Kako će Britanija izaći iz EU za godinu dana

Zastave EU i Britanije ispred sedišta EU u Bruselu Image copyright Getty Images
Natpis na slici Zastave EU i Britanije ispred sedišta EU u Briselu

Evropska unija i Velika Britanija su se u „velikoj meri" dogovorile o narednim koracima do konačnog izlaska Britanije iz EU 29. marta 2019. godine.

Pregovarači Mišel Barnije i Dejvid Dejvis su izjavili da je reč o „presudnom koraku" u procesu urednog povlačenja, koga u Britaniji zovu period primene.

Međutim, problem Severne Irske tek treba da se reši.

Sem toga, škotski ribari su besni jer Britanija više neće odlučivati o kvotama i pristupu ribarskim vodama.

Dejvis, koji je državni sekretar za Bregzit, izjavio je da je dogovor o tranziciji sa obe strane uslovljen usvajanjem konačnog sporazuma o povlačenju i da je njime trasiran put za trajno utvrđivanje budućih odnosi Britanije sa EU.

Image copyright Reuters
Natpis na slici Pregovarači: Dejvid Dejvis i Mišel Barnije

Barnije je potvrdio da je reč o "presudnom koraku", ali je dodao da „to još nije kraj puta".

Glavne tačke dogovora su:

  • Prelazni period će trajati od 29. marta 2019. do 31. decembra 2020.
  • Državljani EU koji se dosele u Britaniju između ova dva datuma imaće ista prava kao i oni koji su došli ranije. Isto važi za građane Britanije u EU
  • Britanija će tokom prelaznog perioda moći da pregovara, sklapa i potpisuje trgovinske ugovore sa trećim zemljama
  • Britanija će ostati u već postojećim trgovinskim sporazumima EU
  • Britanski udeo u kvotama za ribarenje će biti garantovan u prelaznom periodu, ali VB neće moći da učestvuje u odlučivanju o zajedničkoj politici ribarstva do kraja 2020.
  • Severna Irska će do daljnjeg ostati u zajedničkom evropskom tržištu i carinskoj uniji kako bi se sprečilo povlačenje „tvrde granice" sa Republikom Irskom.

Iz Brisela su poručili da je očuvanje statusa kvo na granici dve Irske bio jedan od ključnih uslova u postizanju sporazuma i da će tako ostati „dok se i ako se ne pronađe trajno rešenje".

Povlačenje „tvrde granice" između dve Irske - sa pasoškom i carinskom kontrolom - bi, po opštem mišljenju, dovelo do kraha mirovnog sporazuma kojim je 1998. okončan višedecenijski sukob između katoličkih nacionalista i protestanskih lojalista.

Britanska premijerka Tereza Mej je ranije rekla da se granica sa Irskom kad-tad mora utvrditi, jer bi u suprotnom došlo do trajnog narušavanja britanskog suvereniteta.

Deo vladajućih konzervativaca smatra da je ovim sporazumom London učinio previše ustupaka Briselu, dok su opozicioni laburisti saopštili da je „učinjen korak u dobrom pravcu".

Prva ministarka Škotske Nikola Sturdžen je na Tviter nalogu napisala da je ovim potezom "vlada pustila škotsku ribarsku industriju niz vodu". Federacija škotskih ribara je saopštila da je ponuđeno rešenje „neprihvatljivo".

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Konzervativni poslanici su nezadovoljni delom sporazuma koji se odnosi na ribarstvo

Ostalo je nerešeno i pitanje nadležnosti Evropskog suda pravde nakon prelaznog perioda. Sporazum jasno kaže da će sud imati nadležnost tokom tranzicije, što je već trn u oku mnogih konzervativnih poslanika.

EU i Britanija se nadaju da će usvajanjem prelaznog sporazuma biti stvoreni uslovi da se pronađe trajno rešenje za buduće britansko-evropske odnose i da će sporazum biti potpisan na jesen kako bi mogao da bude ratifikovan u martu sledeće godine.