flina. „Tramp je rekao: 'Nadam se da možete da nađete načina da odustanete od ovoga, da odustanete od Flina. On je dobar momak". Odgovorio sam samo: „On je dobar momak".

Ali Komi nije potvrdio predsednikovu tvrdnju da je Trampu saopštio kako FBI ne vodi istragu protiv njega lično.

Dodao je da je vodio zapise o svojim sastancima i telefonskim razgovorima, plašeći se da bi Tramp mogao da laže.

Trampov odgovor?

Tramp je negirao da je od Komija tražio zaklinjanje na vernost, mada je dodao: „Ne mislim da bi to bilo nešto loše."

Bela kuća je negirala i da je Tramp od Flina tražio da odustane od istrage.

Tramp je takođe doveo u pitanje nepristrasnost Roberta Milera, rekavši da je prijateljstvo specijalnog tužioca sa Komijem „problematično".

On je kritikovao FBI u brojnim prilikama i, u jednom tvitu, izjavio da je reputacija organizacije „u dronjcima".

Donald Tramp Mlađi

Devetog jula pojavila se vest za koju se smatra da je prvi potvrđeni privatni sastanak između nekog ruskog državljanina i člana užeg kruga predsednika Trampa.

Predsednikov sin, Donald Tramp Mlađi, priznao je da se 9. juna 2016. godine u Tramp Taueru susreo sa ruskom advokatkinjom Natalijom Veselnitskajom, nakon što mu je rečeno da ona poseduje materijal koji bi mogao da naudi Hilari Klinton.

Ali on je insistirao da mu advokatkinja nije prosledila „bitne informacije" na sastanku na kom su bili prisutni i predsednikov zet Džared Kušner i Manafort.

Tramp Mlađi rekao je Odboru za obaveštajna pitanja Senata da je o sastanku u Tramp Taueru razgovarao s ocem kad je ovaj početkom godine javno obelodanjen u izveštaju Njujork tajmsa, ali je odbio da iznese detalje o njihovom razgovoru, pozivajući se na poverljivost odnosa između advokata i klijenta.

Uloga društvenih mreža

U septembru je Fejsbuk saopštio da je otkrio kako je tokom predsedničke kampanje 2016. godine politički marketing na ovoj platformi bio usmeren ka američkim glasačima. Iz ove društvene mreže saopštili su kako veruju da su za to platili Rusi sa vezama u Kremlju.

Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg izjavio je da će njegova kompanija američkim istražiteljima predati 3.000 političkih reklama povezanih sa Rusima.

Reklame nisu podržavale nekog određenog kandidata, rekli su iz Fejsbuka, već su širile zapaljive informacije o vrućim temama kao što je imigracija.

Rivalska mreža Tviter saopštila je da je ugasila oko 200 naloga povezanih sa ruskom kampanjom širenja dezinformacija.

Predsednik Tramp je na Fejsbukovo saopštenje odgovorio rekavši da je ovaj sajt oduvek bio protiv njega.

Zakerberg je odbacio njegove navode, rekavši da kompanija nikad nije zauzimala strane.

Podizanje prvih optužnica

U oktobru je Manafort, koji je prošlog avgusta dao ostavku na mestu šefa Trampove kampanje, optužen za udruživanje radi utaje sredstava Sjedinjenih Američkih Država u svojim poslovima sa Ukrajinom.

Dobra vest za Trampa bila je da ove optužnice nisu bile u direktnoj vezi sa istragom o Rusiji.

Image copyright AFP
Natpis na slici Pol Manafort je postao žrtva kontroverze koju je njegovo naimenovanje trebalo da ublaži

Još jedan njegov savetnik, Džordž Papadopulos, priznao je da je dao lažne izjave agentima FBI o svojom poslovima sa neimenovanim akademikom iz inostranstva koji ga je navodno obavestio da Rusi imaju „kompromitujuće informacije" o Hilari Klinton.

Optužnica protiv Papadopulosa prva je koju je podigao Robert Miler u sklopu istrage o Rusiji.

Optužnica protiv Flina

U decembru je Majkl Flin priznao da je dao lažne izjave FBI o sastancima sa ruskim ambasadorom, što ga čini najvišim pripadnikom administracije protiv kog je podignuta optužnica.

On je obelodanio i da sarađuje u okviru Milerove istrage.

Saopštenje koje je Flin dao tužiocima čini se da upliće višeg, mada neimenovanog, zvaničnika Trampovog tima - nagoveštavajući pravac u kom bi mogla da se kreće Milerova istraga.

Brojne američke medijske kuće navele su da je viši zvaničnik koji se našao u žiži istrage Džared Kušner - Trampov savetnik i zet.

Ubrzo nakon što je Flin optužen, predsednik je nagovestio da je znao da je Flin lagao o njegovim susretima sa ruskim ambasadorom, što je u suprotnosti sa njegovim sopstvenim svedočenjem iz tog vremena - pokrenuvši tako optužbe da je ometao pravdu.

Pravnik iz Bele kuće kasnije je saopštio kako je on napisao dotični tvit i da je kontroverzna rečenica zapravo njegova greška.