Još jedan pokušaj masovnog ubistva u Americi

Policajaci se spremaju u uđu u zgradu Jutjuba Image copyright Getty Images
Natpis na slici Policija ispred sedišta Jutjuba

Nova masovna pucnjava koja se dogodila u centrali Jutjuba u gradiću San Bruno u severnoj Kaliforniji ponovo otvara pitanje posedovanja oružja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Za razliku od većine prethodnih slučajeva, napad je ovaj put izvršila žena, tridesetdevetogodišnja Nasim Agdam, koja je ranila troje ljudi, a zatim izvršila samoubistvo iz razloga koji još nisu poznati.

Prema izveštaju FBI o masovnim pucnjavama u Americi, od 160 slučajeva ove vrste, žene su bile počinioci u samo šest.

Korišćenja oružja i učestalost masovnih pucnjava u Americi

Iako je teško utvrditi koliko oružja poseduju civili u zemljama širom sveta, Amerikaci po svim procenama prednjače sa oko 270 miliona komada vatrenog oružja u vlasništvu građana.

Drugi amandman američkog ustava garantuje građanima pravo da poseduju i nose oružje.

Odnos prema ovom pravu je tema koja najviše deli američko društvo, pre svega zbog čestih masovnih pucnjava u poslednje tri decenije.

Prema istraživanju Pju centra iz 2017. godine oko 40 odsto Amerikanca kaže da poseduje pištolj ili živi u domaćinstvu u kome neko poseduje pištolj. Stopa ubistava vatrenim oružjem je najviša u razvijem svetu.

Od 1982. do danas u SAD je bilo više od 80 masovnih pucnjava, stoji u izveštaju istraživačkog magazina Madr Džouns.

Do 2012. masovna pucnjava je definisana kao slučaj u kome napadač vatrenim oružjem nasumično ubije četvoro ili više ljudi, a od 2013. i napadi u kojima ima samo troje žrtava pripadaju ovoj kategoriji zločina. Takođe, ubistva izvršena tokom krađe ili ona povezana s nekim drugim krivičnim delima ne potpadaju pod ovu definiciju.

Broj ljudi koji su ubijeni u masovnim pucnjavama čini samo mali procenat žrtava ubistava u Americi.

Ko podržava korišćenje oružja, a ko je protiv toga?

Najčešći vlasnici oružja su stariji beli muškarci. Istraživanje Pju centra pokazuje da trećina građana starijih od 50 godina poseduje oružje. Što se tiče populacije između 18 i 29 godina, ova stopa je niža - samo 28 odsto ima pištolj.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Građani gradića Kilin u Teksasu koji podržavaju pravo na posedovanje oružja

Među mlađom populacijom ima više onih koji podržavaju ograničavanje prava na posedovanje oružja nego među starijom. Do promenjenog stava je došlo posle masovnog ubistva u noćnom klubu u Orlandu 2016, gde je živote izgubilo 49 ljudi.

U poslednjoj masovnoj pucnjavi na Floridi, bivši učenik u srednjoj školi Mardžori Stounmen Daglas na Floridi ubio je 17 svojih kolega.

Među preživelima je Luis Mizen poreklom iz Koventrija u Engleskoj, koji podržava pravo zagarantovano drugim amandmanom, ali se zalaže za strožu kontrolu prodaje.

„Ovo nije jedina zemlja u kojoj građani poseduju oružje", kaže Mizen. „Ali je jedina zemlja u kojoj je lakše kupiti pištolj nego sprej za crtanje grafita."

Prosečna cena najprodavanijih modela pištolja je oko 200 dolara, dok je poluautomatsku pušku moguće nabaviti za 1.500 dolara.

Posle tragičnog događaja na Floridi, mladi ljudi su se okupili u neformalni pokret, označen heštegom #neveragain, zahtevajući strožu kontrolu kupaca oružja i zabranu prodaje naprave „bamp stok" koja ubrzava paljbu iz poluautomatskog oružja. Većina počinilaca nedavnih ubistava koristila je ovu napravu.

Image copyright Getty Images
Natpis na slici Učesnici „Marša za naše živote" zahtevaju oštrije mere kontrole prodaje oružja

Najveću podršku drugom amandmanu pruža Nacionalna asocijacija za oružje (NRA). Osnovana kao organizacija ljubitelja lova 1871. godine, danas je moćni lobi koji se protivi bilo kakvoj zabrani u vezi sa kupovinom i slobodnim posedovanjem oružja.

Veliki deo budžeta ove organizacije troši se na vršenje uticaja na članove Kongresa kako bi se sprečile oštrije mere kontrole u ovoj oblasti.

Nacionalna asocijacija za oružje tvrdi da će kupovinom još više oružja građani Amerike biti bezbedniji.