Ko kontroliše najotrovnije hemikalije na svetu

Zaštitno odelo za proveravanje prisustva otrovnih hemikalija Image copyright Getty Images
Natpis na slici Zaštitno odelo za proveravanje prisustva otrovnih hemikalija

Međunarodni stručnjaci okupili su se u Velikoj Britaniji kako bi testirali uzorke nervnog agensa upotrebljenog u pokušaju ubistva bivšeg špijuna i njegove ćerke. Kako možemo da uđemo u trag najtoksičnijim hemikalijama na svetu?

Pošto su prikupili uzorke otrova korišćenih u napadu na Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju, tim iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) započeće testiranje čiji se rezultati očekuju za najmanje dvadeset dana.

Britanska vlada tvrdi da je upotrebljena supstanca novičok - grupa nervnih agensa koju Rusija, prema Londonu odgovorna za ovaj napad, „skladišti u velikim količinama". Vlada je odbacila tvrdnje Rusije da je otrov poreklom iz britanske ustanove Porton Daun.

Ova organizacija obavlja posao u okviru međunarodnog režima kontrole koji određuje šta jeste, a šta nije dozvoljeno kada je reč o veoma toksičnim hemikalijama. Pravila su određena Konvencijom o hemijskom oružju iz 1997. godine koju su potpisale 192 zemlje. Samo četiri zemlje nisu potpisnice Konvencije - Severna Koreja, Izrael, Egipat i Južni Sudan, koji je trenutno u procesu potpisivanja. One su, prema međunarodnom pravu, ipak u obavezi da se pridržavaju odredaba ugovora.

Operativni ogranak Konvencije, haški inspektorat OZHO-a, nadgledao je uništenje gotovo 97 procenata prijavljenih svetskih zaliha hemijskog oružja.

Zemlje su se dogovorile da nikad neće proizvoditi, skladištiti ili koristiti hemijsko oružje - niti da će drugima pružati pomoć u tome. Od njih se takođe tražilo da prijave sopstvene zalihe hemijskog oružja i mesta na kojima bi moglo da se proizvodi.

Konvencija o hemijskom oružju

Član 1, deo prvi

Svaka država potpisnica ove Konvencije obavezuje se da ni pod kojim uslovima neće:

a) razvijati, proizvoditi ili na bilo koji drugi način pribavljati, skladištiti ili zadržavati hemijsko oružje, kao i obezbeđivati hemijsko oružje, direktno ili indirektno, bilo kome drugome;

b) koristiti hemijsko oružje;

c) učestovati u bilo kakvim vojnim pripremama upotrebe hemijskog oružja;

d) pomagati, ohrabrivati ili poticati na bilo koji način bilo koga da učini neko delo zabranjeno državama potpisnicama ove Konvencije.

Inspektori OZHO-a koriste ove podatke kako bi nadgledali uništavanje hemijskog oružja i pogona za njihovu proizvodnju - što je proces koji bi trebalo da se odigra tokom narednih deset godina.

Većina zemalja poštuje ovaj rok - osim Rusije, koja je nasledila zalihe bivšeg Sovjetskog Saveza, i Sjedinjenih Američkih Država. Razlog za to kašnjenje je veličina njihovih arsenala, kao i tehnički problemi i troškovi razoružanja.

Pre nekoliko meseci, Rusija je izjavila da je završila uništenje gotovo 40.000 tona prijavljenih agensa - najveće zalihe na svetu. Ta akcija ni po čemu nije sporna, pošto je ceo proces izveden pod budnim okom inspektora OZHO-a.

Sjedinjene Američke Države su uništile oko 90 procenata prijavljenih zaliha, odredivši 2021-2022. godinu kao datum okončanja procesa. Jedan od problema bio je kako ubediti lokalne zajednice da će se posao bezbedno obaviti u njihovom komšiluku.

Ali šta je sa drugim hemikalijama, a posebno novičocima?

Novičoci - oni za koje se sumnja da su upotrebljeni u napadu na Skripaljove - nisu prijavljeni OZHO-u i te hemikalije nikad nisu podlegale bilo kom režimu kontrole, delom zbog toga što njihova hemijska struktura nije posve jasna.

A precizni nazivi su od ključne važnosti, pošto Konvencija dozvoljava zemljama da legalno poseduju širok spektar hemikalija koje je moguće identifikovati.

Prema Konvenciji, zemljama je dozvoljeno da skladište toksične hemikalije i njihove prekursore za mirnodopsku upotrebu u industriji, poljoprivredi, naučnim istraživanjima i medicini.

Prepoznato ili potencijalno hemijsko oružje, kao i hemikalije koje bi mogle da se koriste u njegovoj proizvodnji, sme da se skladišti samo u ograničenim količinama.

Potpisnicama je dozvoljeno da poseduju ukupno jednu tonu, i vode jednu ustanovu, obično laboratoriju, u kojoj se te supstance proizvode.

Te zalihe mogu da se koriste u razvoju zaštitne odeće, gas maski, protivotrova, kao i za razvoj metoda kojima će se hemijsko oružje identifikovati.

OZHO proverava količinu tih zaliha do u jedan miligram.

Pomno se nadziru i zalihe drugih supstanci koje imaju širu industrijsku primenu, ali se mogu koristiti i u proizvodnji hemijskog oružja.

Vlade država su u obavezi da vode kompletnu evidenciju o proizvedenim, prodatim, upotrebljenim ili uništenim količinama i te informacije se svake godine moraju predati OZHO-u.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici OZHO radi u okviru međunarodnog režima kontrole

OZHO proverava te izveštaje i svake godine sprovodi stotine inspekcija industrijskih kompleksa širom sveta.

Iako novičoci ne potpadaju pod ovu kontrolu, i nijedna zemlja ih nije prijavila OZHO-u, za njihovo postojanje se zna od devedesetih godina prošlog veka.

Vrlo je verovatno da su se u nekim državnim laboratorijama proizvodile vrlo male količine.

Njihove karakteristike bi trebalo da budu sačuvane u bazama podataka, kako bi njihov identitet mogao da bude potvrđen u kasnijim fazama, ako bi se otkrilo da predstavljaju do tada nepoznat otrov u nečijoj krvi.

Još uvek se ne zna da li se baš to odigravalo i u britanskim laboratorijama za hemijsku odbranu.

Ali veoma je važno što su naučnici koji u njima rade bili u stanju da tako brzo identifikuju novičok nervni agens upotrebljen u napadu na Skripaljove.

Prepoznavanje agensa je ključno za medicinski tretman koji će dobiti Skripaljovi i detektiv Nik Bejli - policajac povređen u napadu.

O ovom tekstu

BBC je naručio ovu analizu od stručnjaka koji radi za organizaciju koja nije ni na koji način povezana sa BBC-jem.

Alaster Hej je profesor emeritus environmentalne toksikologije na Univerzitetu u Lidsu. Takođe je član OZHO-ovog saveta za obrazovanje i širenje znanja, i jedan je od dobitnika OZHO-ove Haške nagrade za izuzetan doprinos prevenciji upotrebe hemijskog oružja za 2015. godinu.