Trovanje ruskog špijuna: šta dosad znamo

Trovanje ruskog špijuna: šta dosad znamo

Međunarodni tim stručnjaka potvrdio je prvobitne britanske analize o tipu nervnog otrova koji je korišćen u pokušaju ubistva bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije.

Organizacija za zabranu hemijskog oružja nije u izveštaju navela ime otrova kao „novičok", ali je saopštila da se slaže sa analizama britanskih istražitelja.

Rusija, koja odbacuje optužbe da stoji iza slučaja u Solzberiju, nazvala je dovođenje u vezu Moskve sa trovanjem bivšeg dvostrukog agenta „antiruskom kampanjom".

Britanski ministar spoljnih poslova, Boris Džonson, izjavio je da „nema sumnje koja je supstanca u pitanju".

„Nema drugog objašnjenja - samo je Rusija imala sredstva, motiv i predistoriju", dodao je on.

Ali Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je da su optužbe u vezi sa trovanjem Sergeja i Julije Skripalj „jasna antiruska kampanja, kakvu nismo videli u svetu već duže vremena, po razmerama i nedostatku principa".

Zaharova je optužila britanske vlasti da ignorišu međunarodne zakone, diplomatske principe i elementarne etičke norme.

Portparolka ruskog ministarstva je rekla da niko osim britanskih vlasti nije video Skripalje više od mesec dana.

Napravila je poređenje sa slučajem trovanja Aleksandra Litvinjenka, bivšeg agenta KGB-a koji je umro u Londonu 2006. godine, primetivši da je tada objavljena bar njegova fotografija nakon što je otrovan.

Međunarodni istražni tim je stigao u Britaniju 19. marta, 15 dana nakon nego što su otac i kći Skripalj nađeni onesvešćeni na klupi u parku u Solzberiju i prebačeni u bolnicu. Razboleo se i policajac koji je prvi došao na uviđaj.

Julija Skripalj je otpuštena iz bolnice u ponedeljak, ali je saopštila da je njen otac „još veoma bolestan".

Međunarodni stručnjaci su utvrdili strukturnu formulu otrova, ali su je naveli u delu izveštaja koji nije dostupan javnosti.

U zaključku se kaže da je agens bio „izuzetne čistoće".

Diplomatski dopisnik BBC-ja Džejms Lendejl je rekao da ovaj nalaz „podržava tezu da je otrov došao iz Rusije, jer samo države imaju kapacitet da ga proizvedu."

U izveštaju se ne navodi gde je otrov proizveden, jer to ne spada u mandat međunarodnog tima.

„Hvala ali ne hvala"

Julija Skripalj je juče saopštila da joj ne treba pomoć ruskog konzulata i da ne želi kontakt sa rođakom Viktorijom, koja živi u Rusiji.

Julija je nedavno otpuštena iz bolnice i premeštena na sigurnu lokaciju, dok se njen otac još oporavlja, mada više nije u životnoj opasnosti.

„U kontaktu sam sa prijateljima i porodicom i stavljeno mi je do znanja da je ruska ambasada ljubazno ponudila bilo kakvu pomoć koju zatražim", poručila je u saopštenju koje je uputila preko britanske policije.

„U ovom trenutku mi njihove usluge nisu potrebne, ali ako se predomislim znam kako da stupim u kontakt sa njima".

Julija Skripalj je sem toga poručila da „niko nema pravo da govori u ime nje i njenog oca" osim njih samih, što je bilo upućeno njenoj rođaci Viktoriji Skripalj, koja je čest gost na ruskim televizijskim kanalima, gde osporava zvaničnu verziju britanskih vlasti po kojoj iza trovanja oca i kćeri Skripalj stoji Rusija.

„Zahvaljujem Viktoriji na brizi, ali je molim da za sada ne pokušava da me poseti ili da stupi u kontakt sa mnom", poručila je Julija.

Ruska ambasada je odgovorila da ne veruje da su to Julijine reči i da saopštenje „samo pojačava sumnje da je reč o prisilnoj izolaciji državljanke Rusije".

Rusi su pozvali britanske vlasti da „hitno podnesu opipljive dokaze" da Julija Skripalj nije lišena slobode.

„Pošto ne možemo da proverimo navode iz saopštenja koje je objavila policija, ono otvara više pitanja nego što daje odgovora", navela je ambasada.

Julija, koja je ruska državljanka, bila je u poseti ocu u Solzberiju, gde bivši dvostruki špijun živi od 2010, nakon što su Rusija i SAD razmenile špijune.

Otac i kći nađeni su onesvešćeni na klupi u Solzberiju 4. marta ove godine. Utvrđeno je da su oboje bili u kontaktu sa nervnim otrovom poreklom iz Rusije po imenu „novičok".

Britanska vlada je proterala dvadeset troje ruskih diplomata, a Rusija odbacuje optužbe da stoji iza ovog slučaja.

Moskva je odgovorila na britanske sankcije tako što je proterala ukupno 50 britanskih diplomata i naredila zatvaranje Britanskog saveta u Moskvi i Britanskog konzulata u Sankt Peterburgu.

Sled događaja

Dosadašnja istraga

Policija ovaj slučaj vodi kao pokušaj ubistva.

Tragovi nervnog otrova pronađeni su u pabu Mil i restoranu Zizi, gde su Skripaljevi proveli poslepodne.

Očevidac Džejmi Pejn tvrdi da je video ženu na klupi kojoj ide pena na usta, očiju „širom otvorenih, ali potpuno belih".

Lekarka koja se u nedelju zadesila u tržnom centru, rekla je da je Julija Skripalj „sedela mlitavo na svom mestu, sasvim bez svesti" i da je izgubila kontrolu nad telesnim tečnostima.

Pomoćnik načelnika policije Mark Rouli, šef protivterorističke jedinice, rekao je da su Skripaljevi bili „ciljane mete".

Oko 500 osoba koje su se zatekle u pabu ili restoranu u tom trenutku dobilo je instrukcije da operu odeću i sve predmete koje su imali kod sebe kako bi izbegli kontaminaciju.

Profesorka Seli Dejvis, glavna savetnica za zdravstvo u Engleskoj, istakla je da je rizik od štete po zdravlje bio „nizak", ali da je postojala zabrinutost da bi duža izloženost tokom nedelja i meseci mogla da uzrokuje zdravstvene probleme.

U istragu je uključeno 250 policajaca specijalizovanih za borbu protiv terorizma.

Pomoćnik načelnika Londonske policijske službe, Nil Basu, rekao je da je istraga, koja bi mogla da potraje mesecima, „prevashodno usmerena" na to kako je otrov primenjen.

Policija je pozvala da se jave svedoci koji su u vreme ovog događaja videli par u Skripaljevom crvenom BMV-u.

Policija veruje da se automobil kretao u području London rouda, severnog Čerčil veja i Vilton rouda oko 9.15 ujutro, po britanskom vremenu. U oko 13.30, primećeno je da se kreće Devizes roudom ka centru grada.

Vojska je 19. marta iz Daringtona, u Viltširu, uklonila vozilo kojim je, veruje se, Skripaljev prijatelj 3. marta povezao Juliju s aerodroma.

Policijski službenici su do sada uzeli izjave od oko 400 svedoka i pregledali više od 750 dokaza i 4.000 sati video snimaka. Trovanje ruskog špijuna: šta dosad znamo

Oko 180 pripadnika vojske uposleno je kako bi se uklonila potencijalno kontaminirana vozila i objekti.

Osoblje iz Centra za odbranu od hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog oružja u Porton Daunu, u Viltširu, identifikovalo je nervni otrov.

Stručnjaci iz Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja stigli su u Veliku Britaniju 19. marta kako bi ispitali hemikaliju.

Šta je novičok?

Reč novičok na ruskom znači „novajlija", i odnosi se na grupu nervnih otrova koje je Sovjetski Savez razvijao tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Postojanje novičoka obelodanio je tokom devedesetih hemičar Vil Mirzajanov, putem ruskih medija. Rekao je da su nervni otrovi tako osmišljeni da međunarodni inspektori ne mogu da ih otkriju.

Profesor Gari Stivens, stručnjak iz oblasti farmakologije sa Univerziteta u Redingu, tvrdi da je novičok „opasniji i složeniji agens od sarina ili VX agensa i da ga je teže identifikovati".

Novičok otrovi su u tečnom stanju, mada se za druge smatra da postoje u čvrstom obliku i da se mogu raširiti u vidu izuzetno sitnog praha.

Za neke agense se kaže da su „binarna oružja", što znači da se nervni agens obično skladišti kao dva manje toksična hemijska sastojka kojima se lakše rukuje.

Kada se ti sastojci pomešaju proizvode aktivni toksični agens koji može da izazove grčeve, kratak dah, obilno znojenje i mučninu.

Kako je britanska vlada reagovala?

Britanija je proterala dvadeset i troje diplomata pošto je premijerka Tereza Mej izjavila da je Rusija „odgovorna" za trovanje Sergeja Skripalja i njegove ćerke.

Mej je rekla da je Rusija na situaciju odgovorila „sa sarkazmom, prezirom i otporom" i nije ponudila objašnjenja.

Dodala je da će uslediti „kompletan i snažan" odgovor, veći od onog koji je usledio u slučaju trovanja Litvinjenka.

Najavila je seriju sankcija koje će, između ostalog, da obuhvate sledeće:

Mej je dodala da su spremne i dodatne mere koje bi se primenile u slučaju da se Velika Britanija suoči sa novim „ruskim provokacijama".

Ministar spoljnih poslova Boris Džonson izjavio je kako je „vrlo verovatno" da je napad naredio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Takođe je rekao da britanska vlada ima dokaze da je Rusija tokom poslednjih deset godina stvarala zalihe nervnog agensa korišćenog u ovom napadu.

Pošto je Rusija najavila sankcije, Mej je izjavila da će vlada razmotriti korake „u narednim danima, u saradnji sa saveznicima i partnerima".

Francuska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija saopštile su u zajedničkoj izjavi da je ruska umešanost „jedino verovatno objašnjenje".

Savet Evrope izdao je saopštenje posle razgovora sa premijerkom Mej u Briselu u kome stoji da je „vrlo verovatno" da je Rusija odgovorna.

Evropska unija je povukla ambasadora u Moskvi „zbog konsultacija", a neke države članice EU nisu isključile mogućnost proterivanja ruskih diplomata.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da „Velika Britanija nije sama" i da je Rusija potcenila „odlučnost i zajedništvo" britanskih saveznika.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitnu sednicu na zahtev Velike Britanije, na kojoj je zamenik britanskog ambasadora Džonatan Alen rekao da je Rusija upotrebila „oružje toliko strašno da je njegovo korišćenje zabranjeno u ratu".

Šta kaže Rusija?

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Rusiju ne brine međunarodna podrška Velikoj Britaniji i pozvao London da „obezbedi bar neke dokaze".

„Pre ili kasnije, Britanci će morati da pokažu neke dokaze 'kolegama' koje tvrde da podržavaju Britaniju u svemu ovome; pre ili kasnije će morati da potkrepe svoje optužbe", rekao je on.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je navode premijerke Mej kao „sumanute", dok je ruska ambasada u Britaniji opisala naredbu diplomatama da napuste zemlju kao „neprihvatljivu, nepotkrepljenu i kratkovidu".

Rusko Ministarstvo odbrane opisalo je britanskog ministra odbrane Gavina Vilijamsona kao „vulgarnog matorog vešca", pošto je izjavio da bi Rusija trebalo da „se povuče i umukne".

Rusija je takođe izjavila da su optužbe Džonsona da iza napada najverovatnije stoji Putin „šokantne i neoprostive".

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se Velika Britanija „igra politike" i ne uzima u obzir međunarodni dogovor o hemijskom oružju.

Rekao je da će, ukoliko Britanija pošalje Moskvi zvanični zahtev za objašnjenje u skladu sa Konvencijom o hemijskom oružju, Rusija odgovoriti u roku od deset dana.

Rusija je takođe tražila da joj se preda uzorak upotrebljenog nervnog agensa.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je jedan od najverovatnijih izvora nervnog agensa Velika Britanija, zajedno sa Češkom, Slovačkom, Švedskom ili možda Sjedinjenim Američkim Državama.

Izjavila je da je veliki broj bivših sovjetskih naučnika otišao da živi na zapad i da su „sa sobom odneli tehnologije na kojima su radili".

Ruski ambasador u Evropskoj uniji Vladimir Čižov takođe je sugerisao da bi britanska istraživačka laboratorija u Viltširu mogla biti izvor nervnog agensa.

Ko su žrtve?

Pukovnik Skripalj je penzionisani ruski vojni obaveštajac koji je osuđen zbog otkrivanja identiteta ruskih obaveštajnih agenata koji su delovali tajno u Evropi britanskoj tajnoj obaveštajnoj službi MI6.

Na služenje trinaestogodišnje zatvorske kazne je otišao 2006. godine.

U julu 2010. bio je jedan od četvorice zatvorenika oslobođenih u Moskvi i zamenjenih za deset ruskih špijuna koje je uhapsio FBI. Kasnije je prešao u Veliku Britaniju.

Mark Urban, diplomatski urednik BBC, kaže da je Skripalj tokom poslednjih godina držao predavanja na vojnim akademijama, nudeći uvide u rusku vojnu obaveštajnu službu.

Skripaljev prijatelj sa koledža, Vladimir Svjatski, opisao ga je kao „veoma aktivnog, pozitivnog i kreativnog".

Bivši kolega, Oleg Ivanov, rekao je za BBC da je Skripalj bio „srce i duša svake zabave".

Njegova ćerka, Julija je redovno putovala u Veliku Britaniju iz svog doma u Moskvi kako bi posećivala oca.

„Rekla mi je da joj se sviđa sve [u Britaniji]", izjavila je Irina Petrova, njena prijateljica iz detinjstva. „Bili su na prelepom mestu, imali su divnu kuću".

Po rečima Petrove, Julija je imala „izvrstan" odnos s ocem i bila „savršeno dete", sa odličnim ocenama u školi.

Julija Skripalj, čiji prijatelji tvrde da je radila za multinacionalne kompanije poput Najkija i Pepsika, bila je „uvek nasmejana, baš kao njena majka", dodala je Petrova.

Šta još znamo o porodici?

Ljudmila, supruga gospodina Skripalja, umrla je 2012. godine od raka. U poslednje dve godine su mu umrli stariji brat i sin.

Neke od tih smrti su se, po mišljenju porodice, desile pod sumnjivim okolnostima.

Njegov sin, Aleksandar Skripalj, umro je u četrdeset i trećoj godini prošlog jula u Sankt Peterburgu usled otkazivanja jetre. Sahranjen je u Solzberiju, pored majke.

Porodica poriče da je Skripalj radio za MI6 i veruje da su Rusi izmislili ceo slučaj sa špijunažom.

Da li se nešto ovakvo već desilo u Velikoj Britaniji?

Ovaj slučaj navodi na poređenje sa trovanjem Aleksandra Litvinjenka iz 2006. godine.

Bivši ruski obaveštajac je umro u Londonu pošto je popio čaj u kome je bila radioaktivna supstanca.

U istrazi je zaključeno da je ubistvo verovatno izvršeno uz odobrenje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Sajt Bazfid njuz, na osnovu sopstvene istrage, tvrdi da se u Velikoj Britaniji desilo najmanje 14 ubistava za koje američki zvaničnici sumnjaju da imaju veze s Rusijom.